Nikon Z6, Test

 

REZIME

Tokom godina vladavine DSLR-ova u segmentu profesionalne opreme, nekako se iskristalisalo mišljenje da Sony nikad neće uspeti da napravi uspeh u foto segmentu, dozvoljavajući da njihove najbolje senzore koristi kompanija, kojoj je Sony i rival i partner u isto vreme. Nikon je to mišljenje učvrstio i svojim istinski neverovatnim implementacijama Sony tehnologija, kroz projekte koji su nosili oznaku „Designed by Nikon“, ali proizvedene pod kapom Sony-ja i sa Sony-jevom tehnologijom. Malo po malo, pokazalo se da taj, navodni hendikep i predata bitka, nisu preterano uticali na tržišni potencijal Sony korporacije, jer je u godinama iza nas, Sony daleko prevazišao sve moguće i nemoguće rekorde, kada je isporuka senzora svih formata u pitanju. Bilo da se radi o DSLR, MILC ili kompakt aparatima, pametnim telefonima ili nadzornim kamerama, najveći procenat svih tih proizvoda se oslanja na senzore potekle iz Sony-ja. Ovakva monopolska pozicija, Sony-ju obezbeđuje određeni ucenjivački potencijal po pitanju isporuke senzora najvažnijim partnerima, ali se u praksi nikada nije desilo da do takvih ucena i dođe. I ne samo to, nego se češće dešavalo da poručilac senzora prevaziđe vlasnika tehnologije, a to je naročito važilo za Nikon aparate i njihove neverovatne senzore, kojima smo se divili tokom godina.

Nikon je sa tom praksom nastavio, a kako bi se priključio opštem trendu prelaska na nove-stare tehnologije, odlučio je da po drugi put uplovi u MILC vode. Prvi, neslavni period, počeo je nakon predstavljanja Nikon 1 sistema, minijaturnog entiteta unutar Nikon porodice, koji je trebao da ponudi izmenjivost objektiva u skromnijem pakovanju, ali bez jakog uporišta i sa nejakim potencijalom, kako bi svaka mogućnost ugrožavanja DSLR prodaje bila u korenu osujećena. Nikon je u tome uspeo i to do te mere, da je najmlađi MILC sistem, Nikon 1, morao biti penzionisan i pre nego li je postigao ikakav opipljiv uspeh. Opravdanja i razloge, Nikon je nalazio u slaboj prodaji, nesvestan sopstvene uloge u tome, naročito zbog protežiranja DSLR sistema i marketinškog značaja koji on ima u percepciji prosečnog kupca.

Z6 i Z7, došli su kao epilog višegodišnjih vapaja obimne korisničke baze koja je, iako imajući izbor, ipak želela da im omiljena kompanija podari MILC sistem 35mm formata, koji bi bio nekaka prirodni naslednik DSLR modela ove kuće. I, za razliku od većine drugih MILC sistema (izuzev Canon-ovog EOS-a R, koji sa Nikonovim Z sistemom deli iste višegodišnje uvertire), Nikon Z je dočekan bez gotovo ikakvog efekta iznenađenja. Voz za to je odavno došao, prošao i otišao. Nikon i Canon su propustili poslednju šansu da na tržište MILC-eva umarširaju i tada krhku konkurenciju brutalno potisnu, a sve zbog puke želje da se postojeći DSLR sistemi očuvaju neokrnjeni, dok god donose profit. Reklo bi se – validan stav, ali osuđen na propast. Koliko god DSLR tehnologija bila stara, činjenica je da je i dalje mogla da bude obilato eksploatisana. Ipak, činjenica je i to da tržište neminovno teži modernim trendovima i tehnologijama, te da je, hteli to da priznaju ili ne, bilo očekivano da se i lideri industrije tome priključe kad i svi, ako već ne pre svih. Još jednom se pokazalo da velike korporacije deluju inertno i teže sigurnoj plovidbi, umesto uzburkanom moru sa neizvesnim epilogom putovanja.

