Nikon D7000 TEST

4. ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao lakši format za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate D7000 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnicima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa sva tri tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D7000, u sredini D90 i desno 60D):

Ukoliko je scena zahtevna i forsira tamnije tonove, nekad će biti zgodno posegnuti za unutrašnjom redukcijom šuma (Noise Reduction, u daljem tekstu „NR“), koja je u aparatu dostupna u tri nivoa, a Nikon D7000 je primenjuje tek na ISO vrednostima od 1600 pa naviše. Ponovo ćemo upotrebiti poznatu noćnu scenu:

100% kropovi sa D7000, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high:

Kao zahvat koji već u startu predstavlja kompromis, redukcija šuma je funkcija čiju upotrebu treba balansirati spram potreba u određenim okolnostima, jer isti nivo NR-a, primenjen na istim osetljivostima, ali na snimcima načinjenim u različitim uslovima, prosto neće dati isti rezultat. Zbog toga je treba koristiti ciljano, kako uz šum redukcija ne bi bespotrebno odnela i detalje.

Kao i u slučaju većine drugih aparata, i na Nikonu D7000 su prva dva stepena redukcije relativno uzdržana po pitanju peglanja detalja, dok je treći već prilično agresivan, pa ga nije preporučljivo forsirati bez preke potrebe. Zbog niskog nivoa šuma na nižim ISO vrednostima, Nikon je potpuno izostavio primenu NR algoritma do ISO 1600, a osim ove, na raspolaganju je i „Long exposure Noise Reduction“, redukcija šuma koja se primenjuje prilikom snimanja ekspozicijama dužim od 8 sekundi, zbog dodatnog šuma, generisanog zagrevanjem senzora. Zbog temeljne primene ovakve redukcije, zapis će nakon okidanja (po Nikonovim specifikacijama) trajati u proseku do dva puta duže, što će biti naznačeno i na statusnom displeju.Na žalost, Nikon, kao ni Canon, ne nudi mogućnost setovanja različitog stepena redukcije za svaku ISO vrednost, što bi, uzimajući u obzir kvalitet senzora, bilo sasvim zgodno rešenje, jer bismo redukciju mogli da primenimo samo na najvišim osetljivostima.

Na kraju, šta reći o ISO performansama, a da se ne isti zaključak ne ponavlja iz testa u test?

Nikon D7000 je još jedan u nizu aparata koji je u praksi pokazao da je bojazan od visoke rezolucije bila jednostavno neosnovana. Sve što smo dobili je veća količina detalja i ni malo više šuma. Čak, ako bismo u postavljanju stvari na svoje mesto išli i dalje, rekli bismo da novi aparati daju čak i manje šuma, kada se snimci posmatraju na jednakim dimenzijama (nebitno da li je u pitanju digitalni ili štampani medij), jer se daleko veća gustina piksela odražava i na dojam prisustva šuma. Ako u celu kombinatoriku uključimo i poprilično „mesnat“ materijal u RAW-u, jasno je da se dodatni kvalitet može izvući naknadnom obradom, što na DSLR-ovima i inače nije neuobičajena stvar. Jedina negativna posledica (uslovno rečeno) može biti veća glad za prostorom na karticama, ali to smo i inače oduvek nazivali „progresom“.