Nikon D7100 Test

KIT OBJEKTIV

Kako je senzor D7100 zbog rezolucije s jedne strane zahtevniji zahtevniji, ali s druge i tolerantniji po pitanju optičke razlučivosti objektiva zbog izostanka AA filtera, radoznali smo da vidimo kako će se već poznati kit objektiv, Nikon AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR, pokazati u novom okruženju.

Scena koju smo ranije eksploatisali poslužiće i ovaj put:

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – LINK

Prvo ćemo pogledati kako se AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR nosi sa hromatskim aberacijama (Chromatic Abberations; u daljem tekstu CA), nepoželjnom pojavom koja se manifestuje usled disperzije svetlosti na kolorne komponente. Gro vlasnika aparata naviknutih samo na JPEG format, često nikad i ne bude u prilici da uoči ovu pojavu, budući da Nikon u svoje aparate već godinama implementira algoritam unutrašnjeg uklanjanja, koji je sasvim efikasno eliminiše u realnom vremenu, neposredno pred upis fajla na memorijsku karticu.

Da bismo videli hromatske aberacije, poslužićemo se RAW snimkom i prostom konverzijom u JPEG (levo), naspram kojeg ćemo staviti i isečak iz JPEG-a načinjenog u aparatu (desno). Kako bi CA bile uočljivije, uvećali smo isečke na 200%:

Za hromatske aberacije inače važi da se lako uklanjaju u obradi. Međutim, to nije baš sasvim tačno. U zavisnosti od njihove prirode, nekad ih je lakše, a nekad i teže ukloniti. Ukoliko ih uklanjate u obradi, potreban je samo jedan klik u ACR-u. Ukoliko koristite JPEG, nije potrebno ni toliko! Aparat će sam ukloniti hromatske aberacije i poštedeti vas mučenja ukoliko vam je baš ovaj format primaran za rad. Kako se može videti iz priloženog, hromatske aberacije se sa novog Nikon kit objektiva uklanjaju vrlo efikasno, pa se na desnom isečku njihovi tragovi vrlo, vrlo teško mogu uočiti na vertikalnim površinama.

Oštrina predstavlja jednu od najvažnijih osobina objektiva. Kako ona nije uniformna, potrebno je obratiti pažnju kakva je u centru, a kakva na periferiji kadra. Istovremeno, otvor blende takođe utiče na krajnji rezultat. Što je veći, oštrina je najčešće slabija. Pogledajmo kako se AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR nosi na najširih 18mm i širom otvorene blende:

Oštrina u centru je solidna i već na prvi pogled obećavajuća. Periferna oštrina takođe nije loša, posebno s obzirom da je u pitanju maksimalni otvor blende. Zapravo, mnogo je bolja nego što se očekuje od objektiva ove cenovne klase! U samim ćoškovima ona očekivano opada, ali je to odlika i nekih bitno skupljih objektiva, pa to kit objektivu ne treba uzeti za zlo. Takođe, primećujemo snažno vinjetiranje (“osenčenost” ka periferiji kadra), koje je neophodno ukloniti u obradi ili internom obradom kojom aparat raspolaže. Na narednim isečcima ćemo videti koliko se rezultat popravlja kada se otvor blende sa početnih f/3.5 smanji na f/5.6:

Blenda privrnuta na f/5.6 bi trebala da donese boljitak na celom kadru, ali se iz nekog razloga to ne dešava sa ovim kit objektivom. Oštrina u centru kadra je nešto bolja, ali je na periferiji prilično bliska onome što smo videli na f/3.5. Istinu govoreći, 18-105 VR je i na f/3.5 dovoljno dobar, pa je zbog toga teško za očekivati neki značajniji skok na f/5.6. Zumiranje na 24mm donosi vidljiv pomak u kvalitetu:

Odmah se primećuje rast mikrokontrasta i oštrine, kako u centru, tako i na periferiji kadra. Napredak je vidljiv i po stepenu vinjetiranja. Zum do 35mm otkriva već sasvim uzornu perifernu oštrinu i više nego odličnu oštrinu u centru. Uniformnost je prisutna sve do minimuma od f/16, a najveća oštrina se postiže na f/5.6:

