Nikon Df, Test

REZIME

Nepotvrđene informacije kažu da je razvoj novog aparata trajao pune četiri godine! Ako vas je ova informacija zatekla kao i nas, sigurno se pitate – na šta je utrošeno toliko vremena? Logično pitanje ostaje bez adekvatnog odgovora na neki način. Aparat je bez sumnje odličan! Sjajan, štaviše! Međutim, nekako nam se čini da se gro noviteta, ako izuzmemo sam koncept kao takav, svodi na retro komande i kućište u koje je cela sprava vešto upakovana. Da li je to malo? Ne, nipošto, ali ostaje pitanje da li je za šasiju i oplatu bilo neophodno toliko vremena ili se u vreme za razvoj računa i ceo proces vaganja marketinškog tima da li u projekat uopšte treba ulaziti?

Nikon Df je, na jedan sasvim specifičan način – jedinstven aparat. Nije bez mana, ali uz čitav niz neverovatno dobro osmišljenih rešenja koja zaista u prvi plan izbacuju fotografiju, čini se dobrom prilikom za sve one koji tragaju za „večnim“ fotoaparatom, kojeg se neće libiti da koriste godinama nakon kupovine. Baš kao što su koristili i vremešne Nikkor objektive. Nikon Df nastoji da na svoju stranu privoli sve one koji su ljubitelji retro stila, ali na način koji ne isključuje DSLR akronim iz jednačine. Aparat za kakvim su mnogi nostalgičari među nama vapili tokom prethodnih godina. I nakon što je posle prvog dela reklamne kampanje pod nazivom „pure photography“ delovalo kao da Df preti da potpuno pomrsi račune konkurentskim kompanijama i ustanovi jedan sasvim novi pravac u DSLR klasi, desio se jedan (po Nikon) neočekivan „problem“ – senzor!

„Svetu nikad udovoljiti“... izreka koja se često može čuti kad god postoje dijametralna mišljenja o jednoj istoj stvari, idealno je primenjiva na novi retro aparat. Dok smo pre samo par godina slušali sveopštu histeriju oko izostanka „pravog naslednika“ Nikona D700, sada kada je senzor niske rezolucije iz high-end aparata konačno ponuđen, i to za ipak bitno nižu cenu (u poređenju sa D4), onda to opet na neki volšeban način ne valja. Naš utisak je da je senzor zapravo jedan od najjačih argumenata novog aparata. Ako spadate u manjinu kojoj visoka rezolucija znači egzistenciju u profesionalnom smislu ili skroman set objektiva nadomešćujete isecanjem u obradi, može se desiti da 16 MP zaista bude nedovoljno. Međutim, ukoliko ste željni fotografisanja u bilo kom obliku, ne posmatrate snimke na 100% i samo težite uživanju u svom hobiju, veoma je mala verovatnoća da ćete biti ravnodušni prema novom aparatu. Razočarani? To je prosto nemoguće! Senzor možda ne može da se meri sa najprestižnijim izdancima visokorezolucijskih Nikon DSLR-ova u smislu detalja, ali će zato kao kontratežu ponuditi ništa manje od najboljih ISO performansi do danas! Kao da uspeh koji je D4 postavio pre oko godinu dana nije dovoljan, revizija senzora koju je Df dobio, smešta ovaj aparat čak i iznad najprestižnijeg modela iz Nikon ponude! Samo ovo saznanje je dovoljno da nekim komercijalno orjentisanim fotografima ozbiljno zagolica maštu i podstakne ih da probaju novi aparat. Dinamički raspon je takođe uporediv sa najboljim aparatima na tržištu, a čini nam se da je u tamnijim partijama ubedljiviji nego D610, sa kojim ga najčešće porede.

Agilnost je još jedna od onih stvari koje su nas uverile da retro dizajn nije primarni argument (iako će možda odlučiti o sudbini aparata na tržištu), a čini da vam munjevita reakcija na komande vremenom postaje sasvim prirodna stvar, u meri da će vam se većina drugih aparata nakon iskustva sa Df-om činiti presporim. Rafal, bafer, komande čiji odziv ne zavisi od stanja u kojem se aparat nalazi, pa i autofokus koji vas neće izneveriti u kritičnom trenutku, samo se savršeno nadovezuju na sjajan senzor. Tu je i autonomija, koja je drastično povećanja, zaptivenost i kao velika stvar – najšira moguća podrška za (pra)stare Nikkor objektive. Kvalitet izrade je samo tačka na „i“.

Kako to uvek biva, pored spiska dobrih stvari, postoji i spisak ne tako dobrih stvari. Nismo baš najzadovoljniji nekim dizajnerskim rešenjima, poput pozicije desne alke ramenog kaiša koja se često nalazi tamo gde bismo rado odmorili kažiprst desne ruke. Isto važi i za slabiju realizaciju točkića za izbor ekspozicije, koji je morao imati podeoke na trećinama, umesto na celim blendama.  Kada smo već kod točkića, voleli bismo i da je na ISO točkiću ponuđena AutoISO opcija, što bi bitno olakšalo kontrou i omogućilo onima koji ne preferiraju retro komande, da Nikon Df koriste po uzoru na bilo koji moderan DSLR.