Baš iz svih pobrojanih razloga i zbog opisanih okolnosti, nastup i prvobitni uspeh Nikon-a Z6 deluje čak i nestvarno. Prvih dana žestoko kritikovan, narednih nedelja polako prihvaćen, Z6 se može smatrati praktičnim etalonom za tranziciju sa starog na novi sistem. Pogledate li telo ovog modela, uvidećete toliko različit, a opet toliko sličan pristup dizajnu, rasporedu komandi, upotrebljenim rešenjima i skladu svega pobrojanog, što je otprilike i univerzalni recept za uspeh. Pa ipak, silovit nastup i odjek javnosti u vezi sa njim je naprosto – izostao. Razloge treba tražiti upravo u maločas pomenutoj inertnosti velikih kompanija. Dok su manji i finansijski slabiji igrači na tržištu predano radili, malo po malo gradeći sistem, Canon i Nikon su stameno i gotovo s nipodaštavanjem posmatrali celu zbrku oko podele novog kolača i očigledno bili ubeđeni da će nakon što se priključe trci, naprečac povratiti oreol nepobedivosti. To se, kao što znamo, nije desilo. Iako nije isključeno da će se u nekom trenutku i desiti, činjenica je da su oba velika proizvođača prosto ispustili idealnu priliku za ulazak na tržište 35mm MILC-eva, bez obzira što se ispostavilo da oni već nekoliko godina rade na tome.

Nikon Z6 poseduje niz kvaliteta, zbog kojih zaslužuje daleko veći uspeh od onog koji trenutno ima. Senzor koji poseduje je, bez ikakve dvojbe, možda i najbolje što industrija može da ponudi u ovom formatu i rezolucijskoj klasi, kako po pitanju high-ISO performansi, tako i po pitanju dinamičkog raspona. Količinom detalja nije toliko superioran, prosto jer postoji više raznih modela koji se mogu pohvaliti senzorima daleko veće rezolucije. Hibridni AF sistem, izuzetnog potencijala i više nego solidnih performansi, u vrhu je aduta koje Z6 može da ponudi. Tu je i gotovo bezgrešno merenje svetla, izuzetna brzina rada i tražilo koje prevazilazi veći deo konkurentskih modela. Ono što je za većinu drugih proizvođača već odavno ustaljena praksa, za Nikon postaje tek sada – sistem autofokusa u video modu je bilo nešto što je Nikon DSLR-ovima visilo kao kakav kamen oko vrata, jednačina koju nikako nisu umeli (ili tačnije – hteli) da reše. Srećom, kao i za mnoge druge aspekte funkcionisanja i za autofokus važi primedba da MILC veoma elegantno uklanja sve tehničke prepreke, ne ostavljajući proizvođaču ni najmanje prostora za marketinški manevar i održavanje DSLR-a kao stožera brenda. Zato nas nije preterano iznenadilo to što Nikon Z6 konačno stavlja tačku na problem automatskog fokusa tokom video snimanja i pridružuje se nizu manje ili više uspešnih hibridnih rešenja, dostupnih na tržištu. Evidentno je da Nikon možda nije najbolji na ovom polju, ali je realno reći da jaz u odnosu na konkurenciju ni izbliza nije onakav, kakav je u DSLR klasi. Da, desiće se da na momente Nikon Z6 izgubi nit i tu i tamo zaluta sa fokusom, ali ako iole brinete o kadriranju, predvidite trajektoriju i izvedete zadatak kako valja, aparat će retko biti oponent i omogućiće veoma pouzdano i precizno fokusiranje. Isto to važi i za algoritam prepoznavanja očiju, koji nas je izneverio tek par puta i na sasvim predvidiv način.

