Nikon D7100 Test

KIT OBJEKTIV

Za tela niže i srednje klase (a ponekad čak i više) karakteristično je da su ponuđena u tzv. „kit“ varijantama, koje uključuju jedan ili više objektiva. Obično su to „standardni zumovi“, koji svojim rasponom pokrivaju širok spektar potreba fotografa-amatera, a nude uglavnom prosečan optički kvalitet, uz sasvim pristojnu cenu. Kada se kupuju u paketu sa aparatom, njihova cena je bitno niža, pa je to odličan način za nabavku, ukoliko već nemate neki standardni zum, za svaki dan.

Kit objektive su ranije pratile ne baš sjajne optičke performanse, a razloge za to je trebalo tražiti najčešće u ceni (uglavnom simboličnoj u ukupnoj vrednosti aparata), ali i opštem statusu DSLR sistema, koji je nadogradnju objektivima oduvek posmatrao kao prirodan korak nakon kupovine samog aparata. Danas, srećom, situacija sa kit objektivima odavno ne liči na nekadašnju, pa bismo mogli reći da se kit objektivi u nekim slučajevima sasvim ravnopravno nose sa nekim skupljim modelima, a generalna upotrebljivost je podignuta na mnogo viši nivo.

Nikon ovoj klasi već nekoliko godina nudi AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR kit objektiv, pa nismo iznenađeni što svoj život nastavlja i na novom aparatu.

Nikon AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR

Raspon je kod tzv. „standardnih zumova“, jedna od bitnijih osobina, a upućeniji znaju da veći raspon retko dolazi bez penala. Tako, nepisano pravilo kaže da je optički kvalitet obrnuto proporcionalan rasponu, što znači da – što je veći raspon između najmanje i najveće žižne daljine, to je izvesnije da će objektiv patiti od izraženih optičkih anomalija. Nekoliko poslednjih generacija objektiva, nezavisno od proizvođača, na svojevrstan način je pobilo ovakvu teoriju. Naravno, ne borbom protiv zakona fizike, već opštim napretkom u kvalitetu, koji je podignut za čak par lestvica u odnosu na ranije modele.

Kada govorimo o kit objektivu koji se isporučuje sa D7100, njegov raspon je više nego upotrebljiv – kreće od srednje širokih 18mm, a završava se na tele-području od 105mm. U terminologiji kompakt aparata, to bi bio raspon od 5.8x. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa užim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja, a u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem sa krop faktorom. Kako je krop faktor Nikon APS-C aparata (pomenuti DX u Nikon terminologiji) 1.5x, množenjem sa žižnom daljinom dobijamo raspon od 27 do 158mm. Vidni ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 76° na najširih 18mm, do 15.3° na najdužih 105mm.

Spoljne dimenzije objektiva od 89 x 76mm i masa prosečnih 420g, čine ga jednim od lakših objektiva u klasi, što može biti bitna stavka za svakodnevno nošenje. Izrada je, već standardno „n ikonska“, vrlo kvalitetna za cenovni rang kome pripada, a bliska je onoj koja je krasila i prethodnika – 18-135. Završna obrada je pristojnog kvaliteta, malih zazora na spojevima i mehaničke pokretljivosti koja uliva poverenje. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma je podeljen u dve cevi jednake dužine, a linearno se izvlači do maksimalnih 105mm, a jedinu zamerku upućujemo na bajonet izrađen od plastike, koji je nasleđen od starog kit objektiva.

Autofokus je pogonjem brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti bez potrebe za prebacivanjem AF prekidača u položaj manuelnog fokusa. Fokus je realizovan interno, što znači da se mehanizam ne izvlači, niti prednji element prečnika ø67 rotira tokom fokusiranja, pa je i upotreba posebnih filtera, poput CPL-a, olakšana. Na žalost, nije obezbeđena skala distance fokusiranja, a sam fokusni prsten je (mada uobičajeno za ovu klasu) isuviše uzak. Minimalna fokusna distanca iznosi 45cm (mereno od ravni senzora, na Nikonu D7100 naznačena simbolom ø pokraj statusnog displeja), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.20x, odnosno 1:5. Brzina AF-a je prosečna i u klasi je sa drugim kit objektivima. To znači da će bez preteranih problema pokriti većinu potreba prosečnog amatera, ali da ne treba očekivati čuda i tražiti od njega performanse skupih modela, namenjenih snimanju akcionih scena. Tačnost je na visokom nivou, sa vrlo malim procentom promašenih snimaka, a jedino kolebanje se može javiti u slabim svetlosnim uslovima, čemu (ruku na srce) ovaj objektiv nije ni namenjen.

