Nikon D7100 Test

AF SISTEM

Novi/stari AF sistem, koji je svoju premijeru doživeo sada već davne 2007. godine, kroz generacije je pretrpeo unapređenja, nakon kojih imamo ono što poseduje top model ovog proizvođača – Nikon D4. Ako je verovati Nikonu, model D7100 poseduje upravo tu poslednju verziju, u paketu sa identičnim algoritmom koji upravlja fokusiranjem, kakav koristi i pomenuti D4. Zbog toga nas je posebno zanimalo kao će se D7100 pokazati u AF testu.

Pozabavićemo se testiranjem autofokusnog sistema u svakodnevnim uslovima, u situacijama koje simuliraju nekakve realne izazove. Broj modova i režima fokusiranja je takav da praktično ne postoji scena koju ovim aparatom ne možete pokriti, a kakve su njegove performanse, pokušaćemo da izmerimo i prikažemo na primerima.

AF-S/Single-point režim fokusiranja važi za najpouzdaniji, pa smo ga isprobali u nekim graničnim situacijama, koje provociraju mašenje fokusa. Jedna od takvih je kontra-svetlo, koje često daje lažnu, tj. pogrešnu potvrdu:

AF-S/Single-point, fokus sa jednom izabranom tačkom, kontra-svetlo;
(AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR @105mm f/8)

D7100 se nije dao zbuniti i tek minoran procenat ovakvih snimaka je bio problematičan za snimiti, ali je retko koji bio promašen – kada nije bio siguran, aparat najčešće nije ni davao pozitivnu potvrdu, čime su izbegnute i fotografije sa netačnim fokusom. Ako na sve to dodamo da smo koristili jedan od najjeftinijih objektiva – AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR kit, onda je jasno koliko se sistemu autofokusa može verovati.

Za test autofokusa tele-područje je validniji način probe, pošto podrazumeva znatno veći raspon pomeranja fokusne ravni, pa je samim tim i najzahtevnije za proveru preciznosti. Sa objektivom srednje klase, Nikonovim AF-S 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR smo probali koliko se može verovati Dynamic-Area režimu u varijanti sa 9 aktivnih tačaka:

AF-C/Dynamic-area-9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @155mm f/4.8)

S obzirom na jasnu izdvojenost subjekta od pozadine, ne čudi to što je serija snimaka ispraćena tačnim fokusom, bez izuzetka. Za situacije koje podrazumevaju brži tempo i potrebu da se aparat žustrije pomiče po horizontali (tzv. „panning“), što znači i veću mogućnost greške u nišanjenju, od pomoći može biti i varijanta sa 21-om aktivnom tačkom:

AF-A/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21-e tačke;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @112mm f/4.8)

Aparat je i ovde odradio posao na očekivanom nivou, a tome nije zasmetala ni relativno konfuzna pozadina. Zasluge idu u pravcu svetlomera, čiji algoritam prepoznavanja lica (tačnije – kože) vrlo efikasno pronalazi metu u ovakvim situacijama. Ograničena pokretljivost (npr. pri radu sa stativa) može zasmetati u nekim situacijama, a tada može pomoći i Dynamic-Area režim sa 51-om aktivnom AF tačkom:

AF-C/Dynamic-area-51, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 51-e tačke;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @250mm f/5.6)

Vrhunac kompleksnosti predstavlja demonstracija 3D-Tracking fokusa, kada se prethodno izabrana meta prati u prostoru, dinamičkom promenom tačaka, tako da subjekt/objekat uvek bude u fokusu, dok god se nalazi unutar omeđenog fokusnog polja:

Primer AF-C/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @180mm f/2.8)

3D-Tracking režim se pokazao uspešnim u ovoj situaciji. Ipak, iako se dosta oslanja na algoritam prepoznavanja boja i forme subjekta na osnovu podataka koje mu servira svetlomer, ovaj način fokusiranja je daleko od bezgrešnog, što ćete shvatiti svaki put kada ga stavite u situaciju da se subjekt teško razaznaje u odnosu na pozadinu, bilo da je u pitanju tekstura, slaba razlika u distanci između subjekta i pozadine ili nešto treće. Što su svetlosni uslovi lošiji, to je veća i verovatnoća greške. Kada je situacija slična ovoj na fotografiji iznad, biranje mete najbliže objektivu može dosta pomoći. U suprotnom, verovatnoća za promašaj se značajno uvećava.

AF sistem Nikona D7100 možda više nije nov, možda nije ni najsavremenije što trenutno postoji, ali dugogodišnji opstanak na tržištu uz vrlo male izmene, govori da mu se može verovati i da je i dalje dovoljno konkurentan. Modifikacije koje je Nikon izveo nakon predstavljanja modela D800 i D4, preuzeo je i D7100 što ga čini jednim od najboljih aparata u APS-C segmentu kada je fokus u pitanju. Učestali pokušaji da ga izbacimo iz ravnoteže i isprovociramo seriju promašenih snimaka, retko kad je uspevala, a čak je i tada promašen fokus većim delom bio naša greška ili su očekivanja bila nerealna.

Kada govorimo o CDAF sistemu fokusa, bez ustezanja ćemo ponoviti ono što elaboriramo svaki put u vezi sa kontrastnim fokusom na Canon i Nikon aparatima: budući da je nezavistan od faznog, za njega ništa od gorepomenutog ne važi. Štaviše, često ćete biti u prilici da čekate pozitivnu potvrdu i da, uprkos očiglednoj grešci, dobijete potvrdu da je željeni kadar „u fokusu“. Kontrastni fokus krupnim koracima grabi ka trenutku kada će u većini (barem statičnih situacija) biti najmanje jednako dobar kao i njegov fazni pandan. Međutim, ono što sada već zasigurno možemo da tvrdimo – Nikon i Canon nisu u grupi onih koji će takav razvoj sprovesti u nekom razumnom roku. Tačnije, to već odavno nisu, voz je već prošao, jer su manji igrači, poput Olympusa i Panasonica, odavno ovladali izvrsnim sistemom kontrastnog fokusa, koji za većinu prosečnih korisnika neće predstavljati nikakav hendikep, čak i ako znamo koje sve nedostatke ovakav pristup povlači za sobom. Istina, obe vodeće kompanije su nešto radile na tom polju, ali osim mediokritetnih kontinualnih režima u CDAF modu, nešto zaista opipljivo nismo videli. Neki drugi put, očigledno.