Nikon D7100 Test

ISO TEST, RAW

Kada je predstavljen pre nešto manje od tri godine, Nikon D7000 se mogao pohvaliti izvanrednim ISO performansama, što je naročito bilo važno zbog tadašnje očigledne dominacije konkurentskog 18 MP senzora. Danas su se prilike delimično promenile, pa se od Nikona D7100 ne očekuje da postane nova high-ISO referenca. Umesto toga, visoka rezolucija mnoge navodi na misao da bi upravo ISO performanse mogle da trpe. Bez obzira što smo u prošlosti više puta dokazivali da rezolucija ne odmaže, već zapravo pomaže u borbi sa šumom, proverićemo kako se novi Toshiba senzor nosi protiv 16 MP Sony senzora iz D7000.

Valja pomenuti da izostanak AA filtera, uprkos opšteprihvaćenom mišljenju, ne igra bitnu ulogu u borbi protiv šuma. Iako se tokom godina ova teza nekako nametnula kao aksiom, realnost je upravo suprotna – prisustvo AA filtera, koji je u biti “sendvič” više raznih optičkih barijera, od dvostrukog Low-pass, polarizujućeg i IC-filtrirajućeg sloja, čini svetlosnu propustljivost ukupno slabijom na krajnjem kolektoru – fotoćeliji, zbog čega je za istu nominalnu ISO vrednost potrebno izvršiti kompenzaciju na A/D konvertoru, čime se po definiciji pojačava i šum. Premda taj stepen kompenzacije nije dovoljno velik da bi izazvao jasno vidljive manifestacije dodatnog šuma, i laboratorijska merenja, a i testovi sa primerima su i u slučaju poređenja Nikona D800 i D800E pokazali blagu, ali konstantnu prednost “E” verzije koja, kao što znamo, ne inkorporira konvencionalni AA filter, već njegovu pojednostavljenu verziju, bez polarizujućeg sloja i bez efekta dvostrukog udvajanja svetlosnih zraka.

Pogledajmo kako se D7100 pokazao u ovom testu, pošto za razliku od D800E, ne poseduje čak ni taj jednostavniji AA filter sa poništavajućim efektom. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D7100, desno D7000):

Očekivali smo da Nikon D7100 bude dovoljno ravnopravan po pitanju šuma na nivou piksela, ali moramo priznati da ipak nismo očekivali da u nekim delovima ISO raspona bude čak i bolji od svog prethodnika. Na rasponu od ISO 100 do ISO 1600, oba aparata demonstriraju prilično čiste snimke, a čak i na partijama gde šuma ima, on je uniforman i dovoljno fin da se lako čisti bez vidljivog uticaja na količinu detalja. Od ISO 3200 do ISO 6400 su isečci sa oba aparata vrlo slični, ali primećujemo vrlo blagu prednost D7000 na svetlijim partijama snimka. Interesantno, smena se nastavlja i na ostatku ISO raspona, pa je D7100 u maloj, ali vidljivoj prednosti od 8000 pa do krajnjih 25600, pre svega zahvaljujući agresivnijoj pojavi artefakta na snimcima D7000. Sve u svemu, odličan rezultat, mada smo očekivali da će D7100 ponuditi širi ISO raspon, sa baznom vrednošću bogatijom za barem jednu blendu više.

Prusustvo kolornog šuma u blažem obliku počinje negde od ISO 2500, a progresivno se pojačava na višim vrednostima. Kolorni šum pokazuje tendenciju naglog rasta čim se izađe van područja baznog ISO raspona i maksimalnih ISO 6400. Zbog toga se na ISO 12800 može primetiti i manji uticaj kolornih primesa u magenta nijansi, najćešće na tamnijim partijama snimka, dok ISO 25600 uvodi još jednu nepoželjnu pojavu – „bending“. Bending bismo mogli opisati kao „pojaseve“ šuma koji formiraju vizuelno uočljive horizontalne linije, a vrlo se teško uklanjaju ukoliko su lako uočljivi. Na sreću, ova pojava postoji isključivo na najtamnijim delovima snimka. Monohromatski šum spada u visokofrekventne (gusti, gotovo uniformni šum koji faje finu „zrnatost“ fotografiji), pa i bez čišćenja ne predstavlja naročit problem.

Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D7100, desno D7000):

Kao i mnogo puta do sada, logika ponovljenog testa u različitim uslovima pokazala se ispravnom. Dovoljno je da atmosferske prilike tokom snimanja ne budu iste i da i ekspresija šuma bude drugačija, što možemo videti i na snimcima iznad. Karakter šuma ostaje isti kao i u slučaju studijskog testiranja, ali je intezitet drugačiji. Tako sada dolazimo do zaključka da je po ukupnoj količini šuma D7000 u prednosti za oko 2/3 blende i tu svoju prednost održava praktično na celom rasponu. Monohromatski šum ni ovde ne predstavlja problem, dok se kolorni odlikuje nešto jačim prisustvom na najvišim ISO vrednostima, premda se najvećim delom može ukloniti u obradi. Kao i u studijskim uslovima i ovde se na softverski postignutim (H) vrednostima javlja bending na tamnijim partijama, a u obradi nije baš lako rešiti ga se.

Ova prednost D7000 ne treba da čudi, ali ne treba ni da navede na pogrešan zaključak da su ISO performanse novog aparata lošije nego kod starog. Prosto, zasluga za ovakve razlike stoje pre svega u uslovima snimanja i lako je moglo da se desi i obratna situacija, da se D7100 pokaže vidljivo boljim u ISO testu.

Iz istih razloga volimo da pokažemo i par svakodnevnih situacija koje smo snimili na višim ISO vrednostima, naknadno ih obradili korišćenjem verzije 7.4 Adobe Camera RAW konvertora i na kraju snimili u više različitih rezolucija, kao demonstraciju uticaja interpolacije na borbu sa šumom:

AF-S Nikkor 7-200mm f/2.8G ED VR II @135mm f/3.2, ISO 4000, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP

AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 6400, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF Nikkor 85mm f/1.8D @85mm f/7.1, ISO 10000 (H0.7), (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP