Nikon D7000 TEST

2. DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke za odmah ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D7000 može očekivati kada je JPEG u pitanju. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti učinke sva tri tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Uporedićemo i razlike među formatima. Na jednoj strani RAW konvertovan u ACR-u, a sa druge – JPEG iz aparata, urađen Standard kolornim stilom, bez dodatne obrade:

Uz rizik da zvuči kao da prepisujemo zaključke vezane za JPEG, moramo reći da je i kod D7000 situacija sasvim očekivana – iz JPEG-a je moguće naslutiti potencijal novog aparata, ali ga jedino RAW može pokazati u pravom svetlu. Za sve koji poznaju prirodu kompresije, ništa neobično. Ipak, treba reći da je mnogo situacija u kojima RAW neće biti u prevelikoj prednosti u odnosu na „narodski“ format. Zapravo, prednost će ostati, ali neće biti vidljiva na najvećem broju štampanih medija, niti kada su u pitanju web publikacije, pa ako se gro upotrebe svodi na pomenute namene, nema preteranih razloga za bežanje od JPEG formata.

Uz odgovrajuće podešavanje unutrašnje obrade, moguće je postići i bolje od rezultata koji se može videti gore. Jedan vid unutrašnje obrade podrazumeva i oštrenje. Ono se kod Nikon aparata može podešavati u devet koraka, a podrazumevani nivo je četvrti:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3

Nivo oštrenja 4 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Nivo oštrenja 8

Nivo oštrenja 9

Iz priloženog se jasno može videti potencijal senzora, jer proces oštrenja može pokazati prve naznake slabog kvaliteta materijala. Kada ne postoji dovoljno dobra razlučivost detalja, ni oštrenje ne može značajno da popravi stvar. Dooštravanjem se, s druge strane, kada snimak sadrži dovoljno informacija, mogu dobiti vrlo efektni rezultati. Međutim, treba znati granice, jer preterano oštrenje fotografije može imati i svoje negativne implikacije. Prva, i najočiglednija, je pojava korone (svetlih senki na obodima različito obojenih površina; naizraženija je na poslednjem stepenu oštrenja), dok je druga čak i potencijalno nezgodnija, jer se tiče pojačanja izraženosti šuma, na taj način jasnije ispoljenog. Zato, ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Naravno, ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašteni. Zbog nešto jačeg AA filtera i rezolucijske zahtevnosti u pogledu optičkih kvaliteta objektiva, za veliku većinu korisnika će podrazumevana vrednost (4) možda biti previše mekana, pa se preporučuje dooštravanje do nivoa 6, a maksimalno 7.