Optičku konstrukciju objektiva čini 15 elemenata u 11 grupa, uključujući jedan ED element (Extra-low Dispersion; naznačen žutom bojom na ilustraciji niže), koji suzbija pojavu hromatskih aberacija i jedan asferični element (naznačen cijan bojom), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje nepoželjnog flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element (označen crveno), uposlen od strane sistema VR optičke stabilizacije (Vibration Reduction), a kako to tehnički izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji:
 

Optička konstrukcija kit objektiva, Nikon AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR*

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor blende ide od f/22 do f/38, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, objektiv ne poseduje poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je bio slučaj sa starijim Nikon objektivima, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Ugrađena optička stabilizacija, odnosno VR (Vibration Reduction je naziv Nikonove verzije) omogućava do tri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, rezultati se uklapaju u ove specifikacije, s tim da treba pomenuti da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Ne i akcionih, gde je za zamrzavanje pokreta NEOPHODNO imati bržu, tj. kraću ekspoziciju. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potreba (rad sa stativa), a objektiv ne raspolaže sa više modova stabilizacije, poput Active moda, namenjenog akcionoj fotografiji (npr. „paning“, praćenje pokretne mete).

Od dodatne opreme, na raspolaganju su zonerica oznake HB-32 i CL-1018 meka torbica, koje se isporučuju u paketu sa objektivom. Kada se objektiv nabavlja u sklopu kita, torbica ne mora nužno biti deo paketa (ovo zavisi od tržišta kome je namenjen).

GRIP

Novi aparat je, prirodno, dobio i novi grip. MB-D15, kako glasi naziv novog gripa, ne možemo nazvati klasičnim baterijskim gripom jer, kao i kod ostalih Nikona, on prima samo jednu EN-EL15 Li-Ion bateriju, dok je druga predviđena da stoji u telu, što sasvim efikasno onemogućava brzu i laku manipulaciju, već zahteva od korisnika da prilikom svakog punjenja baterije u aparatu, potpuno demontira grip kako bi do nje došao. Ovo arhaično rešenje Nikon eksploatiše već godinama i čini se da ga se nikad neće odreći, iako su gabariti gripa dovoljni da se u njega komforno postave dve standardne baterije. Ipak, u MB-D15 se, uz priloženi MS-D15 uložak, može postaviti i 6 AA baterija, koje u odsudnom trenutku mogu pomoći u prevazilaženju problema nedostatka baterija, tamo gde je punjenje nemoguće obezbediti.

Nikon MB-D15 Multi-Power Battery Pack, vertikalni grip

Novi grip je dizajnerski prilagođen telu i sa D7100 čini skladnu celinu, kako po pitanju oblika i korišćenih materijala, tako i po pitanju obima i rasporeda komandi. Većim delom je izrađen od legure magnezijuma, zaptiven je u istom kvalitetu kao i telo, a poseduje duple kontrole koje su neophodne za potpunu vertikalnu funkcionalnost. Osim prekidača kojim se funkcije gripa mogu isključiti po potrebi, a u čijem se središtu nalazi replika dvostepenog okidača, MB-D15 poseduje i oba kontrolna točkića, kao i AE-L/AF-L komandu za zaključavanje ekspozicije. Kako bi opšta upotrebljivost u vertikalnom položaju bila jednaka, grip poseduje i osmosmerni džojstik, koji efikasno oponaša osmosmernu kursorsku komandu, kojom se na samom telu vrši izbor AF tačaka i navigacija kroz sistem menija.

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija nije menjan. Sastoji se iz 5 celina: Playback, Shooting, Custom Setting i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija:

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Shooting, Custom Setting, Setup i Retouche

REZOLUCIJA SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguć u dva pravca. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugom određuje nivo kompresije. Nikon D7100 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. lossless compressed i compressed kvalitetu. Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen za oko 30% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. Na žalost, kako Nikon očigledno i dalje nema sluha za vapaje korisnika, NEF format raspolaže isključivo sa maksimalnom rezolucijom za svaki izabrani format RAW zapisa. Jedini način da dobijete ezultujući RAW niže rezolucije je korišćenje 1.3x krop formata. Kako je u pitanju 1.3x isečak od 1.5x isečka, zapravo se radi o 2.0x krop faktoru i FOV-u koji se na taj način dobija. Rezolucija NEF-a u standardnom 1.5 DX formatu iznosi punih 24 MP (6000 x 4000), dok je u novouvedenom 1.3x isečku DX-a 15.4 MP (4800 x 3200).

