Nikon Df, Test

ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao lakši format za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. Nikon Df ne spada u takve aparate, ali smo sigurni da će mnogi nostalgični ljubitelji sebi dati oduška i poželeti da fotografije dovrše u aparatu, pre nego naknadnom obradom. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate Df obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo Df, desno D610):

Na gornjim isečcima se savršeno može videti uzajamna zavisnost ISO performansi i detalja. Dok je u testu detalja Nikon D610 bukvalno počistio novi retro model, a u ISO testu Df vratio istom merom, ISO test u JPEG formatu teži da pomiri dva koncepta na neočekivan način. Ne samo da je Nikon Df ovde očuvao prednost u ISO okršaju, već je usled bolje borbe sa šumom, preuzeo primat i po pitanju detalja! Tako dolazimo do apsurdne situacije da D610 ima smisla isključivo ukoliko koristite RAW, jer će u JPEG-u jednostavno izgubiti skoro sve u čemu je dobar.

Za razliku od RAW ISO testa, JPEG ISO test pokazuje i drugačiji trend rasta šuma. Sada se razlike uočavaju već na ISO3200, a prednost detalja Nikona D610 istovremeno topi. Prikazani isečci demonstriraju i to da kompresija u Nikonu D610 uzrokuje gubitak detalja sličan onom koji se događa usled primene redukcije šuma, pa verovatno zbog toga i dolazi do izjednačavanja konačnog rezultata.

Kad smo već kod redukcije šuma, ona je u aparatu dostupna u tri nivoa, pa osim što može biti isključena, ponuđena je u Low, Normal i High stepenu čišćenja. Pogledajmo njen rezultat:

100% kropovi sa Df, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high:

Pošto Nikonov algoritam unutrašnje redukcije šuma do ISO 1600 vrši selektivno uklanjanje isključivo sa najtamnijih partija snimka, ne iznenađuje to što su isečci do ove vrednosti praktično istovetni, bez obzira na primenjen stepen NR-a (Noise Reduction). Na vrednostima iznad ISO 1600, u rasponu od 3200 pa sve do 25600, prvi stepen redukcije vrši tek simbolično čišćenje, pa bismo mogli reći da nema bojazni od neželjenog „peglanja“ snimaka čak i ako je non-stop uključen. Druga dva niva, a posebno najjači, pokazuju već nešto agresivniji oblik čišćenja, koji uz šum uklanja i dobar deo detalja. Agresivnost drugog stepena čišćenja dolazi do izražaja na ISO 20000 i višim vrednostima, dok najagresivnije uklanjanje šuma već na ISO 8000 odnosi previše detalja, te se čini potpuno kontraproduktivnim. Ukoliko ćete češće koristiti najviše ISO vrednosti, najiskrenija preporuka bi bilo korišćenje isključivo RAW formata, koji pruža daleko veću slobodu i selektivno uklanjanje, kako po tipu šuma, tako i u odnosu na parcijalne delove snimka. U slučaju da nemate drugog izbora, što bi bila svaka situacija koja iziskuje fotografije „za odmah“, onda će i redukcija biti dobrodošla stvar, iako treba znati da njena upotreba smanjuje i agilnost aparata, pošto se vrši simultano sa fotografisanjem, neposredno pred zapisivanje snimka na memorijsku karticu. U slučaju Nikona Df, unutrašnja redukcija može biti čak i neprijatno dugačka, pri čemu je aparat praktično neupotrebljiv dok ona traje.