Fuji X-H1, Test
TEST AF SISTEMA
Prvi MILC aparati, a iskreno rečeno ni oni druge, pa i treće generacije, uglavnom nisu bili koncipirani kao akcioni aparati. Kako je vreme prolazilo i novi modeli su donosili sve efikasnije i tehnički sofisticiranije AF sisteme, čija hibridna priroda kombinuje najbolje iz oba sveta, kontrastnog i faznog sistema fokusiranja. Danas su prilike potpuno drugačije u odnosu na doba u kojem su MILC-evi smatrani totalno autsajderskim sistemima, barem kada su tehničke specifikacije u pitanju. Polako, ali sigurno, DSLR-ovi su gotovo u potpunosti izgubili jedan od glavnih aduta u međusobnoj komparaciji sa MILC-evima, a to je superiorni AF.
Fuji X-H1 je jedan u nizu predstavnika MILC-eva ovog proizvođača, koji se može odvažno sukobiti sa većinom vrhunskih DSLR-ova i iz toga izaći barem ravnopravno. Metod pojedinačnog fokusa odavno nije problem, a kontinualni je dugo bio ozbiljna anomalija, koja je implementirana više kao marketinška atrakcija, nego kao upotrebljiv način fokusiranja. X-Pro 2 je to promenio, a X-T2 dodatno zacementirao, pa se od najnovijeg Fuji-ja očekuje najmanje jednako dobar nastup na ovom polju, rame uz rame sa već dovoljno surovom MILC konkurencijom.
Najpre smo u težište stavili na kontinualni fokus sa pojedinačnim izborom aktivne AF tačke:
Single/Single-Point AF, pojedinačno fokusiranje ručno izabranim fokusnim poljem u lošim svetlosnim uslovima
(Fujinon XF 56mm f/1.2 R @56mm f/4)
Scena koju prikazujemo, deluje možda trivijalno, ali to nikako nije. Meta koja se kreće veoma brzo, na kratkom rastojanju od objektiva i sa optikom koja nipošto nije namenjena akciji, ozbiljna je provokacija čak i za najbolje AF sisteme današnjice. Fuji X-H1 je ovde imao promašaja, što je i očekivano, ali je postotak uspešnih prevazišao naša očekivanja. Isprobali smo ga u dosta raznih situacija i rezultati su prilično konzistentni, što nas je navelo na zaključak da se aparatu može verovati, te da bi rutinski poslovi njime mogli da se rade jednako pouzdano, kao sa nekim ozbiljnijim DSLR-om.
Promena veličine fokusne tačke je zlata vredna funkcija AF sistema koji X-H1 poseduje, a ponuđeno je šest veličina. To u nekim situacijama može biti ključna prednost u postizanju rezultata, kada se meta nalazi iza opstruktivnih elemenata u kadru, poput sledećeg:
Continuous/Single-Point AF, kontinualni fokus sa ručno izabranom tačkom;
(Fujinon XF 90mm f/2 R LM WR @90mm f/2)
Klasičan kontrastni fokus (CDAF) je u ovim situacijama ponekad kolebljiv, ali ukoliko mu se zona delovanja ograniči na ovaj način, predupređuje se greška usled neadekvatne izolacije željene mete, u odnosu na ostatak kadra.
Manjak kontrasta je još jedan neprijatelj konvencionalnog kontrastnog autofokusa. Budući da se njegova filozofija rada zasniva na merenju kontrasta radi utvrđivanja idealne pozicije fokusne ravni, dim, vodena para i slične atmosferske pojave utiču negativno na preciznost. Pa ipak, više desetina uzastopnih snimaka na kojima u prvom planu dominira dim, nisu pokolebali X-H1. Zona od devet tačaka sjajno vrši svoju funkciju, analizirajući idealnu poziciju fokusa na više mesta, tako da mogućnost za grešku smanjuje na minimum:
Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone od 9 polja;
(Fujinon XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @66mm f/2.8)
Metod zonskog fokusiranja se pokazao korisnim i u situacijama koje podrazumevaju praćenje mete na veoma malim rastojanjima, blizu minimalne fokusne distance. Svako ko je ikad praktikovao neki vid akcione fotografije, zna da je ovo veoma kompleksan zadatak za bilo koji AF sistem. Što se meta brže kreće, a posebno ukoliko to čini ka objektivu, to je AF sistemu teže da održi fokus na njoj. Fuji X-H1 je u ovom domenu demonstrirao vanserijske rezultate, kojima može da konkuriše jedino Nikon D5:
Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone od 9 polja;
(Fujinon XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)
Isto se ponovilo i sa metodom automatskog praćenja prethodno izabrane mete, površinom celog kadra:
Continuous/Wide-Tracking AF, fokusni metod sa automatskom selekcijom i praćenjem objekta u kadru (dve uzastopne fotografije);
(Fujinon XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)
Jedino što je donekle pokvarilo rezultat je bio objektiv. Da budemo sasvim jasni, Fujinon XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR nije loš objektiv, ali je X-H1 na nivou da traži veoma ozbiljnu optiku, u rangu Canona EF 70-200mm f/2.8L IS II USM ili sličnog, da bi se pokazao u najboljem svetlu. S toga, u nekim slučajevima treba biti spreman na kompromise, malo mekši rezultat i tu i tamo ne baš konzistentne rezultate u pogledu oštrine. Drugim rečima, treba prihvatiti da je objektiv dobar, ali ne i izuzetan, te da Fuji u svom portfoliju trenutno ne nudi ništa dovoljno potentno da izdrži pritisak koji sprava poput X-H1 zahteva.
Prepoznavanje očiju funkcioniše gotovo savršeno. Za razliku od X-Pro 2, koji je često grešio u tom prepoznavanju, te X-T2 koji to čini znatno bolje, X-H1 sve podiže za neki korak iznad i veoma je blizu referentnih rezultata koje u pogledu prepoznavanja očiju postiže Sony sa svojom A7 serijom MILC-eva punog formata. Korisnici DSLR-ova koji su navikli na tradicionalni (neko bi rekao – staromodni) način rada, uglavnom odmahuju glavom na pominjanje prepoznavanja očiju, ali kada jednom počnu da eksploatišu, jako ga se teško kasnije odriču. Fuji X-H1 nudi veoma jednostavno uključivanje/isključivanje ovog algoritma, te prebacivanje s jednog na drugo oko ili automatiku, tako da u praksi njeno korišćenje lako postaje rutina. Ukoliko algoritam ne uspe da prepozna oko iz ma kojeg razloga, prebaciće se na prepoznavanje lica ili klasično fokusiranje.