Kad već pomenusmo video, recimo i to da je Z6 u ovom trenutku najkompletniji model u pogledu video zapisa. 4K rezoluciju smo imali i na nekim drugim Nikon-ima, ali nikad u ovakvom paketu i nikad bez ikakvih funkcionalnih ograničenja. Voleli bismo da je mogla biti dostupna i slabija kompresija, da je terminologija usaglašena sa standardima industrije i da N-Log nije limitiran samo na eksterno snimanje. Na žalost, ovi nedostaci trenutno nisu rešivi, ali nemaju težinu koja bi video mod Nikon-a Z6 učinila u bilo kojem smislu lošim. Zapis je čist, kristalne oštrine usled downsampling-a i dinamike koja obezbeđuje dosta prostora za naknadno procesiranje. Možda bismo poželeli bolje uslove za snimanje zvuka, ali to za sada ostaje u domenu teorije.

Reprodukcija boja prati moderne trendove ovog proizvođača, pa na nju nemamo apsolutno nikakvih zamerki. Ako nekom ovakve Nikon boje i ne leže, teško je prenebregnuti činjenicu da se kolorit veoma lako kontroliše u obradi i da čak i veoma ozbiljni problemi sa ambijentalnim svetlom tokom snimanja, mogu biti kompenzovani u obradi, jer dinamički raspon i kolorni profil to praštaju i omogućavaju da „popravka“ snimka prođe relativno glatko.

Displej osetljiv na dodir je sjajnog kvaliteta, odličnih uglova vidljivosti i gotovo idealne osetljivosti, ali sa (za nas) omraženim tilt mehanizmom, čija se pokretljivost teško može porediti sa klasičnim zglobnim mehanizmom. Elektronsko tražilo je posebna priča. Obim informacija je širok, ali nije on ono što nas je impresioniralo, već veličina i preciznost reprodukcije, koja (čini se) lako nadilazi mnoga konkurentska rešenja.

Memorijski bafer i njegovo pražnjenje je takvo, da nije teško zapitati se da li je industrija ipak pogrešila što je potisnula XQD u korist odavno prisutnog SD standarda. Jedan memorijski slot? Da, mnogi su to kritikovali bez naročitog uporišta u praksi, vodeći se idejom „od viška glava ne boli“. Mi nismo u potpunosti saglasni sa takvim stavovima, jer praksa govori da drugi memorijski slot često ne služi ničemu, te da bi mnogi mirne duše mogli bez njega, a da to i ne primete.

Imajući u vidu breme koje je Nikon F bajonet vukao za sobom tokom decenija postojanja i mnoštva revizija koje su ga činile vertikalno kompatibilnim ili delimično kompatibilnim tokom generacija, pravo je osveženje imati kontakt sa Nikkor objektivom koji nije opterećen takvim lancima prošlosti. Nikon Z bajonet je osmišljen sa nastojanjem da se raskine sa svim ograničenjima koje su brend vukle unazad, onemogućavajući napredak i to u trenutku kada su svi ostali proizvođači odavno stavili tačku na svoje zastarele koncepte i povinovali ste modernim trendovima u fotografiji i videu. Iako je jasno da stari, manuelni objektivi poslednjih godina doživljavaju pravu renesansu i popularnost kakvu veći deo njih nije imao ni u trenutku kada je predstavljen, novi život, koji im je ulila popularnost video zapisa visokog kvaliteta, naprosto nije zahvatila i Nikon optiku, zbog raznih ograničenja koja su u međuvremenu uočena. Povrh svega, ni sam Nikon F bajonet nije pogodan za adaptiranje gomile jeftinih, a više nego pristojnih objektiva drugih proizvođača, zbog čega je rez, koji je napravljen dizajniranjem novog sistema, rezultat čiste i ogoljene borbe za opstanak. Prostora za dalje ignorisanje trendova u foto industriji nema, a poslednji primer toga je upravo Nikon Z sistem.

