Sony α7 III (ILCE-7M3), Test
TEST AF SISTEMA
Dosta je vremena prošlo od stidljivih pokušaja da se u MILC ekosistemu postigne pristojno brz i dovoljno pouzdan autofokus. Sada, kada je takvo stanje samo ružna prošlost, proizvođači se utrkuju ko će i u kojoj meri da olakša rad i izoštravanje učini nečim što je potpuno sekundarno i u pojedinim slučajevima do te mere pouzdano, da prestaje da bude bitno. Sony α7 III je po ovom pitanju evoluirano na nivo koji ga smešta u sam vrh industrije. Svakako da to i dalje nije ideal kojem se teži, ali je veoma blizu istog.
U nastavku ćemo pogledati kako nas je autofokus Sony-ja A7 III služio tokom perioda testiranja, u situacijama koje se mogu smatrati svakodnevnim izazovima za jedan fotoaparat.
Flexible-Spot je metod koji će većina naprednijih korisnika obilato koristiti, jer pruža najveću kontrolu u procesu kadriranja i određivanja prioriteta. Kontinualni fokus obično zahteva malo više svetla da bi rezultati bili konzistentni, međutim, kako smo se u nekom trenutku našli u nešto izazovnijoj situaciji, koja bi trebala staviti AF sistem u iskušenje, odlučili smo da iskoristimo priliku i proverimo kako će vrhunski projektovani AF sistem izaći na kraj sa situacijom koja iziskuje ISO 6400 pa i veće vrednosti:
AF-C/Flexible-Spot (Small), ručni odabir pojedinačne tačke u kontinualnom modu;
(Sony FE 70-200mm f/4G OSS @200mm f/4)
Serija od nekoliko brzih rafala nije uspela da iznudi grešku, pa je više od 90% snimaka u fokusu! Impresivno! U nastavku smo menjali podešavanja autofokusa, poželeli da se usredsredimo na isprobavanje drugih metoda, ali smo umesto toga rešili da AF sistem stavimo „na muke“, prebacivši se na Lock-on grupu metoda za dinamičko praćenje mete. Promenili smo vreme reakcije na promenu fokusne distance, kako bi tranzicija bila što je moguće brža, a zonska selekcija tačaka nam se učinila kao idealna za praćenje mete u kadru. Naročito kada je ona dovoljno blizu objektiva:
AF-C/Lock-on: Zone AF, zonski fokusni metod za lakše pokrivanje mete, sa dinamičkim praćenjem u kontinualnom modu;
(Sony FE 70-200mm f/4G OSS @200mm f/4)
Postotak korektno fokusiranih snimaka je pao za neki procenat, ali ni blizu onome što smo očekivali! Čak ni kontra svetlo, koje se sa prolaskom vremena pojačavalo i pretilo da pokvari testiranje autofokusa, nije uspelo da naruši sigurnost autofokusnog sistema! Probali smo sa direktnom selekcijom tačaka, dopuštajući aparatu da primarnoj tački asistira pomoću skupa pomoćnih:
AF-C/Lock-on: Expand Flexible-Spot, ručni odabir pojedinačne tačke sa pridruženim pomoćnim tačkama, sa dinamičkim praćenjem u kontinualnom modu;
(Sony FE 70-200mm f/4G OSS @200mm f/4)
Ali nas je aparat ponovo sačekao sa nizom uspešno fokusiranih snimaka. U nastavku testiranja se pokazalo da je pražnjenje bafera mnogo veći problem, jer je aparat u pojedinim trenucima svojevoljno iznudio pauzu od po skoro minut, dok nije bio spreman za dalje fotografisanje. Pošto je većina izvedenih rafala pokazala više nego uzorne rezultate, rešili smo da isprobamo i metod od kojeg uglavnom imamo slaba očekivanja. Wide metod, odnosno potpuno automatska selekcija, nešto je što ne praktikujemo često i generalno ne podstičemo, jer je kontrola svedena na minimum. Međutim, kada je situacija u kadru čista, ovakav metod može čak i olakšati rad. Naročito početnicima:
AF-C/Wide, automatska selekcija AF tačaka sa praćenjem mete u modu kontinualnog fokusa;
(Sony FE 70-200mm f/4G OSS @200mm f/4)
Lakoća s kojom A7 III „ubada“ fokus je u pojedinim situacijama toliko nestvarna, da smo češće imali problem zanemarivanja ostalih parametara, zbog kojih se javljao motion-blur, nego što nam je AF sistem stvarao poteškoće. S obzirom da praćenje izvrsno funkcioniše, jedan manji deo testiranja smo posvetili i prepoznavanju lica i očiju. Malo je reći da iznenađenju nije bilo mesta:
AF-S / Wide, Eye Focus, fokusni metod automatske selekcije tačaka, sa automatskim prepoznavanjem očiju;
(Sony FE 85mm f/1.8 @85mm f/1.8)
Sony je uradio odličan posao na ovom polju, pa se i na najvećim otvorima blende, u ambijentalnim uslovima koji dodatno pogoršavaju već dovoljno problematičnu situaciju, odlično snašao, pogodivši većinu snimaka, baš tamo gde smo i želeli. Ponekad bi zanemario oči, pa fokus stavio na lice u celini, ali je bitno da je rezultujući snimak bio fokusiran uglavnom bez greške. Sjajno!
U svojim prvim danima, Sony E sistem je bio kritikovan zbog veoma male baze objektiva, spram široke ponude najrazličitijih tela, koja su na taj način bila "osuđena" na korišćenje sa optikom drugih brendova, uz pomoć adaptera. Uprkos otvorenoj podršci od strane Sony-ja, priča sa adapterima retko kad ima samo pozitivne odlike. Druga strana medalje često postaje jasna kada je već kasno. U Slučaju A7 III, moramo reći da uspeh adaptacije objektiva (pre svega iz Canon EF ponude) zavisi prvenstveno od žanra fotografije. Konkretno, ukoliko praktikujete bilo kakav oblik akcione/sportske fotografije, hendikep je dovoljno veliki da se na trenutke cela skalamerija može učiniti neupotrebljivom.
Rafal sa adapterima je podržan, ali krajnji efekat ume da bude nezadovoljavajući, pa od srca preporučujemo da se ili držite pojedinačnog okidanja ili da se okrenete nativnim objektivima iz Sony ponude. Naime, proizvođač navodi da se uz adaptere za objektive iz A sistema fokus na najbržem rafalu izvodi samo na prvom snimku u nizu, dok ostali preuzimaju identičnu fokusnu distancu. Iako mi nismo koristili Hi+ režim rafalnog okidanja, za koji ovo važi (prema uputstvu), fokus je ličio upravo na te navode, pa se čini da adaptere za EF bajonet prate ista ograničenja. S toga, uputno je isprobati svaku kombinaciju, pre nego li se upustite u zahtevno fotografisanje od kojeg očekujete određeni procenat uspešnih snimaka.
Deklarisana funkcionalnost autofokusnog sistema navodi f/11 kao minimalni operativni otvor blende. Međutim, taj podatak se, prema našim saznanjima, odnosi samo na faznu komponentu sistema (PDAF), dok kontrastni (CDAF) može da radi čak i na manjem otvoru. Istina, ograničeno. Impresivno, u svakom slučaju!