Fuji X-H1, Test

 

DETALJI, JPEG

JPEG-u, najpopularnijem formatu distribucije fotografija, Fuji poklanja nešto veću pažnju nego većina ostalih proizvođača, a to ima svoje pozitivne implikacije kako među početnicima, tako i među iskusnijim korisnicima. Obrada RAW snimaka mnogima je zadovoljstvo. Ali, ponekad čak i najvećim entuzijastima prija kvalitetan JPEG, pogotovo kada se radi o svakodnevnim fotografijama, čija bi naknadna obrada zahtevala previše vremena. JPEG-a smo se samo dotakli u prethodnom poglavlju, pa ćemo mu u ovom pokloniti veću pažnju.

Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: X-H1, X-T1, D500

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

  

Nikon D500 je u slučaju RAW formata bio primetno ubedljiviji. Kada govorimo o JPEG-u, situacija se bitno menja. Konturna oštrina je naizgled slična ili tek malo bolja u korist X-H1. Međutim, zagledate li malo pažljivije, videćete da je i ukupna količina zabeleženih detalja na strani Fuji-jevih aparata. To nam samo govori koliko pažnje Fuji-jevi inženjeri poklanjaju JPEG algoritmu i parametrima koji ga definišu, ali i da rezolucija teško može biti pobeđena internom obradom. Ukoliko fotografišete neke uobičajene scene i ne želite da gubite vreme u obradi, JPEG format je lak izlaz – kvalitet je visok, a boje su tradicionalno dobre. Oštrina je možda čak i suviše naglašena, pa ju je u nekom smislu možda čak potrebno i smanjiti.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG Fuji-ja X-H1, ovaj put u studijskim uslovima:

 

Mikrokontrast je ono što prvo privlači pažnju i čini da se RAW ipak može prepoznati pored JPEG-a. Ipak, sveukupno gledano, razlike nisu toliko drastične kada poredimo ova dva formata na Fuji aparatima, barem dotle dok se RAW samo konvertuje u JPEG, bez neke ozbiljnije obrade.

Oštrenje je u slučaju Fuji aparata pomalo kontroverzna stavka. Umesto da kao i svi, nude opciju podešavanja od 0 do neke proizvoljne vrednosti, autori softverskog dela aparata su se radije odlučili da nulta pozicija bude na pola između maksimuma i minimuma, time sugerišući da je oštrenje isključeno, onda kada je ono zapravo na polovini skale. Ne nalazimo nijedno logično objašnjenje za ovakvu skalu, osim da je to verovatno sugerisano iz marketinške kuhinje. Evo kako to izgleda:

Na većini drugih aparata je podrazumevana vrednost uglavnom dosta uzdržana, pa se često čak i minimalno pojačanim oštrenjem mogu dobiti bolji rezultati. Kod Fuji-ja je stvar malo drugačija. Njegova podrazumevana vrednost oštrenja (0) je malo jača nego što bismo želeli, iako se ovo može podvesti pod kategoriju subjektivnog. Pošto Fuji u startu već izvodi pojačanje mikrokontrasta, čak i na RAW snimku, efekat oštrenja je još jači, pa se čak i minimalnim smanjenjem postiže umereniji i na oko prijemčiviji rezultat.