JPEG je po pitanju rezolucije i kvaliteta mnogo fleksibilniji. Ponuđen je u oba formata u po tri rezolucije i stepena kompresije. U DX formatu: Large od 24 MP (6000 x 4000); Medium od 13.5 MP (4496 x 3000) i Small od 6 MP  (2992 x 2000). U 1.3x isečku DX formata: Large od 15.4 MP (4800 x 3200); Medium od 8.6 MP (3200 x 2400) i Small od 3,8 MP (2400 x 1600). Drugi nivo kontrole kvaliteta JPEG-a je u prioritetu kompresije, koji može biti Optimal Quality, kada je težište na višem kvalitetu, nezavisno od veličine izlaznog fajla ili Size priority, kada je težište na veličini fajla, nezavisno od kvaliteta. Definisanih stepena kompresije ima tri: Fine (stepen kompresije 1:4), Normal (1:8) i Basic (1:16).

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Najbolji efekat, kada je uklanjanje optičkih anomalija objektiva u pitanju, dobija se obradom RAW snimaka, u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, kako su procesori napredovali i mogu se izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, jako je zgodna mogućnost kada aparat može da pomogne barem u jednom delu, vršeći korekciju optičkih i/ili geometrijskih nesavršenosti u hodu. Naravno, samo u JPEG formatu. Nikon je već godinama poznat po kvalitetnim algoritmima za korekciju, a obuhvaćene su korekcije „barelnih“ geometrijskih izobličenja (preporučena su za G i D klasu objektiva), kao i hromatskih aberacija. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženim hromatskim aberacijama bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije i inače ne utiču), automatska korekcija je sasvim dobrodošla.

ACTIVE D-LIGHTING

Active D-Lighting algoritam je jedan od prvih pokušaja da se slabiji dinamički raspon digitalnog senzora nadomesti realtime softverskom korekcijom u aparatu, u toku snimanja, bez potrebe za intervencijom korisnika, osim u pogledu definisanja nivoa zahvata. Za razliku od recepta koji primenjuje Canon, sa svojim Auto Lighting Optimizer sistemom korekcije, koji intervencije vrši bazirajući se mahom na delove u senci, pokušavajući da održi dobru eksponiranost kontrastnih scena, Active D-Lighting (u daljem tekstu ADL) je vrlo sličan Shadows/Highlights opciji u grafičkim aplikacijama, gde se sužen dinamički raspon nadomešćuje prosvetljavanjem senki, odnosno potamnjivanjem jače eksponiranih delova snimaka, te na taj način – dovođenjem u balans. Prejak kontrast se smanjuje, ali bez negativnih posledica kakvo bi bilo klasično dovođenje kontrasta u minus. Po preporukama iz Nikona, ADL je najefektniji kada se koristi u kombinaciji sa Matrix modom merenja svetla. Nivoa korekcije ima četiri, a osim njih, tu je i Auto, kojim se potrebni nivo automatski određuje, neposredno pred okidanje (osim u manuelnom modu fotografisanja, kada se Auto mod ponaša kao Normal nivo). Na sledećem primeru možemo videti četiri nivoa u odnosu na snimak bez uključenog ADL-a:

Demonstracija Active D-Lighting opcije, s leva na desno: isključena, Low, Normal, High i Extra-high intezitet

Na snimku iznad se jasno može videti učinak ovog algoritma na celokupni tonalitet i balans senki i osvetljenih partija. Njegov uticaj neće biti jednako vidljiv u svim situacijama, a izražen je kada su u pitanju jaki kontrasti. Postoje i situacije u kojima nije poželjno potencirati upotrebu ADL-a, jer se jak intezitet prosvetljavanja senki može negativno ispoljiti, u vidu kolornog šuma i deformacija boja u tamnijim delovima snimka. Ista problematika prati i snimke urađene na višim ISO vrednostima, pa je upotreba ADL-a onemogućena na vrednostima iznad ISO 6400 (sve softverske Hx.x vrednosti). Takođe, primetili smo da u određenim situacijama, baš kao i u slučaju ALO algoritma na Canon aparatima, ADL može biti kontraproduktivan, izazivanjem najblaže rečeno čudne reprodukcije boja, pa je njegova primena preporučena u slučajevima kada se koristi RAW+JPEG zapis, jer je narušen kolorit tada lakše popraviti. Eventualno, može se posegnuti i za bracketing-om, koji je ponuđen i u kombinaciji sa ADL-om. Tako će ADL Bracketing omogućiti snimanje serije fotografija, pri čemu se svaka odlikuje drugačijim stepenom ADL-a.

