Za tela niže i srednje klase (a ponekad čak i više) karakteristično je da su ponuđena u tzv. „kit“ varijantama, koje uključuju jedan ili više objektiva. Obično su to „standardni zumovi“, koji svojim rasponom pokrivaju širok spektar potreba fotografa-amatera, a nude prosečan optički kvalitet, uz sasvim pristojnu cenu. Kada se kupuju u paketu sa aparatom, njihova cena je bitno niža, pa je to odličan način za nabavku, ukoliko već nemate neki standardni zum za svaki dan.
Canon 6D Mark II se nudi u paketu sa novim objektivom, naslednikom već čuvenog L zuma. Njegova puna oznaka je EF 24-105mm f/4L II IS USM.
Canon EF 24-105mm f/4L IS II USM spada u kategoriju standardnih zumova, a u pitanju je objektiv veoma primamljivog raspona i odličnih optičkih kvaliteta.
Pošto se termin „kit“ pogrešno vezuje za objektive jedva prihvatljivih optičkih performansi, treba reći da EF 24-105mm f/4L IS II USM nikako ne treba povezivati sa takvim predubeđenjima. Prvo jer termin „kit“ nije nužno vezan za loše objektive (ovo je u poslednje vreme posebno netačno tumačenje), a drugo jer ovaj konkretni objektiv ni izdaleka ne zaslužuje bilo kakvo potcenjivanje. „L“ oznaka u nazivu ukazuje na to da se radi o posebnoj seriji Canon objektiva, namenjenoj prvenstveno naprednijim korisnicima, odnosno svima koji od objektiva žele više od proseka, bilo da su u pitanju optičke performanse, bilo da su u pitanju mehaničke karakteristike, odnosno izrada.
Optička konstrukcija osnovnog kit objektiva, Canon EF 24-105mm f/4L II IS USM *
Spoljašnje dimenzije objektiva su 118 x 83mm, a masa je 795 grama, zbog čega 24-105 važi za objektiv relativno kompaktnih dimenzija za svoj raspon, ali i malo veće mase. Unutar kvalitetno izrađenog, zaptivenog zuma, nalazi se i nova optička konstrukcija od 17 elemenata, razvrstanih u 12 grupa, zajedno sa 4 asferična elementa. Fiksna blenda maksimalnog otvora f/4 i minimalnog f/22, sastoji se iz čak 10 zaobljenih listića. Autofokusni sistem je interni, USM tipa, što znači da je brz i nečujan, a obezbeđuje i FTM (Full-Time-Manual) fokus, što znači da za manuelno fokusiranje nije neophodno prebaciti prekidač u MF položaj (posebno zgodno u kombinaciji sa LV-om i snimanjem sa stativa), a prednji element ne rotira u toku fokusiranja. Minimalna fokusna distanca je i dalje 45cm, pri čemu se postiže faktor uvećanja od približno 1:4 (0.25x).
Raspon od 24 do 105mm (na APS-C senzoru je ekvivalent 38-168mm) gotovo da je savršen za full-frame senzor. Obezbeđuje vidno polje od 84° na širem, do 24°20’ na dužem kraju i zahvata sve od širokog do tele područja – ukratko, pravi all-around objektiv. Zum mehanizam je izveden u vidu jednog cilindra i vrlo je mekog hoda. Podržani su filteri prečnika ø77mm, a vinjetiranje na najširem kraju neće proizvesti ni nešto deblji CPL filteri.
Ovaj objektiv je opremljen poznatom Canonovom izvedbom optičke stabilizacije (Image Stabilizer), što IS sufiks u nazivu i označava. Zvanično se navodi da IS ovog objektiva može da obezbedi 4 blende dužu ekspoziciju iz ruke.
U paketu sa objektivom stiže uputstvo, namenska zonerica oznake EW-83M i mekana torbica LP1219.
Softverski deo Canon aparata, a tu posebno mislimo na fantastično organizovan sistem menija, uvek je bio jak adut ovog proizvođača. Pažljivo i logično organizovani meniji, obojeni u zavisnosti od sekcije i lišeni potrebe za skrolovanjem, korisnicima znatno olakšavaju snalaženje, pa nije ni čudo što Canon u ovom segmentu vrši tek sitna unapređenja.
Sistem menija je podeljen na ukupno 4 veće sekcije, od kojih svaka nudi od jedne do pet stranica opcija složenih po nameni. Postoji i peta sekcija, ali njeno formiranje je ostavljeno korisniku, jer omogućava izdvajanje najbitnijih opcija na jednoj ili više stranica. Kako sistem menija izgleda, možemo videti na sledećim ilustracijama:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback, Setup, Custom Functions i Movie
Kao i kod ostalih Canon DSLR-ova ove i viših klasa, definisanje kvaliteta snimka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. RAW je ponuđen u tri rezolucije: maksimalnoj od 26 MP (6240 x 4160), srednjoj mRAW od 14.6 MP (4680 x 3120) i najmanjoj sRAW u 6.5 MP (3120 x 2080). JPEG je na raspolaganju u četiri rezolucije i dva stepena kompresije. Najveća rezolucija je takođe punih 26 MP (L; 6240 x 4160). Ponuđena je u dva nivoa kvaliteta - višem i nižem, čija se veličina fajla razlikuje dvostruko. Sledeće dve niže rezolucije su od 11.5 MP (M; 4160 x 2768) i 6.5 MP (S1; 3120 x 2080), dostupne su takođe u dva stepena kompresije, dok poslednja rezolucija od 3.8 MP (S2; 2400 x 1600) postoji samo u jednom stepenu kompresije. U režimu „živog prikaza“ je moguće koristiti i neke dodatne rezolucije, koje se dobijaju promenom razmere snimanja, sa standardnih 3:2 na 4:3, 16:9 ili 1:1. Međutim, one nisu dostupne van LV režima.
Optičke korekcije su već neko vreme prisutne u Canon aparatima, a da bi njihova primena bila moguća, neophodno je importovati profile za željene objektive u sam aparat, korišćenjem priložene aplikacije. Inicijalno su uneseni parametri za oko 30 najpopularnijih objektiva (malo je reći da po prvi put nismo naišli na objektiv koji već nije u bazi aparata!), a lista može sadržati ukupno 40 modela. Canon je u opcijama zadržao mogućnost selektivne korekcije, što znači da se posebno može uključiti ili isključiti jedna od četiri ponuđene optičke korekcije: vinjetiranje, uklanjanje hromatskih aberacija, korekcija geometrijskih izobličenja i korekcija difrakcije. Primena svake korekcije u realnom vremenu prirodno utiče i na brzinu rada, a ona najviše opada korišćenjem korekcija geometrijskih izobličenja, zbog čega je inicijalno isključena. Takođe, korekcija difrakcije ne zavisi od profila objektiva, pa je ista na raspolaganju, čak i ako objektiv nije registrovan u aparatu.
Canon EOS 6D je, kao nezvanični naslednik prve „petice“, bio smešten u najsporiju kategoriju DSLR-ova. To je značilo skromnu brzinu rafala, skroman AF i ne preterano velikodušni (mada ne i premali) kapacitet memorijskog bafera. Novi model i dalje ne puca na visoke pozicije po pitanju brzine, ali je njegovo mesto u gami donekle korigovano, pa nema razloga da se stidi najjeftinijih APS-C modela, kao što je to ranije bilo slučaj.
Novi AF sistem od 45 krstastih tačaka ne bi imao smisla, ako bi robovao slaboj brzini ostatka sistema, pa je Canon, uz implementaciju novog fokusnog sistema, doneo i moderan centralni procesor i veći memorijski bafer, te na taj način omogućio budućim vlasnicima EOS-a 6D Mark II da se okušaju i u žanrovima van pejzaža i studijskih portreta.
Rafal od 6.5 fps ne važi za bilo kakav brzinski rekord, ali je za većinu prosečnih korisnika i više nego dovoljan. Ukoliko se rafal koristi u LV režimu, brzina pada na skromnih 4.5 fps. Nije nam jasan razlog za ovo, ali smo uočili da se ta razlika itekako oseća. Kapacitet memorijskog bafera je sada dovoljan za niz od 21 RAW, 150 JPEG ili 19 snimaka u RAW i JPEG kombinovano, pre nego što brzina rafala uspori. Da bi maksimalna brzina bila moguća u najdužem nizu snimaka, neophodno je korišćenje UHS-I kartica.
Stari 6D je bio poznat kao veoma agilan aparat, uprkos tome što se nije odlikovao vrhunskim AF sistemom i previše velikim memorijskim baferom. Za novi model možemo sa sigurnošću reći da ostavlja još bolji utisak. Tu mislimo i na sam proces fotografisanja, ali i generalnu navigaciju kroz sistem menija, promenu parametara, brisanje snimaka, navigaciju među njima itd. 6D Mark II je aparat koji će češće čekati na vas, nego vi na njega, što u nekom momentu može osigurati mogućnost nastanka važnog snimka, umesto čekanja na spremnost aparata. Ništa epohalno, ali veoma solidno!