Nikon D7000 TEST

8. AF SISTEM

Kao aparat srednje klase, Nikon D90 nije postavio previše visoku lestvicu AF sistema, iako na njega nije bilo zamerki. Uprkos toj činjenici, Nikon je bio dovoljno motivisan da sa D7000 na ovom planu postavi dosta visok standard, potpuno novim AF sistemom sa 39 tačaka, od kojih je 9 krstastih. Tako ovaj aparat ostavlja mogućnost da se vlasnik ozbiljnije uhvati u koštac sa bitno zahtevnijim uslovima snimanja, nego što je bio slučaj sa prethodnikom, uz mnogo verovatniji uspeh i u veoma teškim situacijama, kakve mogu biti akcione scene, ali i pojedine (slabo osvetljene) proslave i slični događaji koji iziskuju reporterski pristup. 

Broj modova i režima fokusiranja je takav da praktično ne postoji situacija koju ovaj aparat ne može pokriti, a kakve su njegove performanse, probaćemo da „izmerimo“ u ovom poglavlju praktičnog dela testa. 

U preciznost pojedinačnog okidanja jednom tačkom ne treba imati sumnje, posebno sada kada su sve tačke u centralnoj zoni krstaste. Određeni problemi se mogu javiti kod sistema automatske selekcije tačaka (AF-S/Auto), gde se od tandema AF sistem-senzor merenja očekuje da automatski odredi ravan fokusa, u odnosu na objekte u kadru. Iako se često javljaju poteškoće u smislu poklapanja želja fotografa i tumačenja istih od strane aparata, ponekad se, kada su situacije „čiste“ kao na snimku niže, mogu dobiti i prihvatljivi rezultati:

Primer Single-servo AF (AF-S) moda u Auto režimu sa svih 39 AF tačaka; 

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

Single-servo AF mod, u režimu fokusiranja sa jednom tačkom (AF-S/Single-point AF), važi za najpouzdaniji način rada na svim DSLR aparatima, a od njega se mogu očekivati odlični rezultati čak i u apsolutno ekstremnim situacijama, poput sledeće, gde je izražen haze optički efekat (enorma količina vlage i loša prozračnost atmosfere usled njenog prisustva):

Primer Single-servo AF (AF-S) moda u Single-point režimu, u ekstremnim uslovima;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

AF-C servo mod (kontinualno praćenje mete) je dosta zahtevniji, a sa njim nismo imali statistički značajan broj promašaja. Najmanje zahtevan je Single-point režim, kojim se praćenje vrši jednom, unapred definisanom tačkom:

Primer Continuous-servo (AF-C) fokusnog moda, zaključanog na bočnoj tački;

(Tamron SP AF 90mm f/2.8 Di Macro @90mm f/3.2)

Očekivano dobar rezultat koji će, kao na primeru iznad, biti moguće dobiti čak i uz brzinske „invalide“ poput makro objektiva. Za dinamičnije scene, potrebno je posegnuti za širim fokusnim poljem, za šta se kao dobar pokazao Dynamic-area AF sa 9 AF tačaka:

AF-C/Dynamic-9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @116mm f/5)

Uz pažljivo setovanu opciju za odloženu korekciju fokusa u modu praćenja (Focus Tracking with Lock-On), čak su i opstruktivni elementi, poput granja u prednjem planu, bili lak zalogaj za ovaj režim fokusiranja:

AF-C/Dynamic-area-9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka, u lošim uslovima i sa opstruktivim elementima u prednjem planu;

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @280mm f/5.6)

Manje predvidivo kretanje je lakše pokriti zonom od 21 ili 39 tačaka:

AF-C/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21 tačke;

(AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

A vrhunac kompleksnosti predstavlja demonstracija 3D-Tracking fokusa, iako se njegove performanse ne mogu meriti sa prethodno prikazanim režimima:

Primer AF-C/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @116mm f/5)

Iz priloženog se može videti da čak i 3D-tracking u nekim slučajevima uspeva da izađe na kraj sa opstruktivnim elementima u kadru, oslanjajući se na informacije dobijene od sistema merenja, koji posebnu pažnju obraća na zadati kolorit praćene mete. Sjajno!

Za kraj, pokazaćemo i upotrebljivost manuelnog fokusa, odnosno potvrde do koje se dolazi lako, korišćenjem implementiranog rangefinder-a, funkcije koja fotografa interaktivno navodi do željene fokusne ravni, ispod izabrane AF tačke. Iako se fokusni prsten vrti ručno, AF sistem je i dalje u igri, jer meri distancu do cilja, što može biti korisno čak i u situacijama koje ne moraju nužno biti statične:

Manuelni fokus sa potvrdom, korišćenjem integrisane rangefinder funkcije

(Tamron SP AF 90mm f/2.8 Di Macro @90mm f/3.2)

