Nikon Z6, Test

 

TEST AF SISTEMA

U prošlosti se najčešće dešavalo da neki „novi“ Nikon AF sistem predstavlja tek derivat nekog ranijeg, nadaleko poznatog. Ovaj put to nije slučaj, jer se radi o AF sistemu (tj. o sistemu uopšte), sa kojim prvi put imamo prilike da radimo, pa je i pristup testiranju bio donekle drugačiji. Hibridni AF sistemi nisu bili prisutni ni u jednom Nikon DSLR-u, zbog čega je taj brend bio predmet čestih kritika od strane videografa, kojima takvi AF sistemi najviše znače.

Srećom, s tom praksom je konačno gotovo (barem kada govorimo o Z sistemu), pa ćemo u ovom poglavlju proveriti da li je novi sistem na nivou starog.

Najpre smo isprobali metod Wide-area S, manju zonu ograničenog automatskog fokusa, u kontinualnom modu:

AF-C/Wide-area S, fokusni mod praćenja, korišćenjem manje zone automatske selekcije;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR + Nikon FTZ adapter @200mm f/2.8)

Nismo očekivali neke naročite probleme, pa je jedina bojazan poticala od činjenice da na raspolaganju nismo imali nativne objektive za ovu svrhu, već smo koristili dobro poznati telezum, u kombinaciji sa oficijelnim Nikon FTZ adapterom, za prilagođavanje Nikon F objektiva za novi Nikon Z bajonet. Postotak uspešno fokusiranih snimaka nije uporediv sa (recimo) D5, ali jeste uporediv sa većinom ostalih modela, kako u okviru brenda, tako i van njega.

Proverili smo i veću zonu, Wide-area L:

AF-C/Wide-area L, fokusni mod praćenja, korišćenjem velike zone automatske selekcije;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR + Nikon FTZ adapter @200mm f/2.8)

Ukoliko je kadar takav da dozvoljava relativno lako izdvajanje mete u odnosu na pozadinu, problema neće biti i najveći broj snimaka će biti u fokusu. Međutim Ukoliko kadar obiluje većim uniformnim površinama, to može zbuniti AF sistem i aparat naterati na grešku. U ovom slučaju problema nije bilo, jer je kontrastnih površina, neophodnih za ispravno fokusiranje, bilo u izobilju. Onda kada to nije slučaj, pravi izbor je dinamička zona, kod koje se selekcija izvodi ručno, a dodatne tačke pomažu primarnoj, kako bi povećale tačnost:

AF-C/ Dynamic-Area, fokusni mod praćenja, dinamičke zone sa ručnom selekcijom AF tačke;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR + Nikon FTZ adapter @200mm f/2.8)

Procenat uspešno fokusiranih snimaka je veoma visok, ali ipak u granicama proseka. Reklo bi se da obimno iskustvo Nikon-a, a po pitanju svestranog i pouzdanog sistema autofokusa, konačno ima svoje mesto i u MILC kategoriji, pa nismo iznenađeni što je već prvi pokušaj (nakon toliko godina oklevanja) ipak ispao više nego pristojan.

Z6 raspolaže i pikanterijama kakvo je fokusiranje očiju. U teoriji, sistem autofokusa je sposoban da oči prepozna u uslovima koji podrazumevaju relativno dobru osvetljenost, kako bi kontrast i kolorit bili dovoljno jasni i sistemu merenja svetla olakšali proces prepoznavanja. U praksi, pokazalo se da Z6 ne okleva čak ni kada su uslovi više nego užasni:

AF-C/Single-Point AF, fokusni mod praćenja, korišćenjem metoda ručne selekcije pojedinačnih AF tačaka, sa aktivnim prepoznavanjem očiju;
(Nikon AF-S 70-200mm f/2.8E FL ED VR + Nikon FTZ adapter @155mm f/2.8)

Bez obzira što je svetlo bilo takvog intenziteta da je ISO 28800 izabran kao adekvatna osetljivost, sistem autofokusa je bez preterane muke uspeo da fokusira na poluotvorene oči i to čak desetak puta u nizu. Istina, par snimaka je promašeno, ali nijedan drastično.

Ostalo je još samo da isprobamo metod precizne selekcije (Pinpoint AF), u situaciji koja je kao stvorena za takvo nešto:

Primer AF-S/Pinpoint AF fokusnog metoda sa ručnom selekcijom tačaka, namenjenog preciznom fokusiranju sitnih objekata;
(Nikon AF-S 105mm f/2.8G Micro VR + Nikon FTZ adapter @105mm f/5)

I pored toga što se makro snimci pretežno snimaju pomoću manuelnog fokusa, nekad je usluga autofokusa, a posebno ako uzmemo u obzir delikatnost pozicije aparata u odnosu na snimani objekat, više nego dobrodošla. Pinpoint AF metod je dovoljno precizan, da čak i ovako sitne detalje možete fokusirati potpuno automatski, na taj način štedeći vreme i obezbeđujući dodatnu priliku za okidanje. Ovaj metod se pokazao veoma preciznim, mada u nekim momentima kolebljivim u pogledu započinjanja fokusiranja, ako je fokusna ravan suviše udaljena od željene mete. No, na to smo navikli kod kontrastnog fokusa, pa nije ni čudo što se neke od tih mana preslikavaju i na hibridne sisteme, s obzirom da jednu od komponenti čini i detekcija kontrasta.

Autofokus u toku snimanja videa je dugo bila tabu tema, kada se govori o Nikon DSLR-ovima. Izgleda da je bilo neophodno da Nikon predstavi sopstveni FF MILC model, ne bi li se pobrinuo da konačno ponudi nekakvo upotrebljivo rešenje u pogledu autofokusa u video režimu. Autofokus je sada uporediv sa onima koje nude konkurentski brendovi, uključujući i fleksibilnost, brzinu, raspoložive opcije i pre svega – tačnost. Izreka kaže „bolje ikad nego nikad“, a u Nikon-ovom slučaju se na to može gledati kao na poslednji trenutak za reakciju, jer – čini nam se da bi ovo bio definitivno poslednji pokušaj koji bi korisnička baza i tržište mogli da tolerišu.