Nikon Df, Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona Df može očekivati kada je JPEG u pitanju. U prethodnom bloku smo konstatovali malo slabiji JPEG izlaz, ali ćemo ipak detaljnije zaviriti u njegov potencijal. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

JPEG isečci pokazuju malo drugačiji odnos u kvalitetu, nego što je to slučaj sa RAW testom. Nikon D610 je i dalje u prednosti, ali je ona značajno manja nego u slučaju RAW-a. Detalja ima više, ali oštrine baš i ne. Teksture i dalje deluju uverljivije sa 24MP, što je i očekivano, ali sveukupni zaostatak Df-a je bitno manji, što u krajnjoj liniji predstavlja savršenu demonstraciju šta se gubi kada se ne koristi RAW format.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

Kao i mnogo puta do sada, RAW je u nesumnjivoj prednosti u odnosu na JPEG. To je lako uočiti i na prvi pogled, bez preteranog udubljivanja u isečke, a delimično poboljšanje JPEG-a se može eventualno dobiti dooštravanjem u aparatu. Oštrenje je dostupno u devet koraka, a moguće je i isključiti ga. Podrazumevani nivo je četvrti, a kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Kada ne postoji dovoljno dobra razlučivost detalja, ni oštrenje ne može značajno da popravi stvar. Dooštravanjem se, s druge strane, kada snimak sadrži dovoljno informacija, mogu dobiti vrlo efektni rezultati. Međutim, treba znati granice, jer preterano oštrenje fotografije može imati i svoje negativne implikacije. Prva i najočiglednija je pojava korone (svetlih senki na obodima različito obojenih površina; naizraženija je na poslednjem stepenu oštrenja), dok je druga čak i potencijalno nezgodnija, jer se tiče pojačanja izraženosti šuma koji na taj način nastaje. Zato, ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašteni. Zbog nešto jačeg AA filtera i rezolucijske zahtevnosti u pogledu optičkih kvaliteta objektiva, za veliku većinu korisnika će podrazumevana vrednost (4) možda biti previše mekana, pa se preporučuje dooštravanje do nivoa 5, izuzetno 6.