Fuji X-H1, Test

 

REPRODUKCIJA BOJA

Od svojih samih početaka, još u doba filma, Fuji je važio za velikog igrača na polju reprodukcije boja. Provia, Velvia, Astia… čuveni filmovi koji su nekada davno oblikovali živopisni svet kolorne fotografije, ustupili su mesto digitalnom kolornom prevođenju, koje mnogi nazivaju „sterilnim“. Počeci digitalizacije nisu previše pažnje obraćali na boju, budući da je bilo bitno jedino dobiti bilo kakav kolorit, koji podseća na stvarnost. Fuji digitalni aparati su oduvek snimke činili punima i kolorno bogatima. Međutim, MILC doba je celu priču proširilo na novi nivo, a Fuji je odlučio da svojim čuvenim filmovima pruži novi život, kreirajući njihovu digitalnu verziju, odnosno kolorne profile koji najvernije oponašaju ono po čemu je Fuji nekada bio omiljen. Simulacije ovih filmova je već godinama moguće naći širom interneta, u različitim oblicima, ali kada ih napravi baš Fuji, vernost je zagarantovana.

Aparat smo tokom testiranja koristili mahom se držeći podrazumevanog Provia-Standard profila simulacije filma i to je ono što se može videti na snimcima u galeriji semplova na kraju testa – fino balansirani, lepo zasićeni i pristojno kontrastni snimci, bez ijedne primese dominantnog kolornog tona, sa čime mnogi proizvođači nisu uspeli da se izbore. Stvar je ukusa, naravno, ali nije slučajno što mnogi kažu da Fuji boje blistaju i hipnotišu, pa je posle mnogo teže preći na neki drugi brend.

Umesto uobičajenog termina za kolorne profile, Fuji svoju kolornu komponentu ponosno naziva „simulacijom filma“. Sedam profila spada u kolorne, potpuno novi je Eterna/Cinema, namenjen video zapisu visoke dinamike a njihov uticaj na konačan rezultat se može videti na sledećim primerima:

(podrazumevani) Provia-Standard kolorni stil

Velvia-Vivid kolorni stil

Astia-Soft kolorni stil

Classic Chrome kolorni stil

Pro.Neg Hi kolorni stil

Pro.Neg Standard kolorni stil

Eterna/Cinema kolorni stil

…a još tri su okrenuta simulaciji crno-belog filma. Arcos i Monochrome mogu biti podvrgnuti i simulaciji kolornih filtera, kakve smo nekada koristili u doba filma. Učinak Arcos-a možemo videti na sledećim primerima:

Arcos C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

…a tu je i obična simulacija crno-belog filma, takođe sa mogućnošću filtriranja:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Ukoliko to nije dovoljno, monohromatska fotografija može biti provučena kroz Sepia ton, u cilju postizanja karakterističnog efekta:

Sepia monohromatska konverzija

Balans bele, stavka koja je sastavni deo digitalne fotografije od njenog početka, definiše toplotu ambijentalnog svetla pri kojem je fotografija nastala. Kao i kod svih aparata, može biti kontrolisana ručno ili automatski, pri čemu većina korisnika pribegava automatici – što zbog lakoće korišćenja, što zbog čestih promena ambijenta i zaboravljanja da u tim situacijama obično mora biti promenjen i balans bele, kako bi fotografije bile odgovarajućeg kolorita. Automatika kod X-H1 funkcioniše, barem po našim iskustvima, gotovo identično onome što smo nedavno zabeležili na X-T2 ili X-Pro2, a to u prevodu znači da će većinu različitih situacija ispratiti manje/više korektno, a najveći problem se krije u veštačkoj rasveti sa užarenim vlaknima (klasične i halogene sijalice), koje su očigledno nedokučiv problem za sisteme merenja svetla. Dakako, procena temperature napreduje godinama, ali je i dalje daleko od pravih vrednosti, pa je za određene situacije poželjno izabrati neki od predefinisanih profila balansa bele. Ukoliko ni predefinisani profili nisu opcija, ponuđena je korekcija temperature na Kelvin skali, a dodatno je svaki od profila moguće naknadno doterati pomeranjem tonaliteta na 2D grafiku. Naravno, tu je i ručno merenje balansa bele, sa mogućnošću beleženja čak tri različita merenja i njihovog kasnijeg korišćenja, što je jedna od unikatnih osobina Fuji aparata, a u toku eksploatacije se pokazala izuzetno praktičnom.