Na 50mm oštrina raste u centru za još neku nijansu, a čak i nešto više na periferiji. Na f/5.6 ona je sasvim solidna na celom kadru:

... ali se najbolji rezultati postižu na otvoru f/8. 70mm već počinje da pokazuje slabiji pad performansi u centru, ali ne i na periferiji:

Kao i na 50mm, i na 70mm se najbolja oštrina postiže na otvoru blende od f/8. Maksimalnih 105mm je očekivano najslabija tačka ovog objektiva:

Za razliku od nekih prethodnih testova u kojima ovaj objektiv nije pokazivao naročitu slabost na krajnjem tele-području, u slučaju Nikona D7100 ovi padovi optičkih performansi bivaju lakše uočljivi, kako zbog više rezolucije, tako i zbog generalno bolje oštrine koju ovaj senzor izvlači. 105mm se odlikuje tek prosečnom oštrinom na maksimalnom otvoru za tu žižu, nezavisno od toga da li se posmatra centralni ili periferni deo kadra. Zatvaranje blende na f/8 donosi vidljiv dobitak u oštrini, a već sa f/11 se beleži blagi pad.

Još jedna zanimljiva pojava kojoj uvek posvećujemo pažnju je – difrakcija. Da podsetimo, difrakcija, tj. pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrijim uglom u odnosu na ravan senzora, počinje da se javlja na vrlo malim blendama. Startuje već na f/11, pojačava se na f/16 i sve je izraženija kako se blenda smanjuje. Iako u teoriji praktično ne zavisi od objektiva, na nekim modelima se ona lakše, a ne nekim teže registruje. U slučaju 18-105 VR, uticaj difrakcije je moguće registrovati relativno lako:

Zbog toga, poželjno je izbegavati korišćenje izuzetno malih otvora blende kad god je moguće i truditi se da ona ne bude manja od f/8, izuzetno f9-11.

Da ne ostane sve samo na monotonim test scenama, sledeći primeri (više informativnog karaktera) vam makar površno mogu dočarati mogućnosti kit objektiva, ali i slabosti u pojedinim kritičnim momentima:

Nekoliko primera sa AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR kit objektiva (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nikon AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR nije nov objektiv. Na tržištu je dovoljno dugo da se sa sigurnošću može reći o kakvom se objektivu radi, čak i bez opsežnog testiranja. Svojevremeno, kada je predstavljen, bio je poznat po tome da ga krasi gotovo neverovatna uniformnost, zbog koje je davao identično dobre rezultate na svom celom rasponu žižnih daljina i otvora blende. Na žalost, kako vreme prolazi, a rezolucije senzora rastu, tako i performanse ovog objektiva bivaju slabije. Naravno, one jesu dobre kao što su bile i pre, ali današnji senzori daleko lakše provociraju optiku do limita, nego što je to ranije bio slučaj.

Objektiv je, bez sumnje, i dalje kompetentan i obezbediće stotine, pa i hiljade dobrih fotografija svojim vlasnicima. Ako je potrebno naći izgovor za loše fotografije, sva je prilika da će ga u objektivu biti teško naći. Ne zato što je izvrstan, već zato što nema dovoljno slabih tačaka, koje bi ga diskvalifikovale kao lošeg. Ono što je na njemu loše, pre svega je mehaničkog tipa. Optički će većini laika biti izuzetno teško da u njemu nađu nešto što će im zasmetati, barem dok koriste odgovarajuće parametre i ne posmatraju fotografije isključivo na 100% uvećanju.

Kit objektivi su oduvek bili primamljivi iz nekoliko razloga. Većini kupaca kit paketa to predstavlja prvi objektiv, pa je više nego poželjno da on bude solidnih performansi, kako bi poštedeo kupca većim troškovima. Kad smo već kod troškova, važno je napomenuti da kit varijante podrazumevaju i određen procenat popusta u odnosu na nabavku objektiva posebno. Čak i do 20% nižu cenu je moguće obezbediti na taj način! Jasno je da ubedljivost ovog objektiva nije jaka kao što je nekad bila, ali jednom je morala da poklekne pred naletom izuzetno zahtevnih senzora visoke rezolucije. Ukoliko ne očekujete maksimum, AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR je odličan izbor.