Canon EOS 6D Mark II, Test
ISO TEST, JPEG
Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.
ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.
Pogledaćemo kakve rezultate 6D Mark II nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnicima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (s leva na desno – 6D Mark II, 6D i D750):
Situacija je u slučaju JPEG-a nešto drugačija u odnosu na ono što smo videli u RAW komparaciji. Početni deo ISO raspona je sličan onome što smo videli u RAW ISO testu, ali se pojava međusobnih razlika pomera tek na ISO 12800. Canon sada primenjuje tehniku koja je više godina bila zaštitni znak Nikon interne obrade, a podrazumeva da se tamne partije selektivno desaturišu, te na taj način očuva privid čistijih snimaka od kolornog šuma. Takođe, interni algoritam konverzije forsira diskretno uklanjanje kolornog šuma, pa na taj način odlično čuva detalje, delujući vizuelno prijemčivije.
Po količini detalja, EOS 6D Mark II prednjači sve do ISO 25600, dok stari 6D i Nikon D750 malo zaostaju. Nikon nudi nešto manju konturnu oštrinu, a jače prisustvo kolornog šuma ukazuje na diskretniju internu obradu. Drastično bolja eksponiranost svakako ide u prilog Nikonovom senzoru, a silazni trend osetljivosti na Canon senzorima, suviše podseća na Fuji-jev pristup, koji nam nije preterano omiljen, kada je ISO osetljivost u pitanju.
Najviše ISO vrednosti su tek polovično upotrebljive. Nikon D750 i EOS 6D nude relativno pristojnih ISO 51200, dok je ona na najnovijem Canonu tek sporadično upotrebljiva. ISO 102400 je tu marketinga radi, te se na nju ne treba oslanjati, osim kada drugog rešenja nema. Ukoliko ste prinuđeni da radite na najvišim ISO vrednostima, od velike pomoći može biti algoritam interne redukcije šuma. Ona je u aparatu ponuđena u tri nivoa, koji su aktivni nezavisno od podešavanja, dok je četvrta na raspolaganju samo kada je izabran isključivo JPEG format upisa, a nosi naziv Multi-shot NR. Razlika u odnosu na konvencionalni pristup je u tome što se snimak dobija višestrukim eksponiranjem iste scene i naknadnim „spajanjem“ u celinu, analizom uniformnih površina i uklanjanjem šuma koji je na taj način izdvojen od korisnih informacija.
Za procenu efikasnosti redukcije šuma smo ponovo iskoristili poznatu scenografiju:
100% kropovi sa 6D Mark II, s leva na desno – NR isključen, low, standard, strong i MultiShot-NR:
Kao što smo i u prethodnom delu primetili, Canon na JPEG-u primenjuje konverziju sa uključenom redukcijom kolornog šuma, čak i onda kada je ona naizgled isključena. Redukcija šuma na prvom nivou obuhvata isključivo kolorni šum, najbrže se izvodi i osim toga, destrukcija kvaliteta je minimalna. Zbog toga se preporučuje da upravo ovaj nivo bude najčešće aktivan. Srednji nivo donosi i malo jaču redukciju monohromatskog šuma, što za sobom povlači i određene kvalitativne gubitke, mahom na višim ISO vrednostima. Do ISO 1600, uticaj na detalje nije suviše naglašen, ali je iznad te vrednosti već dovoljan da je upotreba redukcije preporučljiva samo u izuzetnim situacijama. Najjači nivo redukcije je mnogo agresivniji, pa se to održava na pad mikrokontrasta i oštrine čak i na nižim ISO vrednostima. Na višim ISO vrednostima se teško može govoriti o detaljima, pošto isti prelaze u nešto nalik akvarelu.
Multishot NR, kao zaseban oblik redukcije šuma, donosi rezultat koji je bez sumnje bolji od konvencionalnog čišćenja u realnom vremenu, ali uz danak koji podrazumeva više potrošenog vremena i nemogućnost fotografisanja u pokretu. Što se samog rezultata ove funkcije tiče, nismo sasvim zadovoljni marginom koju pruža, ali se grubo može reći da je krajnji efekat približan dobitku od 1 EV, ali uz uključen srednji stepen redukcije. U prevodu, šuma ima manje nego što naznačena ISO vrednost sugeriše, ali ima manje i detalja. Istina, ne baš kao što klasična redukcija može da „ispegla“ snimak. Konačno, multishot NR se može koristiti, a koliko je svrsishodan u realnom radu, teško je proceniti, s obzirom da veliku ulogu u njegovoj upotrebljivosti igra raspoloživo vreme.
Ako je redukcija šuma neophodna, držite se najnižeg i, samo izuzetno, srednjeg nivoa. Najviši treba izbegavati po svaku cenu, jer osim što degradira fotografiju do neprepoznatljivosti, zahtevan je i po pitanju resursa, pa se često može desiti da i po par sekundi aparat bude neupotrebljiv, zbog primene redukcije šuma. Ovo posebno važi u slučaju da se odlučite na multishot NR.