Sony α7 III (ILCE-7M3), Test
REPRODUKCIJA BOJA
Pitanje reprodukcije boja uglavnom je vezano za JPEG, pošto se u RAW-u većina odstupanja može naknadno korigovati. „Doživljaj“ boja koji je „usađen“ u softver aparata može biti (i jeste) različit od brenda do brenda, pa čak i od modela do modela jednog istog brenda, a kako je percepcija boja individualna, tj. stvar ukusa, boje se fabrički profilišu tako da što većoj grupaciji korisnika budu prijemčive za oko. U slučaju RAW-a, kolorni stil postaje samo polazna osnova za obradu i premda može uticati na generalnu dopadljivost, mnogo veći faktor predstavlja u slučaju JPEG formata. JPEG je, kao što je opšte poznato, daleko slabijeg potencijala za obradu u odnosu na RAW. Zbog toga je, barem onima koji pretežno koriste JPEG i oslanjaju se na njega kao na konačan rezultat ili materijal za prezentaciju, od izuzetnog značaja kako aparat reprodukuje boje.
Kao i svi drugi proizvođači i Sony nudi mogućnost finog podešavanja kolorita, ali i set predefinisanih kolornih stilova (Creative Style), kojima se aparat u jednom koraku može prilagoditi određenoj nameni, odnosno prirodi scene koja se fotografiše. Njih je takođe moguće korigovati po sopstvenom nahođenju i eventualno sačuvati kao sopstvenu varijaciju. Osnovnih parametra ima tri: Contrast, Saturation i Sharpness.
Od predefinisanih kolornih stilova, osim standardnog, aparat nudi još 10 kolornih: Vivid, Neutral, Clear, Deep, Light, Portrait, Landscape, Sunset, Night Scene i Autumn Leaves. U nastavku ćemo pogledati uticaj svakoga od njih:
Standard kolorni stil
Vivid kolorni stil
Neutral kolorni stil
Clear kolorni stil
Deep kolorni stil
Light kolorni stil
Portrait kolorni stil
Landscape kolorni stil
Sunset kolorni stil
Night mode Portrait kolorni stil
Autumn Leaves kolorni stil
Na raspolaganju je i monohromatska konverzija. Može biti bazična, svedena na prostu desaturaciju:
Obična C/B („monohrom“) konverzija
Ili tonirana, kao što je sepia stil:
Tonirana, „sepia“ monohromatska konverzija
Reprodukcija boja je tematika oko koje se decenijama lome koplja, a naročito otkad su digitalni senzori zaposeli svet fotografije. Ratovi pristalica brendova, koji tvrde da baš njihov sistem ima idealnu reprodukciju boja, oduvek su se vodili što u neposrednom druženju, što u internet diskusijama, ali je nepobitna činjenica da razlike u pogledu boja postoje i da doživljaj nije baš uvek subjektivnog karaktera.
Sony u tom pogledu ne bismo mogli predstaviti kao nekakav ideal. Jasno je da danas praktično nema situacije koju na ovaj ili onaj način nije moguće usaglasiti sa nekim standardima ili barem sopstvenim ukusom, bilo da se radi o samom procesu fotografisanja, bilo da se govori o naknadnoj obradi. Međutim, Sony u nekim veoma jednostavnim (iliti "zicer", da se žargonski izrazimo) situacijama ume da iznenadi donekle pogrešnom percepcijom kolorita pojedinih objekata. U celini, kolorit je solidan, iako se čini da bi možda mogao biti malo manje zasićen, ali treba biti oprezan ukoliko planirate da (bez posebne kalibracije) radite fotografisanja koja su osetljiva na reprodukciju boja. Sva je prilika da se sa svakim aparatom mogu dobiti i dobre, ali i pogrešne boje, ali je α7 III malo nepostojaniji u nekim momentima, pa smo primetili da toplije nijanse žute boje, često ume da interpretira kao jarko-narandžastu nijansu. U principu, nije to ništa što može ugroziti RAW konverziju, pa će reperkusije biti vidljive uglavnom u JPEG formatu. RAW je i tako tu da bi mogao biti lako korigovan.
Kao i kod svih digitalnih fotoaparata, funkcija korekcije balansa bele nije svemoguća. U graničnim uslovima se može dogoditi da balans nije moguće postići ni ručno, niti pomoću preseta, a o automatici da i ne pričamo. Koristite li RAW, na bezbednom ste terenu. Sa JPEG-om, kao i kod svih drugih brendova, balans bele može biti problem u nekim situacijama, pa treba biti oprezan i dobro proceniti ambijent, kako se foto-sesija ne bi završila sa gomilom jedva upotrebljivih ili čak neupotrebljivih snimaka. Čini se da je, u želji da kreira što precizniji algoritam analize optimalnog temperaturnog opsega, Sony učinio da on bude suviše osetljiv, te da parcijalni delovi kadra mogu iznenada da koriguju aktivni balans bele na neku sasvim neočekivanu vrednost. Ovo za rezultat ima nepostojanost balansa bele i česte korekcije koje narušavaju konzistentnost serije fotografija koje su nastale u isto vreme.
Ambijent koji kombinuje više različitih tipova rasvete je nedokučiv problem sa digitalne aparate, pa je u takvim slučajevima neophodno naći neku sredinu, kombinujući Kelvin skalu i opciju za fine korekcije balansa bele. Ako postoje uslovi, idealno je izvesti ručno merenje Custom WB opcijom. Tu je i Kelvin skala, za čije vam nalaženje treba intuicija, jer sam aparat ne sugeriše način na koji se stiže do temperature, a pominjati uputstvo je izlišno, jer Sony sopstvena uputstva piše na nivou tinejdžera – s brda, s dola i bez ikakvog reda, u dve odvojene publikacije. Kao da problem loše organizacije menija nije sam po sebi dovoljno frustrirajući. Kod EVF-a je to veoma bitna stavka, koja utiče na komfor u radu. Sony je predvideo zasebno podešavanje balansa bele u tražilu, tako da se u slučaju rada sa blic rasvetom, neće događati apsurdne situacije da jednu temperaturu vidite prilikom kadriranja, a sasvim drugu na rezultujućim fotografijama.