Nikon Z6, Test

 

fotoTEST

Dosadašnji testovi MILC aparata su donekle bili hendikepirani činjenicom da u komparacijama nije bilo Nikonovih pulena. Sve i da Nikon 1 uzmemo za uspešan MILC (što bi bilo veoma relaksirano tumačenje faktografije), okolnost da Sony do skoro praktično nije imao nikakvu konkurenciju u FF kategoriji, činila je da recenzije budu nekako… pa, dosadne, recimo to tako. Upliv Canon-a je malo ustalasao situaciju… možda ne kvalitativno, koliko drugačijim pogledom na stvari, a Nikon se pridružio u pravom trenutku i na taj način učinio da s nestrpljenjem čekamo epilog praktičnog teksta jer, poznato je da Nikon oduvek uspeva da izvuče najbolje iz Sony senzora, a ovo je pravi trenutak da se čuvena praksa iz DSLR-a pretoči i u MILC ekosistem. Što bi se reklo – „što ste se igrali, igrali ste se“… etalon kvaliteta senzora je ponovo u igri!

S toga, ovo je izvrsna prilika da sučelimo tri direktna konkurenta iste kategorije, što bi, osim Nikon-a Z6, bili još i Sony α7 III i Canon EOS R.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem oba formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentni prajm iz reda „normalaca“. Na žalost, u ovom slučaju to nije nativni Nikkor Z objektiv, već supstitucija dobro poznatog Nikon AF-S 50mm f/1.4G u kombinaciji sa Nikon FTZ oficijelnim adapterom za F bajonet. Pored njega, tu su i Canon EF 50mm f/1.4 USM, kao i Sony Sony Zeiss T* FE 55mm f/1.8. Iako se (osim u slučaju Sony-ja) radi o već vremešnim optičkim sklopovima, u praksi se pokazalo da itekako mogu da demonstriraju i slabosti, kao i kvalitete modernih senzora. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

 

DETALJI, RAW

Uobičajeno, praktični deo testa počinjemo pričom o detaljima. Pošto je RAW neprikosnoveni i primarni format na svim aparatima sa velikim senzorom, što se posebno odnosi na situacije koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija, na njemu će i u praktičnom testu biti težište. Dok JPEG ponajviše zavisi od kvaliteta internog procesiranja, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja (50). Izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bismo izbegli bilo kakve kvalitativne gubitke.

Kao što smo iznad već rekli, Nikon Z6 ćemo uporediti sa direktnim rivalima, Sony-jevim α7 III i Canon-ovim EOS-om R, kao predstavnicima sličnog cenovnog ranga.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimci u punoj rezoluciji: Z6, A7 III, EOS R

100% isečci, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

  

S obzirom da nosi senzor nešto više rezolucije, očekivano je da Canon-ov EOS R beleži najveću količinu detalja. Ona nije preterano veća, nije čak ni lako uočljiva u svakoj situaciji, ali postoji. Detalji su na Nikonu i Sony-ju praktično istovetni, s tim da α7 III pokazuje bitno veću konturnu oštrinu i izraženi mikrokontrast, usled jačeg intenziteta internog oštrenja, iako ono ne bi smelo biti prisutno u RAW formatu. Na žalost, poznato nam je još iz doba DSLR-ova, da Sony ume da tumači termin digitalnog negativa veoma relaksirano. Kolorit je najneutralniji na Z6 i nešto topliji na Canon i Sony modelima. Mikrokontrast je odličan na sva tri aparata, ali nekako najbolje izbalansiran na EOS-u R. Čini se da je Canon uradio dobar posao, naročito ako znamo da je AA/LP filter prisutan na sva tri modela. Sony takođe ne zaostaje, pa u ukupnom zbiru imamo dosta ujednačena rezultata, sa razlikama koje neće preterano uticati na krajnji izbor.

Proba na otvorenom je već dugo deo tradicije ovih testova, pa smo se potrudili da i Z6 isprobamo u jednoj svakodnevnoj situaciji:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG i JPEG

100% isečci (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

Nikon već godinama radi na poboljšanju internog JPEG algoritma konverzije, a sada smo, čini se, došli do nivoa kada je za upotrebu RAW-a potrebno imati baš dobar razlog – ili ideju ozbiljnije obrade ili sve vreme ovog sveta i dovoljno volje da se obrada isplati. Slično kao što već godinama radi i Fujifilm. Kontrast, kolorit, konturna oštrina… sve su to karakteristike po kojima se osnovni JPEG Nikona Z6 sasvim uporediv sa RAW-om. Ne bismo išli predaleko u ovoj oceni, uz napomenu da ako put do konačne fotografije podrazumeva bilo kakav tip obrade, onda je ipak bolje držati se RAW-a.