U stavke koje Df ne poseduje, a mogu se smatrati za standardne u Nikon ponudi, tu je još i interni blic (a samim tim i integrisano bežično upravljanje eksternim blicevima), AF-assist lampa, ali i tako krupna stvar, kakva je video mod! Iz kojeg ćete ugla posmatrati ovo saznanje, zavisi pre svega od ličnih afiniteta, a Nikonov projektni tim je prepoznao želje fotografa da konačno poseduju aparat koji je čisto fotografski, u svakom mogućem smislu. Bez ikakvih suvišnih sitnica koje fotoaparat odvajaju od suštine. Sasvim sigurno će u masi poklonika biti i onih koji će ovu informaciju dočekati na nož. Možda čak i ne toliko zbog samog video moda, koji im možda i ne treba, koliko zbog čvrstog negovanja stava da “od viška glava ne boli”. I dok će jednima izostanak video moda biti znak da je Df čisto fotografski alat, za druge će “fuzija” nekako više ličiti na fisiju.

Utisak da je mnogo toga bez nekakvog reda složeno u telo Nikon Df-a, pratio nas je tokom celog testiranja. Naravno da sve to ne treba nužno posmatrati kao nešto loše, ali nemamo nameru da krijemo osećaj da je mnogo toga rezultat žestokih ušteda, kako bi se povećani troškovi zbog specifičnih mehaničkih rešenja nivelisali do neke, za tržište prihvatljive cene. Nikon Df definitivno spada u one aparate čije pozitivne strane s lakoćom nadvladavaju one, pa nazovimo ih – ne baš pozitivnim. S druge strane, čini se da je projektni tim, u zanosu kresanja troškova, zasekao malo više nego što je bilo nužno. Ne zbog toga što se sa postojećim rešenjima ne može živeti ili čak i profesionalno raditi, već zato što predstavljena cena prosto sugeriše da je u pitanju telo bez kompromisa, ali ipak van kategorije u kojoj suvereno levitira jedan D4.

Čini se da je mnogo objektivnih zamerki nastalo iz puke želje proizvođača da na tržište što pre izađe sa novim proizvodom, uprkos informaciji s početka ovog poglavlja. I dok u jednom momentu možemo da razumemo tu težnju, gledajući nadiranje čak nekoliko konkurenata sa sopstvenim proizvodima u retro stilu, s druge strane ne vidimo neku direktnu pretnju, budući da je Df do ovog trenutka definitivno i dalje usamljen u kategoriji retro DSLR-ova, sa svim pozitivnim, ali i negativnim osobinama jednog takvog koncepta. Posebno što ni jedan od konkurentskih proizvoda ne poseduje bazu kompatibilnih objektiva tako impozantnog obima, prodatih u sličnom broju primeraka. Umesto žurbe i na trenutke nekonzistentnih komandi koje su iza te žurbe ostali, Nikon Df je mogao da bude rafiniraniji izdanak modernih aparata upakovanih u tradicionalni dizajn, koji pamtimo iz analognog doba.

Ne bi bilo pošteno reći da aparat nije uspešno pretočen u kompletan proizvod. Ne bi bilo ni istinito. Ipak, sijaset nedoslednih odluka, dizajnerskih omaški i (verovatno) neplanirane konfuzije koja se javila u nekim domenima, sprečava nas da Nf-u dodelimo epitet savršenog amaterskog aparata visoke klase i damo bezrezervnu preporuku. Da li je dobar? I više od toga! Čak izuzetan! Da li je za svakog? Iako ne sumnjamo da bi u Nikonu voleli da je tako, ipak nije. Aparat poput ovog prosto izaziva polarizovanje javnosti. Potpuno smo ubeđeni u to da će ga neki obožavati, a neki prezirati. Onih indiferentnih će biti najmanje, jer je ovo tip aparata čija je pojava skoro magična – mogućnost da ostane neprimećen, skoro je ništavna. Zato, ako ništa drugo, pružite mu šansu makar držanjem u rukama. Bez obzira što je na taj način faktički nemoguće čak i naslutiti ono najbolje u njemu, iskustvo će biti vredno, premda ne obavezno i pozitivno.

Da li će Nikon Df moći da na konto nostalgije pobere simpatije onih kojima je prevashodno namenjen – ne znamo. Ali, ako prilikom izbora potencijalni kupci pored emocija budu sagledali i praktični aspekt ponuđenog, sigurni smo da će u ovom modelu itekako imati šta da pronađu.


Po ranije utvrđenom pravilu, aparat nećemo ocenjivati, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Visok nivo detalja;
-Nenadmašne high-ISO performanse;
-Izuzetan dinamički raspon;
-Svetlo i veliko tražilo;
-Kvalitetna izrada, najvećim delom od legure Mg;
-Brzina i neverovatna agilnost;
-Virtuelni horizont;
-Direktne mehaničke komande za primarne parametre;
-Selektor modova pošteđen suvišnih scenskih modova;
-Izrada najvišeg kvaliteta;
-Zaptivenost;
-Odlična autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;
-Podrška za najširi spektar Nikkor objektiva zbog sklopivog AI graničnika;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Točkić za kontrolu ekspozicije u koracima od 1EV može biti nepraktičan;
-Prednji kontrolni točkić može biti problematičan za manipulaciju;
-Izostanak IC prijemnika;
-Funkcija daljinometra je mogla biti bolja;
-AutoISO je moguće zbuniti neodgovarajućim setovanjem parametara;
-Preklopnik moda merenja svetla pruža preveliki otpor;
-Nema video mod;
-Pozicija desne alke za rameni kaiš može biti problematična;
-Slot memorijske kartice je trebao biti izdvojen van odetljka baterije;
-Fiksno fokusno staklo;
-Rukohvat neprilagođen masivnijim objektivima.

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon Df u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon Df Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 20 MB)