Canon EOS 6D Mark II, Test

 

TELO

Canon EOS 6D Mark II svojom pojavom neviđeno podseća na EOS 80D, što nije ni čudo, s obzirom na koncepciju koja je (u slučaju 6D) veoma slična onoj koju nudi 80D, a to je pristupačan proizvod u sopstvenoj kategoriji. Nekoliko milimetara viška po dubini i masa uvećana za svega 10 grama, uveravaju nas da većih dizajnerskih odstupanja nema. 144mm širine, 110mm visine i 75mm dubine, upakovani su u celinu koja sa baterijom i SD memorijskom karticom teži (za ovu kategoriju) skromnih 765 grama.

Oblik tela je, s obzirom na sve navedeno, gotovo identičan prethodnom, što definitivno znači i da je udobnost držanja na najvišem nivou. Gumena obloga pokriva najveći deo tela. To ne važi jedino za zadnji-desni deo rukohvata, gde se nalazi poklopac memorijskog slota i gde naleže dlan desne ruke, a koji je ostavljen u klasičnom, mat plastičnom finišu. Umesto toga, gumena obloga na zadnjem delu, desno od displeja, garantuje da klizanja u šakama neće biti, bez obzira na korišćeni objektiv.

Aparat i konstrukciju deli sa prethodnikom, pa je na aluminijumsku šasiju postavljena oplata od kompozitnih vlakana i plastike, čime je postignut veoma dobar balans između mase i čvrstoće aparata. U cilju veće robusnosti, obezbeđena je i zaptivenost. Ni ovaj put nije naveden stepen zaptivenosti po IP skali (Ingress Protection Marking; po standardu IEC60529) (http://en.wikipedia.org/wiki/IP_Code), pa možemo da pretpostavimo da je zaptivenost u rangu onoga što je ovu klasu Canon aparata oduvek krasilo. Osim kritičnim spojevima, posebna pažnja je poklonjena i tasterima, koji su obloženi posebnim silikonskim zaptivkama, na način da bez ozbiljnog oštećenja ili pritiska višeg od atmosferskog, nečistoćama prolaz nije omogućen. Naravno, zaptivenost podrazumeva otpornost na prašinu i atmosferske uslove pretežno. Za potapanje aparata u vodu je i dalje neophodno imati posebnu opremu! Pogledajmo kako to izgleda na šematskom prikazu:

Šematski prikaz zaptivnih tačaka na Canonu EOS 6D Mark II *

Zavesica nije unapređena po pitanju dugovečnosti, pa je i sada deklarisana na 100.000 okidanja. Naravno, deklarisan vek ne znači da je isti garantovan, pa su iznenađenja moguća u oba smera – kako u negativnom, tako i u pozitivnom.

Bajonet je standardan za jedno Canon 35mm telo, što znači da prihvata sve objektive EF, ali ne i EF-S/EF-M kategorija. Funkcionalnost EF objektiva je potpuna, bez obzira na model.

SENZOR, PROCESOR I JOŠ PONEŠTO

Canon je, nakon prelaska na novu tehnologiju izrade, koja podrazumeva ADC (Analog-Digital Converter) integrisan u sam senzor, krenuo sa ubrzanom implementacijom u sve kategorije fotoaparata, što i ne čudi, s obzirom na kašnjenje u odnosu na konkurenciju iz Sony-ja. EOS 6D Mark II sledi istu praksu kao i njegov prethodnik, pa je senzor sasvim nov i do sada potpuno nepoznat.

Da podsetimo, integracija ADC-a na sam senzor, obezbeđuje preduslove za bitno širi dinamički raspon (u daljem tekstu – DR), što je jedna od karakteristika po kojoj Canon senzori poslednjih godina primetno zaostaju za konkurentskim Sony senzorima. Ono po čemu, s druge strane, Canon prednjači je hibridni fokus, koji je (slobodno se može reći) jedna od najuspešnijih izvedbi od trenutno dostupnih. S toga ne čudi odluka da novi aparat ponese Dual-pixel CMOS senzor.

Tehničke karakteristike su uobičajene za ovu kategoriju. Senzor spada u tzv. „full-frame“ format, što znači da su dimenzije istog 35.9 x 24mm, a odnos stranica 3:2. Ukupna rezolucija iznosi približno 26 MP (tačnije 6240 x 4160 piksela), a ovaj format danas važi za standard svih standarda, jer je najduže na tržištu, pa se i sve referente vrednosti vezane za optiku, računaju upravo u odnosu na njega. To znači da kit objektiv, Canon EF 24-105mm f/4L IS II USM raspolaže baš rasponom koji je na njemu i naznačen.

Ukupan ISO raspon nije menjan u odnosu na prethodnika (ISO 50 do 102400), ali je bazni proširen za 2/3 EV, pa sada kreće od ISO 100, a dobacuje do neuobičajenih ISO 40000. ISO vrednosti su raspoložive u koracima od 1/3 ili 1 EV, a softverski postignuti koraci su označeni sa L i H, pa tako imamo ISO 50 (L), ISO 51200 (H1) i 102400 (H2).

Novi Canon Dual-pixel CMOS od 26 MP *

Da se podsetimo i DualPixel tehnologije... Radi se o rešenju koje kombinuje dva sistema fokusiranja, kako bi postigao i brzinu i tačnost u režimu živog prikaza. Za razliku od sporadično postavljenih, namenskih faznih piksela, DualPixel dizajn se bazira na udvojenim foto-ćelijama. Svaka fotoćelija se sastoji od dve fotodiode, a njihova fazna razlika u projektovanoj svetlosti istovremeno se koristi i za određivanje potrebnog otklona fokusnog mehanizma, ali i za prikupljanje svetlosnih informacija nakon okidanja! Vremenom se ova tehnologija ispostavila veoma efikasnom, pa nije čudo što joj je Canon ostao veran i implementirao je u gotovo sve klase DSLR-ova.

Kako se svetlosna moć foto-ćelija ne bi prepolovila i na taj način ugrozila ostale bitne parametre, poput ISO performansi, razlučivosti ili tonalnog opsega, svaka ćelija, iako prepolovljena na dve fotodiode, formira i dalje samo jedan piksel, udruženo! Polovine su tu samo da bi ispunile zadatak poređenja faznih razlika, u svrhu preciznog i brzog fokusiranja, dok foto deo ostaje praktično netaknut! Kada fotograf započne proces fokusiranja, fotodiode pojedinačnih ćelija porede fazne razlike, pogone fokusni mehanizam do izjednačavanja, da bi u poslednjem koraku kontrastni algoritam potvrdio tačnost. Nakon okidanja, obe diode jedne ćelije prikupljaju svetlost i na kraju ih A/D konvertor interpretira kao informaciju sa jedne foto-ćelije. To znači da senzor zapravo poseduje 52 miliona foto-dioda, skrivenih iza 26 miliona mikrosočiva, kao što se može videti i na šematskom prikazu:

Tehnologija iza DualPixel arhitekture Canon senzora *

Procesor je obnovljen i nosi oznaku Digic 7. Osim uobičajenih funkcija koje obezbeđuje fotoaparatu, odlikuje se većom brzinom, kako bi sve veću količinu informacija (a pogotovo kada imamo u vidu kompleksnost DualPixel tehnologije) mogao da obradi u razumnom roku.

Čišćenje prašine sa senzora povereno je tehnologiji koju Canon naziva „EOS Cleaning System“. Ovaj sistem se sastoji od piezo-električnog elementa koji vibrira, na taj način otresajući prašinu sa low-pass filtera, a nalazi se u komori sa senzorom. Komora je zaštićena posebnim anti-statičkim premazom i uzemljena je na šasiju aparata, čime se suzbija i nagomilavanje statičkog elektriciteta, nastalog usled naboja koji generiše senzor i trenje mehanizma zatvarača i ogledala. Čišćenje se, osim ukoliko nije drugačije podešeno, aktivira prilikom svakog uključivanja/isključivanja aparata. Dodatno, po želji može biti aktivirano i u toku korišćenja aparata. Efikasnost ovog sistema samočišćenja je dokazana tokom više godina korišćenja u aparatima svih klasa, a eventualna nemogućnost uklanjanja pojedinih čestica može biti nadoknađena korišćenjem softverskog „čišćenja“ (Dust Delete Data) koje, u sprezi sa priloženim softverom, može pomoći u uklanjanju zaostale prašine, njihovim mapiranjem na RAW snimku.

