Fuji X-H1, Test
ISO TEST, JPEG
Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.
ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.
Pogledaćemo kakve rezultate X-H1 nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, opet u poređenju sa prethodnikom i Nikonovim D500. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, standardni kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (s leva na desno: X-H1, X-T2, D500):
Komparacija dva Fuji-ja praktično zadržava isti odnos. X-H1 nudi odlične ISO performanse na većem delu raspona, ali opet vidimo da se negde pri kraju raspoloživog raspona (ISO 12800) javlja blagi zaostatak novog aparata u odnosu na X-T2. Nije nemoguće da razlike potiču od prisustva IBIS sistema (jer je to tehnički jedina razlika koju novi aparat nudi u pogledu senzora), mada se ne bismo smeli opkladiti u to. Slične suptilne razlike ispoljavali su i drugi aparati u prošlosti, čiji se senzor razlikovao od onoga u prethodniku, samo po tome što ima implementirane fazne fokusne tačke. Takav je recimo slučaj bio sa Canon-om EOS 650D (u odnosu na EOS 600D). Uglavnom, pošto dokazi za ovu pretpostavku ne postoje, ostavićemo je u domenu špekulacija.
Poređenje sa D500 sada nudi malo drugačiji epilog, prvenstveno zbog visokog kvaliteta Fuji-jevog JPEG algoritma. Da Fuji ciljano „pegla“ mahom kolorni šum, vidi se iz primera dobijenih na najvišim ISO vrednostima. Istovremeno, dok Nikon D500 sasvim jasno pokazuje kolorni šum, iako je on već dosta umekšan JPEG komplesijom, Fuji je gotovo u potpunosti lišen istog. Konturna oštrina je bitno bolja nego na Nikonu, a isto važi i za količinu detalja. Mislimo da bolji dokaz o superiornosti Fuji-jevog JPEG-a, nije potreban, bez obzira što je to rezultat interne obrade, a ne samog senzora.
Naravno, kao i kod svih drugih aparata, isključena redukcija šuma u JPEG formatu nije ništa slično onome što se dobija u RAW-u, kada je redukcija neaktivna, a mi ćemo u nastavku pogledati kako se koji stepen redukcije odražava na prisustvo šuma, ali i očuvanje detalja. Test scena je poznata:
100% kropovi sa X-H1 – sasvim levo je -4 (isključena redukcija), a dalje desno u gornjem redu su -3, -2, -1 i podrazumevana vrednost (0), dok su dole vrednosti od +1 do +4, kao najsnažnija redukcija:
Redukcija šuma je predmet kontroverzi u vezi sa većinom Fuji modela. Razlozi za to nisu tajna – Fuji nikad nije ni demantovao, a većina iskusnih fotografa je primetila da ni RAW fajlovi nisu u potpunosti pošteđeni redukcije šuma, čak ni kada je ona naizgled isključena. Doduše, i pitanje „isključenosti“ nije sasvim jasno na Fuji aparatima. Uobičajeno je da pozicija 0 označava da je neka funkcija isključena. Ne i kod Fuji-ja! Baš kao i sa oštrenjem, redukcija šuma se prostire na skali od -4 do +4, gde je -4 najmanji stepen redukcije, a +4 najveći. 0 je samo sredina između ta dva, pa je i simbolika potpuno pogrešno interpretirana od strane korisnika, pogotovo onih koji ne poznaju logiku Fuji softvera.
Kada je sama tehnika redukcije u pitanju, Fuji je primenio dobro oproban recept, koji je tržište dobro prihvatilo, pa se ista na nižim stepenima bazira većinom na uklanjanje kolornog šuma, dok se monohromatski čisti daleko manje agresivno, čime se izbegava bespotrebno uništavanje detalja. Nivo -4 je veoma sličan, čak možda i istovetan sa -3, dok se na -2 i -1 već vide tragovi redukcije, ali sa dovoljno dobrim stepenom očuvanja detalja i konturne oštrine. Podrazumevani nivo (0) već vidno agresivan i ne baš lep za oko u svakoj situaciji, dok su intenziteti redukcije iznad nule (od +1 do +4) po našem mišljenju dovoljno loši da bi bilo zgodno kada bi softver omogućavao da budu skroz ukinuti iz ponude. Akvarel je suviše dobra formulacija za ono što se događa kada redukciju šuma, nehotice ili namerno, namestite na neku od + vrednosti. Zatiranje detalja, pa i čitavih objekata na snimku, zagarantovano je, a teksturu možete dobiti jedino ako takav JPEG obradite dodavanjem veštačkog šuma. Limitiranje raspoložive skale redukcije šuma ne bi bilo neophodno da Fuji softver nema običaj da sa -4 pređe na +4, ako slučajno kontrolni točkić malo više zavrtite i ne primetite da ste umesto isključene redukcije, istu stavili na maksimum koji neodoljivo podseća na efekat peskiranog stakla. Zapravo, pogled kroz peskirano staklo je vašar detalja i perfekcionizma, spram vizuelnog haosa koji nastaje nakon što fotografiju snimite na +4 poziciji redukcije. Ako vam ovakva ocena deluje kao hiperbola, obratite pažnju na poslednji isečak na primerima iznad – slika u ovom slučaju definitivno govori više od 1000 reči.