Osim Active D-Lighting-a koji se primenjuje u aparatu, postoji i D- Lighting, koji je dostupan u namenskom softveru za razvijanje NEF fajlova (Nikonova verzija RAW zapisa) – Nikon CaptureNX2 (koji, na žalost, nije besplatan), kao i u samom aparatu, u okviru seta opcija koje se nalaze na stranici Retouch sistemskog menija...

RETOUCH MENU

Jedna cela stranica u meniju je dodeljena opcijama za retuširanje već snimljenih fotografija. D7100 nudi čak 19 različitih opcija, od čega 16 otpada na razne vrste obrada. Osim geometrijsko/optičkih korekcija, kao što su: Straighten, Distortion Control, Fisheye i Perspective Control, bazična grafička obrada pruža i neke kolorne, ali i grafički kompleksnije filtere. Tu su: Red-eye Correction, Trim, Monochrome, Filter Effects, Color Balance, Image Overlay, Resize, D-Lighting (kojeg smo već pomenuli u prethodnom delu), Color Outline, Color Sketch, Quick Retouch, Selective Color  i Miniature Effect. Osim pomenutih, tu je NEF (RAW) Processing kojim se u aparatu vrši konverzija RAW-a u JPEG, parametrima koje korisnik sam zadaje, a ekvivalent su onih koje aparat primenjuje prilikom fotografisanja. Ukoliko postoji potreba da se novodobijena obrada uporedi sa postojećim snimkom, tu je opcija Side-by-side Comparison, a jedna od opcija, Edit Movie, namenjena je osnovnoj obradi („seckanju“) snimljenog video materijala. Možda nije Adobe Photoshop™, ali je sasvim fina kolekcija raznih alatki za bazičnu obradu, kojom se mogu postići impresivni efekti, bez potrebe da snimak napusti aparat.

INTERVAL TIMER PHOTOGRAPHY

Veoma zgodna opcija, tradicionalno prisutna u Nikonima srednje i više klase. Omogućava unapred programirano okidanje, zadatim parametrima u određenom vremenskom periodu. Start perioda može biti određen zadatim vremenom, a određen je brojem intervala, od kojih se svaki sastoji od određenog broja snimaka. Ljubitelji „timelapse“ fotografije posebno će umeti da cene ovu opciju.

NON-CPU LENSES PODRŠKA

Upotreba objektiva koji ne raspolažu sopstvenom elektronikom, te aparatu iz tog razloga ne pružaju povrtatnu informaciju o trenutnom otvoru blende i žižnoj daljini (zbog čega ni aparat nije u mogućnosti da izvrši merenje), znatno je olakšana zahvaljujući ovoj opciji. Dozvoljeno je memorisanje parametara za ukupno devet objektiva, a predviđen je unos žižne daljine i maksimalnog otvora blende. Unosom informacija o žižnoj daljini, eksterni blic će moći da prilagođava zum glave trenutnoj žižnoj daljini i time optimizuje ugao koji blic pokriva. Osim toga, informacija o žižnoj daljini će biti upisana u EXIF, a time dostupna i u režimu pregleda. Ukoliko se kao podatak navede maksimalni otvor blende, isti će biti dostupan u prikazu parametara u tražilu, a biće prilagođena i snaga bljeska blica. U slučaju da su oba parametra na raspolaganju, i merenje će biti upotrebljivo, s tim što je preporučena upotreba Center-weighted ili Spot merenja. Ukoliko su u pitanju zum objektivi, unos će biti nevalidan sa promenom žiže, pa ga je neophodno korigovati ili upisati pod novim brojem.
 