RGB+IR senzor merenja svetla nam je poznat od ranije, uobičajenog je TTL tipa (što znači da merenje izvodi „gledajući“ kroz objektiv), a u odnosu na stari se razlikuje po tome što su zone sada dodatno izdeljene na piksele. Ima ih 7560, a raspoređeni su u 63 zone, koje scenu analiziraju kroz zasebne RGB kanale, ali u obzir uzimaju i infra-crveni deo spektra, radi postizanja što preciznijeg merenja. U odnosu na dvoslojnu zonu sa 63 polja, koja je svojevremeno bila veoma napredna, novi sistem merenja je napredniji, vidno precizniji i opremljen mogućnošću ograničene analize kadra. Sistem merenja je operativan u rasponu od 1 do 20 EV, što se uklapa u prosek koji nudi većina današnjih aparata, a isti senzor se koristi i za određivanje potrebnog intenziteta blica u E-TTL II režimu rada.

Modova merenja svetla ima kao i uvek – četiri, a ukratko ćemo objasniti namenu svakog od njih. Evaluative, mod merenja koji će većini korisnika biti primaran u svakodnevnom radu, vrši merenje cele scene, vezan je za sve AF tačke i usrednjava svetlo tako da konačna fotografija bude što je bolje tonalno balansirana, bez potenciranja bilo kojeg njenog dela. Partial mod meri 6.5% središnje zone kadra, dok Center-weighted average uzima prosek sa naglaskom na centralni deo kadra. Spot merenje je koncentrisano na mali segment od 3.2% u centru kadra, što je ujedno i jedna od zamerki koja se iznova ponavlja u testovima Canon aparata. Za razliku od glavnog rivala (Nikona), pa i nekih drugih brendova, koji spot merenje vezuju za aktivnu AF tačku i to u svim kategorijama DSLR-ova i MILC-eva, Canon ovu mogućnost nudi isključivo na svom top modelu, EOS-1D x (kao i Mark II verziji). Ni ovaj put nemamo razumevanja za ovakav propust, ali u Canonu već godinama na ovo ne gledaju kao na problem. Čak, reklo bi se da ne gledaju uopšte i to je jedna od većih zamerki koje imamo.

Ravno nivelisan aparat je mnogima bitna stavka i pored mogućnosti da se „nagnuta“ fotografija ispravi u obradi, a za tu svrhu će sjajno poslužiti Dual-Axis Electronic Level, Canonova verzija ove korisne funkcije, kojom će aparat asistirati fotografu. Canon EOS 6D Mark II poseduje ovu funkciju u gotovo identičnoj izvedbi kao i 5D Mark IV, što je još jedna stavka koja ga izdvaja od EOS-a 80D. Dual-axis u nazivu označava da poseduje dvostruki akselerometar, pa je libela aktivna i za horizontalnu osu i za azimut, tj. ugao uzdužne ose objektiva u odnosu na horizont. Funkcija elektronske „libele“ je aktivna i za vertikalni položaj aparata, a prikaz je dostupan na glavnom displeju (mora se posebno aktivirati), kao i u tražilu, s tim da je upotrebljivost ovaj put nešto veća, jer se obe ose nalaze na istom mestu – u gornjem delu kadra. Prikaz „lebdi“ iznad glavne projekcije u vidu dve ukrštene skale, a preciznost merenja nivelacije aparata je u koracima od po 1° za obe ose, pri čemu je za horizontalnu dostupan prikaz otklona do 7.5°, dok je za vertikalnu prikaz limitiran na 4°. Kako elektronsko poravnanje izgleda u praksi, slikovitije možete videti na sledećoj ilustraciji:

Electronic Level, funkcija poravnanja aparata

AUTO-FOKUS

Ubrzano osvežavanje AF sistema u svim klasama, zahvatilo je i najjeftiniji FF Canon. U odnosu na stari, novi AF sistem je znatno napredniji i prikladniji za FF aparat, u svakom smislu. U pitanju je verzija koja je dosta slična onoj viđenoj u EOS-u 80D, što će reći da novi AF sistem raspolaže sa 45 AF tačaka, od kojih su sve krstastog tipa. To znači da je svaki receptor osetljiv i horizontalno i vertikalno, što bitno povećava preciznost i brzinu fokusiranja. Sve tačke su osetljive i horizontalno i vertikalno do f/5.6, a u kombinaciji sa određenim objektivima i do f/8. Centralna tačka postaje dvostruko krstasta sa objektivima f/2.8 i veće blende, što obezbeđuje veoma pouzdan fokus.

Sposobnost fokusiranja u uslovima slabog osvetljenja je jedna od primarnih prednosti faznog u odnosu na kontrastni fokus, a Canon 6D Mark II se može pohvaliti operativnošću koja je moguća u rasponu od -3 do +18, po čemu novi model nije prevazišao stari, jer je EOS 6D i inače u svoje vreme važio za rekordera po ovom pitanju. Raspored AF tačaka i njihova grupisanost se može videti na sledećoj ilustraciji:

Prikaz AF tačaka u tražilu
(crvenom bojom je označena dvostruko krstasta tačka, aktivna na f/2.8 i većim otvorima blende)

Canon, kao i obično, raspolaže sa tri standardna fokusna moda. One-Shot je mod kojim se fokusiranje izvodi jednokratno, bez naknadnih korekcija; AI-Servo je mod kontinualnog fokusa, kojim se unapred izabrana meta permanentno prati, dok god je pokrivena zadatom AF tačkom; AI-Focus je kombinacija prethodna dva moda, a radi tako što inicijalno vrši potvrdu fokusa identično One-Shot modu, da bi automatski prešao u kontinualni mod, ukoliko senzor registruje promenu distance izabranog cilja.

Izbor AF tačaka je realizovan u vidu pet različitih metoda, prilagođenih uobičajenim potrebama. Svaki od metoda izbora tačaka (izuzev Single-point AF) je po potrebi moguće deaktivirati, pa se on neće pojavljivati prilikom izbora, ukoliko za njim nema potrebe.

45-point Automatic selection – potpuno automatski izbor jedne ili više tačaka iz grupe od 45, spada upravo u , da tako kažemo, „početničke“ režime rada, koji od korisnika ne zahtevaju interakciju, već samo sposobnost izbora kadra. Barem u One-Shot modu. Na osnovu prioriteta koje određuje sprega AF senzora, senzora merenja svetla i centralnog procesora, aparat će samostalno odrediti težište kadra, a najčešće će to biti objekat najbliži aparatu, koji se nalazi u okviru fokusnog polja. Izuzetno, ukoliko se u kadru nalazi ljudska koža, ona će dobiti prioritet. Od ovog fokusnog metoda ne treba očekivati čuda (čak naprotiv) i veoma je mudro koristiti ga isključivo onda kada se nema izbora ili je situacija takva da mogućnosti za grešku nema.

Iako je u praksi dosta rizično oslanjati se na automatsku selekciju u modu pojedinačnog fokusa, ukoliko je koristimo u kombinaciji sa kontinualnim fokusom, priča se iz korena menja. U AI-Servo modu automatska selekcija postaje veoma moćna alatka za automatsko praćenje mete u kadru. Na početku je neophodno izabrati inicijalnu tačku, nakon čega će aparat nastaviti da prati metu dok god je neki njen deo obuhvaćen fokusnim poljem. I to radi veoma dobro! Možda ne na nivou na koji nas je navikao Nikonov 3D-Tracking, ali veoma blisko tome.

