Nikon Z6, Test

 

DETALJI, JPEG

Pored RAW-a, koji se smatra najvažnijim formatom u klasi aparata sa velikim senzorom, prvenstveno zbog potencijala za obradu i širine informacija koje beleži, JPEG je primarni oblik distribucije konačnih verzija fotografija, bilo da se radi o JPEG-u dobijenom nakon konverzije RAW-a, bilo da je u pitanju JPEG koji je kreiran u samom aparatu. Kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

U nastavku ćemo ista tri aparata uporediti i u JPEG-u, korišćenjem iste studijske scene:

Snimci u punoj rezoluciji: Z6 , A7 III , EOS R

JPEG iz aparata, 100% isečci bez dodatne obrade:

  

Često se događa da JPEG format delimično preoblikuje poredak među testiranim aparatima ili ga čak potpuno promeni. To je i sada slučaj, pa se lako uočava da najkvalitetniji JPEG nudi Sony. Najviši nivo finih detalja, sjajan mikrokontrast i konturna oštrina, daleko iza sebe ostavljaju oba suparnika, a naročito Nikon. Interesantno je da u ovom slučaju Canon nije na tradicionalnom začelju, jer u JPEG formatu obično to jeste slučaj. Očigledno zbog rezolucije, EOS R se nalazi u sredini po količini detalja, mada to ne bismo uzeli kao defacto dokaz o ukupnom kvalitetu JPEG konverzije, jer ona zavisi od mnoštva drugih faktora, od kojih ćemo neke obraditi u nastavku testa. Z6 nije loš, samo što je Sony vidljivo bolji. EOS R ima prednost rezolucije (mada ne toliko veliku), što je u ovom slučaju dovoljno da Nikon ostane na začelju, uprkos sasvim pristojnoj konverziji.

Koliko je JPEG Nikona Z6 uporediv sa prostom konverzijom RAW-a, možemo videti na sledećim isečcima:

 

Moramo priznati da smo se tokom poslednjih godina i neograničenog druženja sa Nikon-ovim DSLR-ovima bez AA filtera na senzoru, nekako navikli na vanserijsku oštrinu koju isti nude, pa nam snimci koji u proces nastanka uključuju i takav filter, deluju možda i suviše mekano. JPEG Nikona Z6 je sasvim solidan. Količina zabeleženih detalja je dovoljna, da JPEG kompresija to ne može tek tako da naruši, pa jedino ostaje pitanje konturne oštrine i mikrokontrasta, koji su mogli biti nešto bolje balansirani.

Kad već pomenusmo oštrinu, ona spada u elemente koji se kod JPEG-a mogu korigovati po volji, a Z6 je prvi Nikon koji je posle dužeg vremena doneo revidiranu skalu oštrenja i potpuno drugačiji algoritam koji se istim bavi. Quick sharp skala je i dalje tu i omogućava da se sve tri komponente oštrenja podese u jednom potezu, pri čemu korisnik nema bližeg uticaja na njihov odnos. Konvencionalno oštrenje je dostupno kao i do sada, s tim da skala sada ima 13 pozicija, od -3 do +9. Ako ste pomislili da ovo suviše liči na Fujifilm filozofiju – u pravu ste. Ako ste pomislili da je na ovoj asimetričnoj skali podrazumevana vrednost 0 – niste u pravu. Podrazumevana vrednost je +3.00. Eh da… parametri sada mogu biti korigovani za po ±0.25, pa je ukupan broj koraka znatno veći, nego što smo navikli. Osim klasičnog oštrenja (Sharpening), Nikon Z6 nudi Mid-range Sharpening (koji se odnosi na krupnije detalje i čija je podrazumevana vrednost +2.00) i Clarity, kojim se pojačava mikrokontrast i čija je početna vrednost +1.00. Ukoliko se držimo isključivo Sharpening skale, možemo da očekujemo oštrinu kao na sledećim isečcima:

Promenjena skala nam, nakon testa, deluje dosta drugačije od očekivanog. Vidimo da je podrazumevana vrednost (+3.00) prilično bliska nekadašnjoj, te da se deo skale od 0 do 3 uglavnom poklapa sa nekadašnjim vrednostima, a da se sve ispod toga (-3 do -1) može smatrati umekšavanjem. Nakon što smo empirijski utvrdili vezu između određenih vrednosti sadašnjeg i pređašnjeg sistema oštrenja, možemo sa sigurnošću reći da je revidirana samo skala, ne i stepen oštrenja. Tako je +9 i dalje kao +9 nekada, s tim da aparat sada nudi i -3 do -1, kao smanjenje oštrine. Osim toga, dodatnim parametrima se može daleko finije prilagoditi stepen oštrenja, naročito zbog toga što su minimalni koraci svedeni na ±0.25. Što se tiče same oštrine, mi ne bismo išli dalje od +6.00, budući da već ova vrednost pokazuje određeni stepen nuspojava, koje u određenim slučajevima mogu trajno uništiti snimak, ukoliko za snimanje koristite isključivo JPEG. Osim toga, agresivno oštrenje pogoduje i pojavi negativnih elemenata u fotografiji, kao što je pojačan šum.