Nikon D7100 Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D7100 može očekivati kada je JPEG u pitanju. U prethodnom bloku smo konstatovali malo slabiji JPEG izlaz, ali ćemo ipak detaljnije zaviriti u njegov potencijal. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Kao i u slučaju mnogih drugih modela, ni JPEG Nikona D7100 se ne može pohvaliti rezultatom koji je koliko-toliko blizak RAW formatu. Naravno, to ni tehnički nije moguće, ali je ovde očigledno da JPEG jednostavno nije na nivou koji ovaj format može da pruži u teoriji. Tu pre svega mislimo na prilično malu prednost u odnosu na D7000, slabiju oštrinu i slab mikrokontrast, a pritom rezultujući fajlovi nisu dovoljno mali, da bi se makar profitiralo u tom pogledu. Naravno, sve ovo nikako ne znači da je JPEG neupotrebljiv, već da je njegov način konverzije isuviše uniforman, i kao takav totalno neprilagođen konkretnim situacijama.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

Od ranije znamo da Nikon svoj mekan JPEG izlaz duguje prilično uzdržanom oštrenju. Slično je i sa D7100, s tim da je rezultat ipak mnogo bolji nego u slučaju modela D5200, što je direktna posledica izostanka Low-pass, tj. Antialiasing filtera, kojim se vrše korekcije negativnih posledica formiranja slike na tzv. Bayer-ovim senzorima, upravo tehnikom omekšavanja. Iako D7100 nema ovakav filter, a samim tim ni pad oštrine usled njegovog prisustva, za očekivati je da mu u startu nije neophodan stepen oštrenja kao kod konvencionalnih aparata. U praksi to i jeste tako, ali moramo reći da osnovna oštrina nije na nivou na kome biste očekivali, pre svega zbog visoke gustine piksela, koja provocira i optičke performanse objektiva. Ovakav rezultat postaje kritičan za fotografe kojima će D7100 služiti za snimanja sa serijama rafala, jer je bafer nedovoljno velik da bi omogućio nesmetan rad bez predugih pauza.

Kako bi se stepen oštrenja mogao prilagoditi potrebama, aparat raspolaže mogućnošću podešavanja internog oštrenja. Kao i kod svih drugih Nikon aparata, oštrenje je dostupno u devet koraka, a moguće je i isključiti ga. Podrazumevani nivo je četvrti, a kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašteni. Za veliku većinu korisnika će podrazumevana vrednost (4) biti i više nego dovoljna, u izuzetno se može dooštriti ido nivoa 5. Sve preko toga bi bilo previše i produkovalo bi nesrazmerno više negativnih pojava, poput nazubljenih ivica ili „korone“, naročitih belih „senki“ na konturama.