Ukoliko niste ljubitelj automatike, preporučujemo Single Point AF, metod potpuno ručnog izbora aktivne AF tačke:

Kontrola je potpuna, ali zahteva i određenu verziranost u manipulaciji aktivnom AF tačkom, a posebno volju za rekadriranjem, jer nekada promena jednostavno nije opcija. Izbor tačaka se vrši ručno, a izabrana AF tačka ostaje aktivna dok god korisnik ne odluči da je promeni. Ovaj režim važi za najkorišćeniji na gotovo svim DSLR aparatima, a u praksi je i jednostavan za upotrebu i više nego pouzdan. Ukoliko se koristi u AI-Servo modu, funkcionalnost ostaje jednaka, pa je i za kontinualno praćenje ovo omiljeni metod.

U slučaju da klasična pojedinačna AF tačaka nije dovoljno precizna, usled potrebe za fokusiranjem veoma sitne mete, problem je moguće rešiti izborom Single-Spot AF metoda, kada je površina za detekciju dosta manja i omogućava precizno fokusiranje veoma male mete, kao na sledećem primeru:

Po svemu ostalom, Single-Spot AF je identičan metodu klasične, pojedinačne selekcije AF tačaka.

Kada se meta u kadru kreće veoma brzo i teško ju je nanišaniti jednom AF tačkom, 6D Mark II nudi tzv.“zonsko“ fokusiranje. Ovaj metod selekcije tačaka je po filozofiji veoma sličan automatskom, s tim što je upotrebljivost u praksi nemerljivo veća, budući da je omeđen samo jedan mali deo kadra, koji aparatu prosto ne dozvoljava bilo kakvu grešku. Od fotografa se jedino očekuje da metu konstantno prati zonom. Fokusno polje je podeljeno na ukupno devet zona, od kojih je svaka formirana od po 9 AF tačaka. Kako to izgleda, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

AI-Servo savršeno sarađuje sa ovim metodom izbora tačaka, ali se u nekim situacijama može desiti da ni zona ne pomogne, jer se meta u kadru kreće nepredvidivo, veoma brzo ili oboje. Tada se može koristiti velika zona (Large Zone AF). Od prethodnog metoda se razlikuje samo po tome što je ceo kadar izdeljen na svega tri zone, od kojih svaka obuhvata celih 15 AF tačaka.

Kako bi ovako kompleksan autofokusni sistem mogao biti pod kontrolom, Canon je u okviru Custom Functions odeljka ponudio celu sekciju opcija namenjenih AF sistemu i finim podešavanjima. Ne treba očekivati ništa slično onome što poseduju top modeli, poput predefinisanih scenarija i tome sličnog, ali je ponuđeno ipak ono najkorisnije.

Kao i ostali moderniji Canon DSLR-ovi, i 6D Mark II poseduje mogućnost nezavisne selekcije različitih AF tačaka u zavisnosti od orjentacije aparata. To znači da aparat može da pamti jednu izabranu tačku u horizontalnoj orjentaciji, a neku sasvim drugu u vertikalnoj, pri čemu je moguće uključiti i opciju da se sa krajnje leve tačke može jednim potezom preći na krajnju desnu (ili sa gornje na donju), kao da selekcija „kruži“. AF-assist lampa ne postoji, pa se u najtežim uslovima rada možete osloniti ili na ambijentalno svetlo ili na IC zrake eksternog blica. AF Using Color Tracking opcija upravo služi za prepoznavanje ljudske kože, što u mnogome olakšava kadriranje prilikom upotrebe automatskih metoda selekcije tačaka.

Budući da spada u nižu klasu, EOS 6D Mark II ne poseduje set posebnih scenarija za lakše prilagođavanje AF sistema nekoj konkretnoj situaciji. Umesto toga, u pomenutom odeljku posebnih funkcija, aparat nudi pet različitih opcija, kojima se reakcija autofokusnog sistema u kontinualnom modu, do detalja može prilagoditi potrebama. U osnovi, to su upravo one funkcije koje nudi i dosta skuplji EOS 5D Mark IV, s tim da ne postoji mogućnost prostog izbora predefinisanih setova, već se za svaku priliku opcije moraju posebno podešavati. Tako imamo opciju kojom se prilagođava brzina reakcije na promenu distance mete, promenu ubrzanja ili se reguliše brzina automatske promene aktivne tačke kada metod selekcije podrazumeva takav način rada. Osim toga, mogu se prilagoditi i prioriteti vezani za prvu i svaku sledeću fotografiju u nizu, time što se definiše da li je bitnije imati oštar ili bilo kakav snimak.

AF-Microadjustment, opcija kojom se vrši fina kalibracija fokusa, već se odomaćila na ovakvim aparatima, a 6D Mark II je nudi u najnaprednijem obliku, koji smo već imali prilike da vidimo u Canon ponudi. Broj objektiva za koji je moguće kreirati korekciju iznosi 40, a setovanje je moguće izvršiti u ±20 koraka. U slučaju da se radi o zum objektivu, kalibracija se može nezavisno vršiti za minimalnu i maksimalnu žižnu daljinu, pri čemu se korekcije u srednjem delu raspona postižu aproksimacijom u odnosu na vrednosti na krajevima raspona.
 

TRAŽILO

Tražilo EOS-a 6D Mark II se po mnogim aspektima može uporediti sa onim koje smo videli na 5D Mark IV, iako u donekle skromnijem pakovanju. Radi se o optičkom tražilu baziranom na pentaprizmi, što garantuje veoma svetlu projekciju, čak i u lošim ambijentalnim uslovima. Projekcija ni ovaj put ne obuhvata 100% prikaza (dobacuje do 98%), što smatramo neprikladnim za današnje vreme, pogotovo u ovoj klasi. Stepen uvećanja je i dalje 0.71x, a eyepoint, to jest najveća udaljenost oka od tražila, sa koje je moguće sagledati celokupan prikaz, iznosi odličnih 21mm, što znatno olakšava rad osobama koje koriste naočare. Obloga tražila je dovoljno udobna i lepo naleže na oko, a dioptriju je moguće podesiti u rasponu od -3 do +1m-1, točkićem na desnom boku okulara.

Prikaz unutar tražila realizovan je drugačije u odnosu na prethodnu generaciju 6D i veoma je slično skupljim modelima kao što su EOS 5Ds i 5D Mark IV. To znači da je fokusno staklo ovaj put fiksnog tipa, a dodatni elementi koje tražilo prikazuje, pokrivaju otprilike sve što prosečnom korisniku može zatrebati. Prikaz je dinamički, što znači da se većina indikatora prikazuje selektivno, zahvaljujući transparentnom LCD filmu. U ravni sa samom projekcijom kadra sa objektiva, 6D Mark II prikazuje fokusne tačke, pomoćnu mrežu za kadriranje, trenutno izabrani metod izbora AF tačaka, indikator raznih upozorenja, kao i treperenja ambijentalnog svetla, koji fotografu ukazuje na potencijalne probleme u eksponiranju određenim brzinama zatvarača. Tu su i indikatori glavnih parametara rada, kao što je merenje svetla, balans bele, fotografski mod itd. Naravno, tu je i skala elektronske libele u dve ose, koja je identična onome što smo videli na EOS-ima 5Ds i 5D Mark IV.

Tražilo Canona EOS 6D Mark II

Donji segment tražila, u kojem se prikazuju najbitniji parametri i indikatori, obuhvata manje/više sve ono na šta smo navikli kod Canon DSLR-ova. Tu su indikatori baterije, zaključanog fokusa i kompenzacije ekspozicije i snage bljeska blica, otvor blende i trajanje ekspozicije, skala svetlomera ±3EV, ISO vrednost, bafer itd.

KOMANDE I OSTALI DETALJI

Svakome ko se ikad susreo sa nekim Canon DSLR-om, raspored elemenata i generalni izgled će biti veoma poznati. Pogled spreda otkriva dominantni Canon EF bajonet, čiji crveni marker ukazuje na kompatibilnost isključivo sa EF objektivima. Levo od njega je veliki i veoma udoban rukohvat, na čijem se gornjem delu nalazi IC receptor, namenjen daljinskom okidanju pomoću namenskog RC-6 infracrvenog okidača. Na samom vrhu rukohvata je i dvostepeni okidač. U prostoru između rukohvata i bajoneta, sasvim dole se nalazi programabilna komanda, koja je inicijalno namenjena za DOF-preview - privremeno zatvaranje otvora blende  na zadatu vrednost, radi procene dubinske oštrine. U istom prostoru, ali pri vrhu aparata, nalazi se i LE dioda kojom aparat signalizira odloženo okidanje, a tu je i desni kanal stereo mikrofona, namenjen audio komponenti video zapisa.