BRZINA

Kao sada već definitivni naslednik očigledno obustavljenog modela D300(s), Nikon D7100 je pozicioniran tako da obezbedi maksimalne performanse u DX (APS-C) segmentu Nikon ponude. Nikon D7000 je ranije već utabao stazu kojom je ova klasa smeštena tu gde je sada, a da bi D7100 nastavio da obitava u istoj brzinskoj klasi, bilo je neophodno unaprediti neke sisteme u aparatu, kako bilo moguće održati istovetan brzinski rejting i sa novim senzorom, čija viša rezolucija znači i veću glad za resursima.

Nikon D7100 je dobio novi, napredniji AF, a tu je i dosta brz rafal. Da bi brzina od teoretskih 6 fps bila moguća sa snimcima od 24 MP, potrebno je obezbediti da memorijski kontroler može da protera minimum 144 megapiksela u sekundi, kao i bafer koji će takav prihvat osigurati u nekom razumnom trajanju. U praksi, Nikon D7100 će uspeti da održi maksimalnu brzinu od 6fps za prosečno 6 RAW snimaka, 33 JPEG i tek oko 5 snimaka za kombinovani RAW+JPEG zapis. Kako se ove brojke odnose na zapis u maksimalnom kvalitetu (14-bitni nekompresovani RAW i JPEG u Fine kvalitetu), delimično poboljšanje je moguće izvesti korišćenjem RAW-a nižeg kvaliteta, pa se skor može doterati do 8 RAW ili 6 RAW+JPEG snimaka. Iako u korisničkom uputstvu to nije deklarisano, korišćenjem 1.3x isečka iz DX formata je moguće iscediti još po koji dodatni frejm, pa to treba uzeti u obzir prilikom fotografisanja brzinski zahtevnih scena. Suštinski, D7100 je uspeo da se koliko-toliko održi na nivou koji je D7000 prethodno definisao, ali na žalost, bez uzimanja 50% više rezolucije u obzir. Moramo priznati da smo očekivali više. U situaciji kada stari model niže klase, model D5100, uspeva da ispuca neverovatnih 8 fps, istina – sa kompresivanim RAW-om, i održi jednak kontinuitet okidanja u JPEG-u (čak i za nijansu više), poražavajući je podatak da D7100, kao znatno napredniji model, jednostavno ne može više.

Naravno, ovo ne umanjuje vrednost aparata, jer njegovi aduti sežu bitno dalje od prostog prebrojavanja uzastopnih snimaka, ali treba znati da ta činjenica itekako može uticati na opšti utisak koji aparat za sobom ostavlja, a posebno na potencijalne kupce koji su D7000 preskočili isčekujući naslednika modela D300s. Kako se izlazak dotičnog aparata (kako god se on zvao) odavno više ne čini izvesnim, moramo priznati da smo najblaže rečeno začuđeni bacanjem svih karata na FF (full-frame; prim.aut) kategoriju, posebno uzevši u obzir i sve nedostatke (uslovno rečeno) koje takva jedna priča nosi sa sobom. Zato D7100 neće oduševiti one koji od novog aparata očekuju i brzinu i kvalitet, jer će po svoj prilici budući vlasnici morati da se opredele da li im je bitniji rafal ili kvalitet zapisa, pošto je pristojne brzine rafala u dužem trajanju moguće ostvariti jedino uz korišćenje JPEG formata.

Kada su u pitanju ostali aspekti ocenjivanja brzine aparata, tu nemamo nikakvih zamerki. Expeed 3 procesor obezbeđuje savršenu koordinaciju među sistemima aparata, a time i nesmetano funkcionisanje nezavisno od uslova. Kontrole su agilne, spremnost aparata nakon uključivanja je gotovo trenutna, a implementirani AF sistem je praktično najnaprednije što Nikon korporacija nudi u ovom trenutku. CDAF je na DSLR-ovima poslovično problematičan, a u slučaju D7100 možemo samo da ponovimo ono što već duži niz godina navodimo kao generalni zaključak, a to je da bezogledalni (tzv. mirrorless) modeli jasno dokazuju da je potvrdu fokusa moguće dobiti u dobrim, pa i relativno lošim svetlosnim uslovima, te da je jedini kamen spoticanja kvalitet kontinualng praćenja koji iz tehničkih razloga zasad nije realizovan dovoljno pristojno. Kako i direktna konkurencija već neko vreme radi na rešenju ovog problema, očekujemo da i Nikon vrlo skoro zagrize u tom smeru. D7100 na žalost nije sledbenik neke nove tehnologije na tom polju, pa ako je neko očekivao pomak, sa žaljenjem konstatujemo da od toga zasad nema ništa.