Nikon Df, Test

ISO TEST, RAW

U Nikon porodici DSLR-ova, model D700 je dugo važio za nekrunisanog kralja low-light segmenta, čiji je svojevremeni podvig bio referenca u celoj branši. Bilo je boljih takmičara u okviru istog brenda, ali ne i za tu cenu. Opravdano, korisnici su očekivali naslednika koji će ispraviti i taj jedan nedostatak koji je D700 imao – neveliku rezoluciju za današnje standarde. Nikon D600 se činio kao jedna vrsta unapređenog D700, ali na kraju opet nije tržišno prihvaćen kao takav. Kako zbog kapaciteta bafera, tako i zbog izrade, komandi, pa i rezolucije koja poklonicima starog D700 više smeta, nego što koristi. Da li je Nikon Df u poziciji da se nametne kao nezvanični naslednik? Teško je reći. Mnoge stvari na Df-u sigurno nisu po volji ljubiteljima već vremešnog popularnog FF nikona, a opet, neke druge stvari ga jasno izdvajaju ispred ostalih 35mm Nikon digitalaca. Ispred svih – senzor.

Kada su ISO performanse u pitanju, od Nikona Df se očekuje mnogo. Ne mnogo u smislu bolje od ostalih, već mnogo u smislu apsolutnog šampiona svih klasa, tehnoloških ili cenovnih, potpuno je svejedno. Iako to na trenutak može zvučati preoptimistično, senzor koji poseduje testirani aparat, s pravom ga svrstava u sam vrh po pitanju efikasnosti pojačanja signala uz što manje šuma, a mi jedva čekamo da očekivanja potvrdimo u praksi. Opet je RAW format prvi na probi, studijsku scenu nismo menjali, a oštrenje, koje negativno utiče na ispoljavanje šuma, isključeno je u potpunosti. Isključena je i bilo kakva redukcija šuma, tako da isečci demonstriraju maksimalnu moguću količinu šuma koju senzor pokazuje.

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo Df, desno D610):

Uvidom u ISO test, najlakše je shvatiti logiku predstavljanja aparata sa najnižom rezolucijom u DSLR kategoriji – Nikon Df je ovde na svom terenu, jer je nasledivši senzor iz modela D4, nasledio i vrhunske ISO performanse! Ogroman zaostatak u odnosu na D610 pogledu detalja, na prečac se pretvorio u isto tako ogromnu prednost kada su ISO performanse u pitanju! Potpuno odsustvo šuma i čistoća isečaka sve do ISO 800, upućuju na zaključak da je za Nikon Df predviđena trasa univerzalnog, višenamenskog aparata, kojim se može sve. Možda ne briljira u svim domenima, kao što smo videli u testu detalja, ali zato je u ISO poređenju prosto oduvao popularni D610! Na početku ISO raspona je ta prednost relativno mala, premda se detaljnim posmatranjem može uočiti čak i na ISO 100, a progresivno se uvećava kako se i osetljivost pojačava.

Na svojoj maksimalnoj nominalnoj vrednosti – ISO 6400, Nikon D610 već počinje da ispoljava kolorne “fleke”, kao rezultat niskofrekventnog hromatskog šuma, dok Df i dalje snimke održava prilično čistim, uz sasvim fin i uniformno raspoređen šum. Takav trend se nastavlja sve do maksimalne bazne vrednosti Df-a (ISO 12800), gde prednost novog modela iznosi preko jedne cele blende. Na ISO 25600, koji je ujedno i maksimum koji D610 može da izvede (istina, softverski), Nikon Df održava zavidnu čistoću, tako da su mikrokontrast, konture i kolorit sasvim očuvani, što se baš i ne bi moglo reći za isečke drugog aparata.

Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo Df, desno D610):

Situacija je i u ovom slučaju veoma slična onoj studijskoj. Nikon Df u startu počinje sa čistijim snimcima, rast šuma je linearan na oba aparata, da bi se prva veća prednost mogla uočiti na 6400. Daljim pojačanjem osetljivosti raste i prednost novog aparata, da bi D610 na ISO 12800 bio u već ozbiljnom zaostatku, a na 25600 potpuno deklasiran. Poslednje tri ISO vrednosti, koje D610 ne poseduje, i na Df-u su postignute softverskim putem, naknadnim pojačanjem osvetljenja na snimcima urađenim maksimalnom nativnom vrednošću (ISO 12800), tako da od njih ne treba očekivati čuda. Ipak, ISO 51200 je iznenađujuće upotrebljiv i uz pažljivo čiščenje se može koristiti na način kako smo do juče baratali snimcima dobijenim sa ISO 25600, ako ne i manje. ISO 102400 je već krupan zalogaj, pa upotrebljivost zavisi prevashodno od uslova rada. Ako je snimak napravljen u ambijentu sa prejakim kontrastom, veliki deo informacija će biti trajno izgubljen, a samim tim i nezgodan za dovođenje na upotrebljiv nivo. Ako je, s druge strane, u nekim specifičnim situacijama potrebno postignuti veću brzinu ekspozicije, a ambijent nije previše slabo osvetljen, ISO 102400 bi mogao biti dobitna kombinacija. Na žalost, marketing je i ovde morao biti upleten, a njegov rezultat je ono što se dobija na ISO 204800. Šteta je što ju je nemoguće isključiti na mehaničkom točkiću, jer će vam već posle prve upotrebe biti jasno da ova vrednost nije upotrebljiva doslovno nizašta. Snimak je potpuno devastiran šumom, kolorit se jedva naslućuje, a dominantno prisustvo magente čini bilo kakvo čišćenje praktično uzaludnim.

Ako to stavimo po strani, činjenica je da smo dobili novog pobednika u ISO konkurenciji, jer je Df definitivno najbolji aparat u ovom domenu. Pritom, njegova prednost se ne meri na nijanse, nego na cele blende, što je za poseban respekt! Možda još bitnija činjenica je ono što se sa test snimaka ne može naslutiti, a to je potencijal uklanjanja šuma. Nakon nekoliko probnih, za ovaj test reprezentativnih snimaka, utvrdili smo da snimci sa Nikona Df trpe skoro neverovatno “silovanje” u obradi i da dopuštaju uklanjanje neverovatne količine šuma, sa minimalnim uticajem na detalje! Ovo se ne sreće baš često, a da bismo koliko-toliko svoje tvrdnje utemeljili u realnosti, pružamo na uvid par snimaka, urađenih na višim ISO vrednostima. Primeri su snimljeni u RAW formatu, potom uzdržano obrađeni korišćenjem Adobe Camera RAW-a i na kraju snimljeni u više različitih rezolucija. Na taj način se može naslutiti potencijal high-ISO performansi, u paketu sa čišćenjem šuma i interpolacijom. Posebno obratite pažnju na očuvan kolorit i teksturu, što se na ovako visokoj osetljivosti zaista retko viđa:

AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8, ISO 11400, (ACR NR): 16MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/3.2, (ACR NR): 16MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 25600 (H1), (ACR NR): 16MP, 12MP, 6MP, 2MP