Ni desno od bajoneta nema previše elemenata. Sasvim gore se nalazi levi kanal stereo mikrofona, a nešto dalje od njega, na boku bajoneta, nalazi se taster za otključavanje objektiva radi njegovog uklanjanja sa aparata. Sasvim dole, ispod gumenog poklopca, nalazimo N3 remote konektor, koji je namenjen daljinskom okidanju pomoću namenskih, žičnih daljinskih okidača. Neuobičajeno mesto za ovaj konektor na Canon aparatima, ali i sasvim prikladno, moramo primetiti.

Pogled odozgo je malo živopisniji. Centralnu poziciju u osi objektiva, zauzima kućište prizme, a iznad njega i ISO-518 papučica eksternog blica. Levo je selektor modova, čije nehotično okretanje sprečava lock taster u sredini, dok se u podnožju selektora nalazi prekidač za uključivanje, odnosno isključivanje aparata.

Sam selektor modova poseduje 10 pozicija. Zeleno označena je Scene Intelligent Auto, moderna zamena za klasičan Full-Auto mod. Selektor nudi i pet kreativnih modova (manual (M), aperture priority (Av), shutter priority (Tv), programmed auto (P) i blub (B)), dok automatskih (pored već pomenutog Scene Intelligence Auto) ima svega dve: Creative-Auto i Special Scene. Tu su i dve Custom pozicije, za naprednije korisnike koji unapred podešene parametre žele da imaju uvek pri ruci.

Sa desne strane je gužva malo veća. Njome dominira osrednje veliki statusni displej sa pozadinskim osvetljenjem, na kojem su prikazani najvažniji parametri. Za razliku od prethodne generacije EOS-a 6D, novi je dobio statusni displej standardnog pravougaonog oblika i raspona informacija koji je nešto širi nego pre. Ispred njega, ka prednjoj strani aparata, nalazi se niz od pet tastera: AF, Drive, ISO, Metering, kao i komanda za privremenu aktivaciju narandžastog pozadinskog osvetljenja ovog malog ekrana. AF komandom se vrši izbor fokusnog moda, Drive služi za izbor režima okidanja, ISO komandom se menja trenutna ISO vrednost, dok se sa Metering bira trenutni mod merenja svetla.

Na najisturenijem delu rukohvata, nalazi se dvostepeni okidač, čije prvo koleno služi za fokusiranje i merenje svetla, a drugo za okidanje. Malo nazad, nalazi se prednji kontrolni točkić kojim se (u zavisnosti od izabranog moda) menjaju osnovni parametri, a između točkića i dvostepenog okidača je i komanda za brzi izbor metoda selekcije AF tačaka.

Prikaz u statusnom displeju obuhvata većinu bitnih, mada ne i sve važne parametre, pa se za neke od njih mora posegnuti ka glavnom displeju.

Statusni displej

Pogled sa zadnje strane je takođe već viđen. Dominantnu poziciju zauzima veliki obrtni displej, čija je rotacija gotovo neograničena. Rotira se 360° u odnosu na horizontalnu i 180° u odnosu na vertikalnu osu. Moguće ga je okrenuti i tako da je sam ekran okrenut ka aparatu i time ga zaštiti od eventualnih oštećenja. Iznad displeja je optičko tražilo, a na njegovom desnom boku i točkić za korekciju ekspozicije. Levo od tražila su Menu i Info tasteri, kojima se ulazi u sistem menija, odnosno vrši izbor trenutno izabranih parametara na ekranu.

Desno, do samog tražila, nalazi se rotacioni preklopnik za izbor fotografskog ili video moda, a u njenom središtu je Start/Stop komanda kojom se aktivira režim živog prikaza. Desno od ovih komandi je AF-ON za fokusiranje bez dodira okidača (i ovaj je taster programabilan), dok su malo dalje AE/AF-Lock komande, kao i taster za prelazak u režim izbora aktivne AF tačke. Ovo je još jedna stavka koja je problematična još od prethodnog EOS-a 6D, a rekli bismo i od 60D – da biste promenili aktivnu AF tačku, to ne možete učiniti direktno osmosmernom komandom, već najpre morate preći u režim promene tačke, pritiskom na prethodno pomenutu komandu. Ta filozofija rada se oduvek koristi na nižim klasama Canona (i ne samo Canona), ali je smatramo nedopustivom na aparatu ove cenovne kategorije.

Desno od displeja je još nekoliko komandi. Gore su komande za uvećanje prikaza i prelazak u režim pregleda snimaka, a tu je i Q komanda za aktivaciju Quick Control prikaza, za direktno upravljanje parametrima. Nešto niže je 8-smerni taster-klackalica kojim se vrši izbor AF tačaka, zatim navigacija kroz sistem menija, pomeranje fokusne ravni ili izbor aktivne AF tačke. U njenom se središtu nalazi Set komanda koja uglavnom služi za potvrdu izabranih stavki u meniju ili resetovanje položaja fokusne tačke. Sve pobrojano se nalazi u središtu zadnjeg kontrolnog točkića kojim se, baš kao i prednjim, menjaju prevashodno primarni parametri, ali i mnoge druge stvari, u zavisnosti od trenutnog režima rada.

Ispod zadnjeg kontrolnog točka je komanda za brisanje snimaka, a odmah desno od nje je i Lock preklopnik, kojim korisnik može selektivno zaključati neke komande i time onemogućiti da nešto krene po zlu. Šta će konkretno biti zaključano, na korisniku je da izabere iz liste ponuđenih, a proizvoljno se mogu zaključati prednji i zadnji kontrolni točkić, osmosmerna komanda, kao i isključiti upravljanje putem ekrana osetljivog na dodir.

MEMORIJA

Canon je u ovoj klasi DSLR-ova i dalje uporan sa rešenjem koje uključuje samo jedan memorijski slot, uprkos činjenici da je sva konkurencija, pa čak i ona u MILC kategoriji, odavno usvojila duple memorijske slotove kao standard. Odeljak memorijske kartice nalazi se na desnom boku aparata i pokriven je plastičnim poklopcem. Na obodu neposredno iznad odeljka kartice, nalazi se crvena LE dioda, kojom aparat signalizira zauzetost prilikom operacija sa memorijskim kontrolerom. U slučaju nehotičnog otvaranja poklopca odeljka u toku upisa, na glavnom displeju će biti prikazano odgovarajuće upozorenje, a proces snimanja dovršen.

Memorijski slot je namenjen karticama Secure Digital standarda (SD), a podržane su sve varijante standarda, od klasičnih, preko SDHC i SDXC. Podrška je obezbeđena i za UHS-I podvarijante, a na listi je i Eye-Fi tehnologija bežičnog transfera snimaka, ukoliko se koriste odgovarajući kompatibilni uređaji.

Odeljak SD memorijskog slota

Brzinska zahtevnost novog aparata je, kao što smo i navikli, nešto veća nego ranije. Razlog je rast rezolucije, ali i osetno brži rafal. Za udoban rad je neophodno obezbediti SDHC/SDXC karticu barem klase 10, a naša iskrena preporuka je UHS-I kartica. Budući da je memorijski bafer osetno proširen, maksimalnu brzinu rafala je moguće koristiti primetno duže bez usporenja.

Fajlovi su u odnosu na stari 20 MP senzor otprilike proporcionalno veći koliko je veća i rezolucija, pa se na karticu kapaciteta 8GB može smestiti u proseku oko 200 RAW, 1000 JPEG ili 160 RAW + JPEG kombinovano, u maksimalnom kvalitetu. Ukoliko se pribegne korišćenju RAW formata niže rezolucije, ili istog takvog JPEG-a, moguće je ostvariti značajne uštede u potrebnom kapacitetu, tako da je na istu karticu moguće spakovati 40% više mRAW ili čak 80% više sRAW snimaka! U slučaju JPEG-a dobitak je još impresivniji, pa će srednja (M) rezolucija doneti oko 80% uštede u prostoru, dok će S1 rezolucija obezbediti čak trostruko veći broj snimaka na istu memorijsku karticu.

Video segment radi na bitno drugačiji način, pa od memorijske kartice zavisi pre svega da li će video zapis uopšte moći da bude zabeležen. Ukoliko kartica nije barem klase 10, može se desiti da aparat prekine snimanje, jer kartica ne može da isprati potrebnu brzinu upisa. Zbog FAT32 standarda upisa fajlova, snimci su limitirani na maksimalno 4GB po fajlu. Protok, koji aparat generiše po minuti video zapisa, zavisi od rezolucije, pa će minut 1080p materijala, brzinom od 60fps zauzeti oko 431 MB. Niža brzina donosi i dvostruko manju zahtevnost, a isto važi i za rezoluciju. To znači da će na istu karticu od 8GB, biti moguće snimiti od 17 minuta materijala u maksimalnom kvalitetu, do čak 250 minuta, ukoliko se snimanje vrši u HD (720p) rezoluciji u 25/30fps i sa IPB Light načinom kompresije.
 

BATERIJA

Canon 6D Mark II je dobio reviziju stare LP-E6 baterije, koju smo videli na nekoliko prethodnih aparata više klase, a nosi oznaku LP-E6N. Baterija se, kao i uvek nalazi u rukohvatu, a ležištu se prilazi sa donje strane. Radni napon je 7.2V, a masa je 80 grama. Stara LP-E6 baterija, koju znamo iz prethodnika, bila je kapaciteta 1800mAh, dok nova donosi tek neznatno većih 1865mAh.

LC-E6E punjač sa LP-E6N Li-Ion „pametnom“ baterijom

Autonomija po CIPA (Camera & Imaging Products Association) standardima obezbeđuje odličnih 1200 snimaka, što je u konačnom skoru nešto bolje nego na prethodnoj generaciji, čija je autonomija deklarisana na oko 1090 snimaka.

Ostvareni rezultat se u praksi može razlikovati od deklarisanog, jer CIPA standard podrazumeva korišćenje svih funkcija ravnomerno, što u normalnoj upotrebi ne mora biti slučaj. Pažljivim korišćenjem je moguće uštedeti energiju i dobiti i više od 1400 snimaka iz jednog punjenja baterije, a opet – ukoliko forsirate korišćenje ekrana, a pogotovo režima živog prikaza, možete računati i na svega 380 snimaka. Slično važi i za video mod, pa se u tom slučaju može snimiti do 160 minuta materijala, što je znatno bolji rezultat od svega 95 minuta koje je bilo moguće snimiti sa EOS-om 6D i njegovom LP-E6 baterijom.

 

KONEKTORI

Na levom boku aparata, ispod čak tri gumena poklopca, nalaze se konektori. Ima ih ukupno četiri. Ispod poklopca koji se nalazi na prednjoj strani (vidi se na ilustraciji ispod), nalazi se N3 remote konektor za daljinsko okidanje pomoću namenskih žičnih okidača, dok su na samom boku još dva gumena poklopca. Ispod gornjeg je 3.5mm stereo konektor, namenjen eksternom mikrofonu, a ispod donjeg je još dva konektora. Jedan je USB 2.0 konektor za povezivanje aparata sa računarom ili eksternim video uređajem, a drugi je mini-HDMI konektor tipa C, kojim se aparat može povezati na eksterni displej, radi prikaza snimaka ili korišćenja režima živog prikaza na većem ekranu. Ukoliko je televizor HDMI-CEC kompatibilan, daljinskim upravljačem je moguće kontrolisati pregled fotografija.

Konektori: s preda – N3 remote konektor za daljinski okidač;
Na boku – 3.5mm mikrofonski stereo ulaz (gore); USB 2.0 i mini HDMI (dole)

DISPLEJ

Na obrtni displej smo se odavno navikli u nekim klasama Canon DSLR-ova, ali ne i u ovoj! Canon 6D Mark II je prvi FF DSLR koji poseduje potpuno obrtni ekran. Canon i dalje istrajava na upotrebi dobro poznate (i nama definitivno najomiljenije) konstrukcije sa bočnim zglobom, čija rotacija obuhvata 360° po vertikali i 180° po horizontali, što je dovoljno za manje/više sve moguće položaje. Od kako je video postao bitna stavka modernih DSLR-ova, obrtni displeji su postali još bitniji detalj, pa nije ni čudo što sve više aparata nudi ovu funkcionalnost.

Slično se može reći i za osetljivost na dodir. Nekada je ta mogućnost bila povezivana isključivo sa modelima iz široke potrošnje, a danas se smatra izuzetno korisnom osobinom, koja vidno olakšava upotrebu u nekim situacijama, što se (opet) nekako najviše poklapa sa video namenama. Kapacitivni ekran je još ranije prepoznat kao jedini logičan izbor za foto tehniku, te nije slučajno što je i 6D Mark II dobio jedan takav. Time je postignuta preciznost i daleko veća osetljivost, pa je i procenat situacija u kojima aparat ne reaguje na komandu, praktično zanemarljiv. Same operacije koje su korisnicima na raspolaganju na ovaj način, obuhvataju skoro sve – od podešavanja osnovnih parametara, izmene važnijih setovanja i opcija, pa sve do izbora aktivne fokusne tačke ili samog okidanja. Srećom, za one kojima se ova novotarija neće preterano svideti, Canon je obezbedio i mogućnost njenog isključivanja, pa displej možete tretirati kao i svaki drugi.

Kada su tehnički detalji u pitanju, oni su identični kao na 6D, pa je i dalji opis takav. I dalje se radi o displeju dijagonale 3“ (76mm), rezolucije ne baš rekordnih 1.040.000 piksela i formata 3:2, koji je prilagođen formatu senzora. Ova usklađenost formata fotografija i displeja je bitna zbog činjenice da je njegova iskorišćenost u tom slučaju maksimalna, bez potrebe za bordurom na gornjem ili donjem obodu. Reprodukcija boja je jednako dobra kao i ranije, a isto se može reći i za ugao gledanja. Displej nema senzor ambijentalnog svetla, pa je za podešavanje intenziteta osvetljenja neophodno koristiti opciju u glavnom meniju. U svakom slučaju, njegova upotrebljivost je odlična čak i pri veoma jakom svetlu, s tim da treba imati u vidu da jače osvetljenje displeja neizbežno smanjuje i autonomiju aparata.

Ekran osetljiv na dodir značajno uprošćava i korišćenje funkcije kao što je Quick Control Screen. Svim opcijama je moguće lako pristupiti, a obim informacija i parametara je takav da neće biti previše komplikovano navići se i iskoristiti mogućnost brze navigacije i upravljanja. Ako se ranije niste susretali sa Quick Control Screen funkcijom, samo da napomenemo da se radi o svojevrsnoj zameni za statusni displej, što je posebno zgodno za rad sa stativa, kada je aparat u visini očiju i kada je statusni displej zaista teško videti. Ova funkcija se poziva pritiskom na Q taster na poleđini aparata, nakon čega će se na ekranu prikazati svi bitniji, pa i oni manje bitni parametri i indikatori:

Prikaz osnovnih parametara u Quick Control Screen-u

LIVE VIEW

Režim živog prikaza (Live-view; u daljem tekstu LV) na DSLR-ovima i dalje važi za alternativni kada je fotografisanje u pitanju, ali je praktično neizbežan za video režim. I pored svih unapređenja koja su se dogodila u poslednje vreme, fotografisanje u položaju aparata ispred sebe je i dalje problematično, kako zbog plitkog polja dubinske oštrine (DOF; Depth-Of-View) koje otežava kontrolu, tako i zbog stresanja koje se češće javlja, usled veće mase koju DSLR-ovi imaju u odnosu na male (kompakt) aparate. Zbog toga će LV ostati alat za rad sa stativa i sličnih pomagala, najčešće u kontrolisanim uslovima. Ipak, to ne znači da LV ne zaslužuje pažnju. Ekran osetljiv na dodir i u ovom režimu ima svoju očekivanu ulogu, pa se svim parametrima nesmetano upravlja potpuno interaktivno.

Davno je prošlo vreme kada je fokus u LV režimu bio problematičan zbog svoje sporosti. Dual-Pixel CMOS tehnologija, čiji je rodonačelnik bio EOS 70D, donela je sasvim novi vid hibridnog fokusa, koji nije podrazumevao samo sporadično postavljene fazne senzore u strukturu glavnog senzora, već su svi pikseli podređeni istovremeno i tome i prikupljanju svetla. Iako je u pitanju bio tek probni balon, Canon 70D je preko noći doneo izvrsne performanse po pitanju fokusa u LV, a u međuvremenu je počinjao da biva implementiran i u najviše kategorije Canon DSLR-ova.

Da podsetimo, svaki piksel na senzoru je udvojen, tako da je prava rezolucija umesto 26MP, zapravo 52 MP! Pikseli su udvojeni po horizontali, tako da u fazi fokusiranja susedni pikseli funkcionišu kao par faznih senzora, nakon čega beleže svetlost i informaciju prosleđuju A/D konverteru. Za fokusiranje se koristi 80% ukupne površine senzora, a razlog je jednostavan i identičan kao i u slučaju faznog fokusnog sistema – zbog pada oštrine na rubovima većine objektiva, fokus bi na krajnjoj periferiji kadra bio gotovo neupotrebljiv, pa je izabrano da on jednostavno ne bude na raspolaganju, kako bi se predupredilo svako neadekvatno rukovanje. Ipak, 80% površine senzora realno predstavlja više nego što namenski fazni senzor može da ponudi, te u krajnjem slučaju možemo biti i više nego zadovoljni.

Podela autofokusnih modova i metoda je drugačija nego u klasičnom režimu rada, a iako se suštinski i dalje može računati na pojedinačni i kontinualni mod, potonji je neophodno aktivirati posebnom opcijom u sistemu menija. U suprotnom, u LV-u će na raspolaganju biti samo mod pojedinačnog fokusa. Kontrastnih metoda fokusa ima ukupno tri, a već neko vreme ih znamo sa drugih Canon DSLR-ova. Podrazumevani metod je Face+Tracking koji radi dvojako. U slučaju da su u kadru prisutna lica, AF će njima dati prioritet i pratiće njihovu poziciju u kadru. Ukoliko je aktivno kontinualno fokusiranje, lica će biti ispraćena i fokusom, a prioritet će biti na licu najbližem objektivu. Kada u kadru nema lica, ovaj metod će funkcionisati identično kao i SmoothZone, osim ukoliko Set tasterom ne aktivirate praćenje zadatog cilja u fokusnom polju. SmoothZone, zamena za nekadašni FlexiZone – Multi, drugi mod po redu, permanentno prikazuje celo fokusno polje (onih 80% kadra), izdeljeno na 35 zona i u suštini se ponaša kao i Auto-selection AF u sistemu faznog fokusa, dajući prioritet najbližim motivima u kadru. Pritisak na Set taster 35 zona pretvara u 9 većih, koje se mogu ručno selektovati i na taj način ubrzati rad. Live 1-point AF je zamena za nekadašnji FlexiZone – Single, a predstavlja klasični pojedinačni fokus, sa ručnim pozicioniranjem fokusnog polja. Funkcioniše i u kontinualnom i u režimu jednokratnog fokusiranja. Canon napominje da će hibridni AF najbolje funkcionisati sa STM (Stepper-Motor) i najnovijim USM objektivima, koji poseduju Focus-By-Wire tehnologiju elektronski pogonjenog fokusnog prstena, nečujni su i samim tim najprikladniji za video potrebe.

Manuelno fokusiranje, poslastica kojom LV pruža savršenu kontrolu dubinske oštrine, pozicije fokusa i sličnog, potpomognuto je opcijom uvećanja prikaza u dva nivoa – 5 i 10 puta:

Uvećanje u LV režimu

LV je opremljen i prikazom standardnih parametara u foto i video režimu rada, a koje je po potrebi moguće isključiti. Kada je aktivno upravljanje pomoću ekrana osetljivog na dodir, pozivom Quick Control Screen-a (Q komanda) se parametri mogu menjati interaktivno:

Prikaz parametara i elektronske libele u LV režimu

Tu je i pomoćna mreža za kadriranje, kao i Electronic Level za precizno poravnanje aparata u odnosu na horizont:

Pomoćna mreža u tri varijante

Merenje svetla nije bitnije unapređeno, pošto se u LV režimu kao izvor informacija koristi glavni senzor umesto namenskog. Modova ima četiri: Evaluative vrši uzorkovanje proseka cele scene, ali prvobitnom analizom 315 zona na koje je ceo kadar podeljen. Partial merenje funkcioniše slično kao i istoimeno merenje pomoću konvencionalnog svetlomera, što znači da je merenje ograničeno na samo jedan deo kadra, i obuhvata zonu od 11%. Center-weighted Average mod merenja je takođe prisutan. Kao što je poznato, i on meri prosek cele scene, ali sa 75% akcenta na središnji deo kadra. Tu je i Spot  merenje koje meri veoma malu površinu od svega 3%, zanemarujući ostatak kadra. Merenje je operativno u rasponu od 0-20EV, što znači da većih iznenađenja može biti samo u ekstremnim situacijama.

Ostatak impresija LV režimom na 6D Mark II je veoma sličan svemu onome na šta smo navikli kada su Canon DSLR-ovi u pitanju. Prikaz je precizan, verodostojan i izuzetno fluidan, zbog čega se osećaj preskakanja frejmova ne javlja ni u kom slučaju, nezavisno od uvećanja ili izabranih parametara. Exposure Simulation funkcioniše besprekorno i operativan je u svim režimima rada, a po potrebi se može i isključiti ili podesiti tako da biva dostupan samo dok je DOF-preview komanda pritisnuta. U slučaju korišćenja E-TTL II kompatibilnih bliceva, aparat će sam isključiti ovu funkciju, kako bi omogućio vidljivost i kada parametri nisu odgovarajući, budući da merenje ne uzima blic u obzir. Promena parametara je neograničena i sa te strane nije ni moglo biti unapređenja.

Okidanje u LV režimu može biti klasično ili tzv. tiho (Silent). Tihih režima ima dva i razlikuju se po karakterističnom zvuku koji proizvode, ali i načinu rada – prvi funkcioniše manje/više standardno, osim što je hod zavesice usporen, kako bi “zvučni efekti” bili maksimalno suzbijeni. Ovaj režim je operativan i u kontinualnom režimu okidanja (tzv. “rafal”). Drugi režim živog okidanja se razlikuje po načinu rada. Nakon pritiska okidača do kraja, aparat će zabeležiti samo jedan snimak, nezavisno od izabranog režima okidanja, a zavesica će se vratiti u početni položaj tek pošto okidač bude pušten. Pošto je nekompatibilan zbog svoje brzine, tihi režim okidanja će biti automatski isključen prilikom korišćenja Canon bliceva, dok je u slučaju korišćenja bliceva koji ne ostvaruju TTL komunikaciju sa aparatom, neophodno ručno isključiti ovu funkciju, kako bi rad uopšte bio moguć. Takođe, korišćenje ovog režima nije preporučljivo ni u kombinaciji sa TS-E (Tilt-Shift) objektivima ili makro tubama (Extension Tube), jer može dovesti do neadekvatne eksponiranosti snimaka.

VIDEO

Video je stavka koju je Canon na svojim aparatima razvijao do trenutka kada je postigao dobar tržišni udeo, a onda je usporio, očigledno trudeći se da ne ugrozi namenske video proizvode iz svoje ponude. Ovakva poslovna politika se još uvek nije pokazala do kraja pogubnom, ali se njene posledice svakako osećaju u broju prodatih konkurentskih proizvoda. U početku je delovalo da će Canon prvi stići do 4K rezolucije, dok u praksi znamo da to nije slučaj. I ne samo to, nego je 4K i dalje rezervisan za Canon proizvode najviše kategorije, kako kvalitativne, tako i cenovne.

Proporcije video zapisa su 16:9 i ponuđene su u svega dve popularne rezolucije. Najveća je fullHD (dakle, opet ništa od 4K), tj. 1920x1080 u progressive tehnici (tzv. 1080p), a može se snimati brzinama od 24, 25, 30, 50 i 60fps. Iste brzine snimanja su dostupne i za nižu HD rezoluciju od 1280x720 piksela. 4K rezolucija je dostupna za timelapse zapis, a iako Canon isti svrstava u video, treba biti pošten i reći da 6D Mark II ipak ne nudi video u 4K rezoluciji, jer se timelapse ipak dobija na sasvim drugačiji način u odnosu na konvencionalni video.

Zapis se enkoduje realtime u MPEG-4 (H.264) formatu i zajedno sa komprimovanim AAC stereo zvukom i pakuje u MP4 kontejner ukoliko snimate klasičan video, odnosno MOV, ukoliko je u pitanju timelapse zapis.

Na žalost, ono gde 6D Mark II pada, barem kada je u pitanju ozbiljna upotreba, je način kompresije. Naime, za razliku od EOS 5D serije, koja nudi skromniju IPB i kvalitetniju ALL-I kompresiju, novi 6D nudi samo IPB u dve varijante. Interframe (IPB) kompresija radi tako što se predikcija za nedostajuće frejmove vrši na osnovu prethodnog i na osnovu sledećeg frejma u nizu. Na taj način se dobija preciznija komparacija razlika u odnosu na ostale frejmove, što rezultira zapisom koji sadrži samo neophodne promene, ne i celokupan frejm. Zbog toga je IPB prostorno manje zahtevan, a kompresija se vrši za više frejmova simultano. Na taj način se produžava maksimalna dužina trajanja pojedinačnog snimka, ali po cenu kvaliteta. Aparat nudi standardnu i „light“ verziju ove kompresije, koja se odlikuje nižim bitrate-om, a samim tim i bitno manjim rezultujućim fajlom.

S druge strane, za timelapse je dostupno sve ono što za klasičan video zapis nije. Pa tako za 4K timelapse video imamo MotionJPEG kompresiju, dok je za fullHD na raspolaganju ALL-I. Čudno i nepotrebno sakaćenje video kapaciteta, inače sjajnog aparata.

Kao i na ostalim aparatima, video je, nezavisno od izabranog kvaliteta, ograničen na maksimalnih 4GB u komadu, zbog limita koji nameće FAT32 fajl sistem, korišćen na memorijskim kontrolerima današnjih aparata. Ukoliko se u toku snimanja dosegne taj limit, aparat će ipak nastaviti snimanje, automatski kreirajući novi fajl u nizu. Logički postavljen limit je i dalje isti, a to znači maksimalnih 30 minuta snimanja bez prestanka. Rekli bismo – i više nego dovoljno za snimanje u cugu. Informacije radi, razlozi za ovo se mogu naći u propisima Evropske Unije, čije regulatorno telo uređaje koji mogu da snimaju više od 30 minuta smatra za video opremu, na koju se onda primenjuju bitno drugačije carinske tarife. Otud i taj limit kojeg se proizvođači drže.

Zvuk se snima 16-bitno, 44KHz stereo, a zapisuje kompresovano AAC algoritmom. Ovo je još jedna stavka u kojoj 6D Mark II zaostaje za ostalim modelima iz Canon kuće i van nje. Nekada se nekompresovani PCM format nudio čak i u najnižoj klasi Canon DSLR-ova, a sada se i to menja. Bez dodatne opreme, snimanje zvuka može biti isključeno ili povereno internom stereo mikrofonu, čiji je ulazni signal moguće ručno kontrolisati ili poveriti ga automatici. Postoji i opcija za filtriranje huka koji proizvodi vetar, a namenjena je isključivo internom mikrofonu. Isto važi i za Attenuator opciju, kojom će aparat nastojati da izbegne distorzije u audio zapisu, usled prejakog signala na ulazu. Interni mikrofon je za većinu potreba preosetljiv, što je i razumljivo obzirom na položaj unutar tela. Kako nepoželjne zvukove iz tela nije moguće eliminisati, za sva ozbiljnija snimanja preporučljiva je nabavka odgovarajućeg eksternog mikrofona, kojem je podrška obezbeđena u vidu 3.5-milimetarskog stereo ulaza. Kondenzatorski mikrofoni, koji zahtevaju dodatno napajanje iz konektora, nisu podržani, pa je za njih potrebno nabaviti i odgovarajuću eksternu podršku.

Ostatak mogućih podešavanja obuhvata sve predefinisane i naknadno kreirane kolorne stilove, balans bele, uklanjanje vinjeta za objektive u internoj bazi, pa i Auto Lighting Optimizer i Highlight Priority opcije. Uklanjanje šuma zbog procesorske zahtevnosti nije podržano u toku video snimanja, pa je za tu namenu moguće osloniti se isključivo na obradu u postprocesu.

U režimu pregleda je moguće vršiti neke osnovne zahvate nad video materijalom, poput mogućnosti bazičnog trimovanja (seckanja) snimljenog video materijala i zapisivanja pod drugim imenom na karticu, tako da original ostaje netaknut. Zgodna mogućnost za instant obradu bez preteranog ulaženja u detalje, koju će pozdraviti početnici i svi oni koji žele instant rezultate, bez uključivanja namenskog softvera.

BLIC

Canon 6D Mark II spada u full-frame tela, a sama ta činjenica je za Canon dovoljan razlog da ne uvrsti interni blic. Zato, ukoliko postoji potreba za dodatnim izvorom svetla, eksterni blicevi ili bežični okidači istih su jedino rešenje.

Podrška za eksterne bliceve važi za sve E-TTL/E-TTL II kompatibilne modele. AF-assist se na eksternom blicu vrši posebnom IC lampom, čija je pomoć veoma efektna i praktično bezgrešna. Ukoliko se kompenzacija podešava na samom blicu, ona ima prioritet nad podešavanjem u aparatu, a ova informacija čak i dobija na značaju, budući da Canon nije predvideo postojanje posebne kontrole za podešavanje stepena kompenzacije.
 
Maksimalna brzina sinhronizacije bljeska ograničena je na slabih 1/180, dok se u modu prioriteta blende može postaviti na 1/60, 1/180 ili automatski određenu. Bljesak blica može biti postavljen na prvu (na početku okidanja) ili drugu zavesicu (na kraju okidanja, radi prikupljanja što veće količine ambijentalnog svetla). Flash exposure bracketing (FEB), višestruko okidanje sa unapred definisanim nizom bljesaka različitog intenziteta, može biti setovano za tri snimka u nizu, a nije izostavljena podrška ni za Multi flash, serijsko okidanje izabranim intenzitetom, određenom učestalošću.

Integrisana bežična kontrola bliceva nije na raspolaganju, iako bi po nekoj logici bilo moguće ponuditi je, jer za njeno funkcionisanje nije neophodno imati interni blic. Ipak, Canon još uvek nije došao do spoznaje koliko bi ovo moglo biti korisno, tako da je za bežičnu kontrolu i dalje neophodno koristiti ili odgovarajući eksterni blic ili namenski kontroler, poput ST-E2 ili ST-E3-RT bežičnih transmitera.

WI-FI

Prvi EOS 6D je bio pionir integrisanih Wi-Fi i GPS funkcija u DSLR fotoaparatima. S toga, od novog modela nismo očekivali ništa manje.

Wi-Fi modul podržava sve važeće tipove bežičnih konekcija, bilo da je u pitanju infrastrukturna konfiguracija ili Ad-Hoc veza. Svako konfigurisanje je moguće zasebno sačuvati, pa podešavanja nisu ograničena na jedan spoljni uređaj, već se aparat zasebno može povezati sa više njih, pri čemu svaka naredna rekonekcija oduzima minimum vremena. Osim komunikacije putem Wi-Fi standarda, 6D Mark II podržava i NFC, tako da je moguće povezati ga sa kompatibilnim Android uređajem prostim dodirom, preko tačke označene na levom boku aparata. Osim toga, lista podržanih bežičnih vidova komunikacije je proširena i na Bluetooth standard.

Kada je konekcija propisno konfigurisana, na raspolaganju je više modova rada:

Razmena podataka između dva fotoaparata – pod pretpostavkom da su u pitanju noviji aparati (modeli iz 2012. i noviji) i da se ne radi o kamerama, nego isključivo fotoaparatima, ukoliko oba poseduju Wi-Fi module (Eye-Fi nije podržan!), moguće je vršiti obostranu razmenu snimaka među njima.

Veza sa „smart“ telefonima – radi se o mogućnosti razmene i pregleda fotografija na smart telefonima, i još bitnije – mogućnosti bežične kontrole aparata pomoću telefona, i to na način koji bitno odskače od uobičajene funkcionalnosti koje pružaju komercijalni daljinski okidači. Naime, uz pomoć javno dostupne i besplatne aplikacije za Android (https://play.google.com/store/apps/details?id=jp.co.canon.ic.cameraconnect) ili Apple iPhone (https://itunes.apple.com/us/app/canon-camera-connect/id944097177?mt=8), telefon ne samo da može služiti kao višefunkcionalni daljinski okidač, već i kao bežični LV modul. To znači da se projekcija sa senzora prikazuje na displeju telefona, a aparat je moguće kontrolisati gotovo kao da se radi o internoj kameri u telefonu! U praksi, to znači da se može kontrolisati otvor blende, ISO vrednost i ekspozicija, da se može birati aktivna AF tačka, fokusirati i okidati, ali i pregledati fotografije.

Štampanje na Wi-Fi kompatibilnom printeru – kako se može zaključiti i iz samog naziva, ova opcija omogućava direktno štampanje na svim Wi-Fi printerima, kompatibilnim sa PictBrigde standardom, razvijenim upravo u svrhu komunikacije fotoaparat-printer. Podržane su sve varijante konekcije, bilo da se aparat direktno konektuje na printer ili preko mrežne infrastrukture. Aparat već poseduje sijaset raznih opcija kojima se konačni izgled štampe može prilagoditi pre štampe, a kao i za sve ostale vrste konekcija, aparat može pamtiti više profila, za svaki od uređaja ponaosob. Jednom namešten profil se kasnije može neograničeno koristiti, dok god parametri konekcije nisu promenjeni.

Upravljanje aparatom sa računara korišćenjem EOS Utility aplikacije – kako Canon oduvek nudi besplatnu EOS Utility aplikaciju, kojom je moguće kontrolisati sve kompatibilne EOS aparate, ne čudi činjenica da su mogućnosti dotične proširene i na bežičnu komunikaciju. Vrednost je neupitna za sve vrste kontrolisanog rada sa stativa, a pošto je funkcionalnost i ranije bila na zavidnom nivou i omogućavala praktično sve operacije osim zumiranja koje se vrši fizički na objektivu, Wi-Fi sve to samo podiže na još viši nivo. Osim kontrole osnovnih parametara, kao što su otvor blende, ISO vrednost i ekspozicija, moguće je izabrati kolorni stil, birati poziciju fokusnog polja i slično. Osim toga, fotografije je moguće istovremeno dobijati na monitoru, što može biti posebno zgodno za situacije koje uključuju rad sa delikatnim osvetljenjem.

Slanje fotografija na Web – ovo je opcija koja svoju primarnu funkcionalnost vezuje za Canon Image Gateway. Radi se o web-servisu koji je pre više godina kreiran od strane samog Canona, a u pitanju je javni server za kreiranje sopstvenih foto-albuma, gde je svim vlasnicima Canon aparata omogućeno da kreiraju sopstveni profil, na koji mogu uploadovati do 10 GB fotografija i organizovati ih po svom ukusu. Fotografije se na taj način kasnije mogu deliti, organizovati tematski ili hronološki. Svaku fotografiju ili video je moguće deliti javno ili zaštiti lozinkom, a postoji i podrška za komentare ostalih članova, baš kao i na većini drugih sličnih web-servisa. Kako za korišćenje ovog web-servisa nije potrebno ništa više od posedovanja (i registracije) nekog od kvalifikovanih proizvoda, smatramo da će mnogima biti korisna kao besplatan prostor za čuvanje najdragocenijih snimaka. Opcija u Wi-Fi sekciji EOS-a 6D Mark II će sve to podići na još viši nivo, omogućavajući vlasniku aparata da posao slanja odradi skoro automatizovano.

Slanje fotografija na Canon Connect Station uređaj – nekadašnja podrška za komunikaciju sa DLNA (Digital Living Network Alliance) kompatibilnim uređajima, uklonjena je u korist komunikacije sa Canon Connect Station-om, uređajem koji je predviđen za čuvanje snimaka i njihovo prikazivanje na TV-u, monitorima i tome sličnom. Teško se možemo oteti utisku da je forsiranje prodaje ovog uređaja upravo isključilo DLNA podršku. S obzirom da je ovaj uređaj redak kao i ptica dodo, nismo bili u mogućnosti da proverimo njegovu funkcionalnost u komunikaciji sa EOS-om 6D Mark II. U svakom slučaju, uklanjanje DLNA podrške smatramo najblaže rečeno kratkovidim.

GPS

GPS funkcija je još jedna stavka koju je EOS 6D prvi ponudio u DSLR kategoriji.

Osim osnovnih informacija o trenutnoj lokaciji, visini i jačini signala satelita, koje su dostupne dok god je GPS aktivan, ponuđene su i dve mnogo bitnije funkcije. Prva je opcija klasičnog geotagovanja, tj. zapisivanja preciznih koordinata u EXIF svake snimljene fotografije, a drugu predstavlja GPS-logger, opcija automatskog logovanja kompletne rute kretanja dok god je GPS aktivan. Log fajl nije pridružen samim fotografijama, već se zapisivanje vrši u internu memoriju aparata, nezavisno. Kasnije se taj log može prebaciti na memorijsku karticu, a ruta pregledati na detaljnoj mapi (Map Utility), čija je instalacija priložena na pratećem disku.

Za funkciju logovanja smo u prošlosti imali zamerki, kada je aktivnost u pitanju, jer je ista forsirala rad GPS modula čak i kada je fotoaparat isključen, kako bi održavala komunikaciju sa GPS satelitima i beležila putanju kretanja. Masovne kritike u prošlosti su konačno urodile plodom, pa je Canon ponudio i dva moda. Mod 1 podrazumeva konstantnu aktivnost GPS modula, bez obzira na status aparata, dok će u modu 2, gašenje aparata značiti i potpuno isključivanje GPS modula, radi štednje baterije. Kako god bilo, ukoliko imate potrebu da često beležite putanju kretanja, poželjno je imati više od jedne baterije.

GRIP

Novi aparat je dobio i novi baterijski grip, oznake BG-E21. Dizajniran je tako da se savršeno uklapa sa oblikom tela, što važi i za gumenu oblogu. Od udvojenih kontrola poseduje dvostepeni okidač na standardnoj poziciji (logično), kao i multifunkcijsku komandu za izbor fokusnog metoda. Prednji kontrolni točkić je na uobičajenom mestu, a sa zadnje strane je niz od tri tastera – AF ON za fokusiranje ili neku od naknadno definisanih funkcija, zatim taster za zaključavanje ekspozicije i snage bljeska blica, dok je poslednji namenjen izboru aktivne AF tačke ili zone. Grip ne poseduje sopstveni osmosmerni taster za navigaciju, budući da je onaj na aparatu pozicioniran tako da se palcem desne ruke može dohvatiti u oba položaja aparata.

Prekidač za zaključavanje funkcije tastera na gripu se nalazi neposredno ispod displeja (kada je grip montiran na aparat), a levo od njega je zupčasti točkić kojim se grip zateže na telo. Kako je u pitanju baterijski grip, omogućeno je korišćenje dve LP-E6 ili LP-E6N baterije, odnosno 6 baterija AA formata, nezavisno od tipa (podržane su Ni-MH, Li-Ion i alkalne AA baterije). One se umeću uzdužno, što je rezultiralo nešto plićim poprečnim presekom, što deluje i vizuelno prijemčivije, a i zgodnije je za držanje u rukama.

Canon BG-E21 baterijski grip *