Nikon Df, Test

TEST AF SISTEMA

AF sistem koji je svoju premijeru doživeo na APS-C telu, modelu D7000, prilagođen je 35mm okruženju još sa D600 (i kasnije D610), tako da sada imamo prilike da ga već treći put vidimo na jednom fullframe telu. Mnogi su konačne specifikacije dočekali pomalo razočarani zbog odluke da se Df ponudi sa slabijom verzijom AF-a u odnosu na onaj u D800(E), iako im je cena veoma slična. Nećemo pokušavati da pogodimo koji se razlozi kriju u takvoj odluci, niti da je opravdamo na bilo koji način, ali ćemo reći da taj AF nipošto ne važi za loš. Njegov najveći nedostatak je koncentrisanost AF polja na relativno malom delu kadra, zbog čega je upotreba nešto manje fleksibilna i zahteva malo više truda ukoliko se pretežno fotografišu akcione scene ili želi fleksibilnije komponovanje kadra. Kako Nikon Df i ne pretenduje na pretežno akcionu fotografiju, ne smatramo ni taj AF sistem nekakvih krucijalnim nedostatkom.

U ovoj sekciji testa ćemo se pozabaviti testiranjem autofokusnog sistema u svakodnevnim uslovima, u situacijama koje simuliraju nekakve realne izazove. Broj modova i režima fokusiranja je takav da praktično ne postoji scena koju ovim aparatom ne možete pokriti, a kakve su njegove performanse, pokušaćemo da izmerimo i prikažemo na primerima.

Fotografisanje statičnih motiva nikad nije predstavljalo izazov za prosečan DSLR. Ipak, u nekim situacijama je i statičnu scenu moguće učiniti dovoljno komplikovanom. Jedna od takvih situacija je i slab kontrast usled prisustva opstruktivih elemenata u prvom planu, onda kada se želi postići zanimljiv efekat pomoću velike blende:

AF-C/Single point, fokusni mod praćenja, korišćenjem jedne tačke, u lošim svetlosnim uslovima i sa opstruktivnim elementima u prvom planu;
(AF-S Nikkor 85mm f/1.8G @85mm f/1.8)

Bez obzira što je za nastanak ovakvog snimka neophodno dobro poznavati AF sistem, Nikon Df se nije zbunio iako je količina svetla bila najblaže rečeno nedovoljna za normalno funkcionisanje. Šum jeste učinio da snimak ne deluje naročito oštro, ali nema sumnje da je fokusna ravan tamo gde je i trebala biti.

Kontra svetlo je i samo po sebi dovoljno da zbuni AF sistem i natera ga na grešku. Pažljivim izborom aktivne AF tačke se i ova problematična situacija da ispratiti sigurnim pogotkom:

AF-C/Single point, fokusni mod praćenja, korišćenjem jedne tačke, kontra-svetlo;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/3.2)

Kompleksniji vidovi autofokusa mogu biti od koristi onda kada se brzina ceni više nego kompozicija. Probali smo kako se Nikon Df snalazi sa dinamičkom zonom od 9 AF tačaka:

AF-A/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21 tačke, u težim uslovima;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Ovaj metod kontinualnog fokusa se pokazao izuzetno pouzdanim, nevezano za uslove rada, dok god ima iole dovoljno svetla. Čak ni učestali prelazi sa sunčanog na oblačno vreme, kao i duboke senke, nisu omeli AF sistem u tačnom pogađanju fokusa.

Naravno, ukoliko baš želite da isprovocirate AF sistem da pogreši, vrlo efikasno to možete učiniti korišćenjem automatske selekcije tačaka, kada aparat odlučuje kojoj će meti u fokusnom polju dati prioritet. Po definiciji rada ovog metoda, prioritet neizostavno biva dodeljen najbližoj meti u kadru, pa ne čudi što je aparat tu metu i pogodio:

AF-A/Dynamic-area-39, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 39 tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Problem je, međutim, što smo mi  želeli da fokus bude na igraču u zelenom dresu, koji se nalazi nešto dalje, a koji iz goreopisanih razloga, aparat nije prepoznao kao dovoljno bitnu metu.

Vrhunac kompleksnosti Nikon AF sistema predstavlja demonstracija 3D-Tracking fokusa, iako se njegove performanse ne mogu meriti sa dinamičkim zonama ili pojedinačnom selekcijom tačaka:

Primer AF-A/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Do sada smo u više navrata pokazivali i konstatovali da 3D-Tracking metod fokusiranja nije samo marketinški trik, već i realno upotrebljiv način rada, kada za njim ima potrebe i kada se koristi onako kako je predviđeno. Ukoliko mu obezbedite dovoljno kontrasta, sa metom jasno različitom od ostatka scene, velika je verovatnoća da ćete dobiti seriju korektno fokusiranih snimaka. Svakako da se tačnost ovog metoda pojačava ako se meta održava u središnjem delu fokusnog polja, budući da u njemu gravitira skup od 9 krstastih AF tačaka, ali je preciznost pristojna i na periferiji kadra, posebno ako brzinu korekcije prilagodite konkretnim uslovima snimanja.

Za AF sistem Nikona Df generalno možemo reći da prebacuje očekivanja i realne potrebe koje će ciljna grupa verovatno imati kada je ovaj aspekt upotrebljivosti u pitanju. No, činjenica je i da smo za traženu sumu možda ipak očekivali sofisticiranost kojom zrači jedan D800 ili D4. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog ideje da je ovaj aparat stvoren da se poseduje u mnogo dužem vremenskom periodu, nego što je to uobičajeno za većinu drugih modela u DSLR kategoriji i van nje.

CDAF sistem fokusa je mogao biti konkretnije unapređen. Umesto toga, projektni tim je očigledno bio zaokupljen uklapanjem postojećih rešenja u retro dizajn. Tako je CDAF ostao na praktično istom nivou kao i prethodna dva FF Nikona srednje klase (D600/610), te na taj način ostao samo jedna u nizu prosečnih stavki vezanih za ovaj aparat. S druge strane, kako je Nikon sve karte ovog aparata bacio na proširenje kompatibilnosti sa starim objektivima koji ne poznaju AF, mislimo da većina budućih vlasnika neće ni osetiti bilo kakve probleme u kontrastnog fokusa. Verovatno i sam Nikon igra na tu kartu.