Fuji X-H1, Test

 

ISO TEST, RAW

ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, pa se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO test preko noći postao jedan od najvažnijih parametara u kontroli konačnog rezultata i, ako baš želite – kontroli da li se aparat pakuje u torbu ili nastavlja sa radom.

Fuji se, u godinama iza nas, nametnuo kao veoma dobar u borbi sa šumom, premda je način postizanja tih rezultata često bio predmet kontroverzi, a posebno u pogledu toga šta se sa RAW fajlom dešava uoči upisa na karticu. Pogledaćemo kako se Fuji senzor nosi sa Nikonom D500, a proverićemo i da li između novog X-H1 i X-T2 postoje bilo kakve razlike po pitanju ISO performansi.

Igrači su isti, a ista je i scena:

ISO raspon u isečcima dobijenim konvezijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (s leva na desno: X-H1, X-T2, D500):

Pošto nismo skloni da teoriji verujemo bez provere, pažljivo smo analizirali isečke sa X-T2 i X-H1 i ustanovili da se definitivno radi o istom senzoru, ali da krajnji rezultat ipak nije u potpunosti identičan. Od ISO 100 do 6400, razlike ne postoje. Nikakve. Međutim, na ISO 12800 počinju da se pomaljaju suptilne, ali ipak postojeće razlike u količini šuma, u korist X-T2. Iskreno govoreći, deluje nam kao da X-H1 poseduje dorađeni senzor u smislu krive osetljivosti jer, za razliku od X-T2 koji značajno zaostaje po eksponiranosti u odnosu na D500 (a što je izraženo baš na ovim najvišim ISO vrednostima), kod X-H1 taj efekat izostaje. I njegov senzor pati od nedovoljnog poštovanja standarda, ali barem ne postoji pad eksponiranosti, obrnuto srazmeran rastu izabrane osetljivosti, kao što je slučaj sa X-T2, pa i nekim drugim fotoaparatima ovog proizvođača.

Kada poredimo sa D500, tu najpre treba biti pošten i reći da Nikon D500 nudi najmanje 2/3 jaču eksponiranost kadra na istoj ISO vrednosti, što svaku direktnu komparaciju čini u principu deplasiranom. Nikon bi verovatno bio primetno bolji da su mu snimci slabije eksponirani, kao što bi i Fuji bio lošiji, da su mu snimci eksponirani ekvivalentno Nikonovim. Gledamo li samo u pogledu prikazanog šuma, reklo bi se da su X-H1 (a samim tim i X-T2) i D500 veoma slični. Međutim, praksa kaže da je Fuji-jev realan zaostatak negde u rasponu 2/3 – 1 EV. Količina zabeleženih detalja jeste veća na X-H1, u to nema sumnji… samo je pitanje kome leži kakav pristup.

Generalno govoreći, ISO performanse najnovijeg Fuji-ja su sjajne. Možda ne na nivou kakav demonstrira Nikon D500, ali sigurno u samom vrhu koji industrija trenutno nudi.

Kao i uvek, prilažemo par snimaka načinjenih na višim ISO vrednostima i obrađenih nekim uobičajenim metodama, kako bi se moglo videti koliko Fuji X-H1 može da pruži, kada se primeni pažljiva obrada i interpolacija na nižu rezoluciju:

Fujinon XF 10-24mm f/4 R OIS @20mm f/9, ISO 6400, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP

 

Fujinon XF 56mm f/1.2R @56mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP