Canon EOS 6D Mark II, Test

ISO TEST, RAW

ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, već se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO test preko noći postao jedan od najvažnijih parametara.

Kako je originalni EOS 6D postavio neke standarde na ovom polju, od naslednika se očekuje najmanje isto, ako ne i više. Ipak, svesni smo da u ovom pogledu postoji određena stagnacija, pa napredak često ne prati očekivanja. Veća rezolucija i novija tehnologija izrade, s druge strane, daju povoda za optimizam.

Igrači su isti, a ista je i scena:

ISO raspon u isečcima dobijenim konvezijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (s leva na desno – 6D Mark II, 6D, D750):

Moramo priznati da nismo impresionirani, ali svakako ni razočarani. O ponovljenom uspehu prvobitnog EOS-a 6D nema ni govora, ali je konačni rezultat ipak dovoljno dobar, da EOS 6D Mark II preporučuje kao favorita za sve situacije koje nedostatak svetlosti ističu u prvi plan. Daleko od toga da je 6D Mark II šampion, na način kakav je u svoje vreme slovio 6D. Naravno, to ne znači da su ISO performanse novog senzora loše, već prosto da napredak ne prati vremenski jaz i očekivanja. Na najnižim ISO vrednostima, čistoća uniformnih površina na Nikonu, jasno ističe prednost njegovog senzora. Do ISO 3200, sva tri aparata se drže kao jedan. Količina detalja je malo više na strani novog Canona, prvenstveno zbog veće inicijalne rezolucije. Na rasponu od ISO 6400 do ISO 12800, sva tri aparata ispoljavaju diskretnu, ali ipak vidljivu količinu kolornog šuma. On nije agresivan i relativno ga je lako kontrolisati u obradi. Iako Nikonov senzor od samog starta demonstrira veću osetljivost na istim ISO vrednostima, to mu ne smeta da na ISO 25600 napravi malu, ali jasnu prednost u odnosu na druga dva. Nikon D750 nudi čistije snimke, sa otprilike 1/3 EV manje kolornog šuma, da bi ta razlika narasla na gotovo celu blendu, kada dođemo do ISO 51200, uprkos činjenici da Canon 6D Mark II nudi ISO 40000 kao maksimalnu vrednost baznog raspona! Stari EOS 6D se ovde drži sasvim dobro. Količina detalja koju beleži, možda nije tako upečatljiva, kao na isečcima druga dva modela, ali je, s obzirom na vremensku distancu od prvog predstavljanja, više nego konkurentan! ISO 102400 nude samo Canon modeli, ali to nipošto ne možemo uzeti kao nekakvu bitnu stavku u komparaciji, budući da su snimci sa oba aparata (a naročito 6D Mark II) sve samo ne i upotrebljivi.

Da bismo proverili potencijal ISO performansi u situaciji koja praktikuje pažljivu obradu i interpolaciju, kao vidove borbe protiv šuma, snimili smo par fotografija i provukli ih kroz Adobe Camera RAW, te na taj način dobili primere šta novi senzor nudi u praksi:

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @100mm f/6.3, ISO 51200, (ACR NR): 26MP, 12MP, 6MP, 2MP


Sigma 50mm f/1.4 DG HSM | Art @50mm f/2.5, ISO 20000, (ACR NR): 26MP, 12MP, 6MP, 2MP