Nikon Df, Test

TEST KIT OBJEKTIVA

Iako prajm prvi put testiramo u svojstvu kit objektiva, već u startu znamo šta da očekujemo, jer smo sa objektivom čiji je ovo redizajnirani model, već imali više puta prilike da radimo. AF-S Nikkor 50mm f/1.8G Special Edition je samo kozmetički doterana varijanta istoimenog objektiva, ali kako do sada nismo nad njim sproveli ovakav test, red je da to učinimo prvi put.

Ne očekujemo naročite probleme u kombinaciji sa novim aparatom, jer njegova rezolucija prosto nije dovoljna da isprovocira optičke anomalije, kojima su jeftiniji objektivi ponekad skloni. Proverićemo njegove performanse u poznatom okruženju:

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – LINK (ZIP; 101 MB)

Izabrana scena možda ne može poslužiti kao reper za sve moguće situacije (što u suštini i predstavlja glavni problem testiranja objektiva), ali će u najvećem delu iskazati optičke kvalitete, kao i anomalije objektiva. Pošto je Nikon jedan od prvih proizvođača koji su uveli automatsko uklanjanje hromatskih aberacija, da bismo ih videli, moramo posegnuti za neobrađenim RAW snimkom, na kojem će se videti njihovo prisustvo. Sledeći isečci će demonstrirati prisustvo hromatskih aberacija (CA) na snimcima urađenim kit objektivom (levo), naspram unutrašnje korekcije koju aparat izvodi u realnom vremenu (desno):

Za hromatske aberacije inače važi da se lako uklanjaju u obradi. Međutim, to nije baš sasvim tačno. U zavisnosti od njihove prirode, nekad ih je lakše, a nekad i teže ukloniti. Kako se može videti iz priloženog, i inače slabe hromatske aberacije se sa ovog Nikon kit objektiva uklanjaju vrlo efikasno, kao u ostalom i sve lateralne hromatske aberacije. Ukoliko ih uklanjate u obradi, potreban je samo jedan klik u ACR-u. Ukoliko koristite JPEG, nije potrebno ni toliko! Aparat će sam u potpunosti ukloniti hromatske aberacije i poštedeti vas mučenja ukoliko vam je baš ovaj format primaran za rad.

Oštrina predstavlja jednu od najvažnijih osobina objektiva. Kako ona nije uniformna, potrebno je obratiti pažnju kakva je u centru, a kakva na periferiji kadra. Istovremeno, otvor blende takođe utiče na krajnji rezultat. Što je veći, oštrina je najčešće slabija. Pogledajmo kako se AF-S Nikkor 50mm f/1.8G SE nosi na maksimalno otvorenoj blendi:

Oštrina u centru je sasvim solidna, a čak ni periferna nije loša, s obzirom da se radi o blendi f/1.8. U samim ćoškovima (ne vide se na isečcima iznad, ali ih možete pogledati u prilogu s početka ovog poglavlja) je ona nešto slabija nego na periferiji, ali ne dovoljno da bi to pokvarilo ugođaj. Na narednim isečcima ćemo videti koliko se rezultat popravlja kada se otvor blende sa početnih f/1.8 smanji na f/2:

Rekli bismo da nekih naročitih kvalitativnih promena zasad nema. Zapravo, ova 50-ica je u startu sasvim dobra, da je teško za očekivati da bi ovako mali koraci mogli doneti nešto praktično. „Privrtanje“ blende na f/2.2 donosi sledeće:

Oštrina u centru ostaje ista, dok se na perifernom delovima snimka vidi minimalno poboljšanje u smislu oštrine i nešto veća poboljšanja u pogledu kontrasta i smanjenog efekta vinjetiranja. Na f/2.5 se situacija dodatno poboljšava na periferiji:

...da bi na f/2.8 vinjetiranje u najvećoj meri bilo eliminisano, a periferna oštrina dostigla više nego pristojan nivo:

Pogledajmo kako stvari stoje na f/3.2:

Sveukupna oštrina je definitivno porasla, ali imamo utisak da je u centru ona već neko vreme na maksimumu. Idemo dalje, f/3.5:

Vinjetiranje je praktično potpuno potisnuto, a oštrina na periferiji je gotovo izjednačena sa onom u centru, barem na ovoj rezoluciji:

Dalje smanjivanje otvora blende najvećeg uticaja ima na dubinsku oštrinu:

Na f/8 se situacija ponavlja:

Da bi tek na f/11 pala za neki procenat:

Stigli smo i do minimalnog otvora blende - f/16, kada uticaj difrakcije vrši najveći pritisak na oštrinu:

Interesantna stvar u vezi sa ovom kombinacijom tela i objektiva je to što posledice difrakcije na f/16 nije baš lako uočiti. Da podsetimo, difrakcija, tj. pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrijim uglom u odnosu na ravan senzora, počinje da se javlja na vrlo malim blendama. Startuje već na f/11, pojačava se na f/16 i sve je izraženija kako se blenda smanjuje. Iako u teoriji praktično ne zavisi od objektiva, na nekim modelima se ona lakše, a ne nekim teže registruje. Za današnje uslove niska rezolucija novog aparata, prilično je imuna na ispoljavanje difrakcije, pa za konkretan primer moramo da napravimo poređenje:

Bez obzira što se u konačnom zbiru ovaj objektiv ničim ne ističe u odnosu na redovan model bez „SE“ sufiksa, moramo reći da za cenu koju košta, nudi daleko više nego što bi iko očekivano. Vrhunska oštrina na skoro svim otvorima blende, pristojna uniformnost kadra, relativno dobro kontrolisano vinjetiranje i nevelik stepen hromatskih aberacija, čine ga idealnim kompanjonom novog retro aparata.

Možda bismo više voleli da retro stil nije sveden samo na jedan metalni prsten, već da je prisutan i kompletan mehanički prsten blende, ali šta je tu je. Ako zanemarimo taj estetski aspekt, novi objektiv maksimalno opravdava svoju cenu i sasvim je uporediv sa skupljim AF-S 50mm f/1.4G Nikkor objektivom. Ukoliko vam f/1.4 blenda nije od primarnog značaja, sa kit 50-icom ćete biti više nego zadovoljni.