Nedostataka ima, ali su to tek diskretne greške, koje ne bi trebalo da utiču na percepciju sistema u celini. Autonomija ne spada u naročito velike, ali je to nešto na šta iskreno nismo ni računali, a upravo zbog načina rada MILC-a. Ne sviđa nam se, pre svega, što je N-Log uslovljen eksternim snimanjem i što nema ni naznaka mogućnosti implementacije ekspozicija kraćih od 1/8000, uz korišćenje elektronske zavesice, što je recimo sasvim uobičajeno na Fujifilm modelima. Ne dopada nam se ni to što se pojedine korekcije jednostavno ne mogu izostaviti, želeli ih ili ne.

Nikon Z6 je namenjen svima. Univerzalnost u svakom smislu, reč je koja savršeno pristaje baš ovom aparatu. Izuzetne ergonomije, relativno skromnih dimenzija za klasu senzora koji poseduje, brz, agilan, precizan, bez preteranih egzibicija u ergonomskom smislu i nadasve neopterećen potrebom da igra na kartu nostalgije. Zamišljen tako da zagolica znatiželju najpre postojećih vlasnika Nikon DSLR-ova, Z6 veoma precizno pogađa u metu. I, ukoliko se naseli na sveopšti internet ustanak protiv Z sistema, znajte da racionalnost sa tim kritikama nema mnogo toga zajedničkog. Ako pristrasnost i zluradost ostavimo po strani, možemo lagodno zaključiti da je Z6 model koji može biti razmotren kao dobra prilika za prelazak sa DSLR-a niže, srednje ili visoke klase, bilo kojeg proizvođača. Može takođe biti i odličan za one kojima je potreban kompromis između MILC-a i DSLR-a, sa kombinovanim kvalitetima oba sveta. Naravno, nema Z6 previše veze sa DSLR-om, ali je Nikon-ov dizajn takav da korisnici naviknuti na DSLR, neće imati previše problema prilikom prilagođavanja. Ako problema uopšte i bude. Naposletku, usudili bismo se reći da se Z6 može nametnuti čak i kad odličan prvi aparat. Naprosto, uprkos veoma ozbiljnoj spoljašnjosti, Nikon Z6 ne zahteva virtuoznost prekaljenog fotografa sa višedecenijskim iskustvom. Rekli bismo da je recept pravi, pa ostaje još samo da tržište da priliku najnovijem igraču u FF MILC areni.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Visok nivo detalja
-Odlične ISO performanse;
-Referentan dinamički raspon;
-Solidan hibridni AF sistem;
-Precizno i pouzdano merenje svetla;
-Displej osetljiv na dodir;
-Svetlo i veliko tražilo;
-Kvalitetna izrada, najvećim delom od legure Mg;
-Brzina i agilnost;
-Bafer velikog kapaciteta i visokih performansi;
-Virtuelni horizont u obe ose;
-Kvalitetan 4K video zapis bez kropovanja;
-„Zebra“ u video režimu;
-Nekompresovani izlaz preko HDMI konekcije;
-N-Log za eksterni video zapis;
-Selektor modova pošteđen suvišnih pozicija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;
-RAW format u tri rezolucije;
-Statusni ekran sa dinamičkim prikazom parametara;

 

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Više bismo voleli ekran sa klasičnim obrtnim mehanizmom;
-Ne baš sjajna autonomija;
-Interne korekcije hromatskih aberacija nije moguće isključiti;
-Nema IC prijemnik;
-Nedovoljno iskorišćen potencijal okidanja elektronskom zavesicom;
-N-Log i 10-bitna 4:2:2 konverzija dostupna samo za eksterno snimanje;
-Konfuzno označavanje pojedinih funkcija;
-Samo XQD memorijski slot kao jedina opcija;

 

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon Z6 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i arhiva svih dodatnih uputstava i pratećih dokumenata:

Nikon Z6/Z7 Uputstvo na engleskom: LINK
Nikon Z6/Z7 Dodatna uputstva na engleskom: LINK