Objektivno, AF sistem novog aparata važi za trenutno najsofisticiraniji u klasi, a na osnovu viđenog možemo bez ustezanja zaključiti da se, uz poštovanje postavljenih limita, u nekim slučajevima može uhvatiti u koštac čak i sa aparatima više klase, kakvi su Nikon D300(s) ili Canon EOS 7D. Naravno, mnogo toga zavisi od uslova, korišćenih objektiva, ali i iskustva fotografa, koje je i ključni činilac. Kao ni u ranijim testovima, ni ovaj put (srećom) nismo imali prilike da u realnim uslovima isprobamo AF Fine-tune opciju za finu kalibraciju fokusa, budući da je AF korektno odrađivao posao, nezavisno od korišćenog objektiva. Od problema o kojima se priča po domaćim i inostranim forumima, evidentna je bila jedino retka pojava „zakucavanja“ AF sistema, nakon što se iz režima pregleda pređe u režim fotografisanja (AF prosto prelazi u MF mod i odbija da pokrene motor objektiva/tela, pri čemu nema odgovarajuće povratne informacije na statusnom displeju, ili unutar tražila), a eliminiše se prostim „restartom“ aparata. Fotografija neposredno iznad, urađena je manuelnim fokusom upravo iz tog razloga. Priroda ove pojave nije poznata, a pretpostavljamo da će, ukoliko se pokaže ozbiljnom, biti otklonjena novim firmware-om. U praksi, nema bojazni da će ista pokvariti konačni utisak koji AF sistem ostavlja na korisnika, pošto se problem zaista retko manifestuje, a i tada ga je jednostavno eliminisati.

Tamo gde AF ne briljira, i ne zavisi od samog aparata. U najvećem broju slučajeva su to loši svetlosni uslovi, u kombinaciji sa objektivima poput AF-S 35mm f/1.8G ili AF-S 50mm f/1.4G (ili nekog makro objektiva), koji su i inače slab izbor za teže zadatke, iako njihov otvor blende upravo sugeriše takvu namenu. U takvim situacijama, treba potencirati centralnu AF tačku, jer će tačnosti, ali i brzini fokusiranja, vidljivo doprineti ugrađena AF-assist lampa, koja ima efekta jedino na pomenutoj AF tački. Takođe, određenih poteškoća mogu imati i objektivi poput AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR, koji nas je počastio sa par trenutaka potpunog odustva, u situacijama koje su podrazumevale rad u kontrastnim uslovima (kombinacija svetlo/senka, kao npr. niz fotografija urađenih u ZOO vrtu). Ništa alarmantno, niti novo za klasu objektiva kojoj pripada, a savršeno se poklapa sa onom starom „koliko para, toliko muzike“, pa se s razlogom može reći da vrhunske AF performanse mora ispratiti i odgovarajući set objektiva.

Kada govorimo o CDAF sistemu fokusiranja, njega tradicionalno krasi precizan fokus. Do skora su na konto CDAF-a iznošene dve zamerke. Prva, koja je ostala i danas, tiče se ograničene upotrebljivosti u uslovima lošeg osvetljenja, jer se koncept funkcionisanja zapravo i bazira na merenju kontrasta među susednim površinama u kadru (na šta ukazuje i naziv), dok je druga delimično eliminisana, imlementiranjem do sada najbržeg kontrastnog fokusa u jedan DSLR. Naravno, komparativna ocena ne znači i apsolutnu – bolji kompakt aparati će, zbog svojeg većeg bolja dubinske oštrine, i dalje biti u izvesnoj prednosti, ali sada manjoj no ikada. Kada su rezultati u pitanju, nepotrebno je dokumentovati ih, jer će svaki promašaj biti lako vidljiv na displeju, zbog čega nećete ni posegnuti za okidačem. Takvo zbunjivanje se dešava u lošim svetlosnim uslovima (kao što je već rečeno) ili kada se fokusira jednolično obojena ili teksturirana površina, što ni do sada nije važilo kao reper za merenje CDAF performansi. Treba napomenuti i da CDAF može poslužiti i kao odlično merilo optičkih kvaliteta objektiva, čak i kada postoje izvesna kolebanja po pitanju fokusa, jer – kako CDAF radi na totalno drugačijem principu, biće imun i na sve AF probleme koji eventualno mogu pratiti neku kombinaciju tela/objektiva. S tim u vezi, ni AF-Fine-tune opcija nema uticaja tokom korišćenja ovog načina fokusiranja.

Na žalost, iste pohvale ne možemo izneti i za novopridošli AF-F, model CDAF-a kojim je pokušano rešavanje problema fokusiranja u toku snimanja video materijala. Kažemo „pokušano“, jer ono što smo dobili teško možemo nazvati „autofokusom“. Ako izuzmemo sporadično poklapanje fokusnih ravni sa željama korisnika, AF-F retko kada obezbeđuje funkcionisanje koje neće iritirati. Što zbog buke koju proizvodi, što zbog kolebanja koje proizilazi od načina funkcionisanja, koji mora da prošeta fokusnu ravan ispred/iza mete, kako bi ustanovio validnu poziciju. Ako tome dodamo i učestalo skakutanje radi korekcije (čak i kada ona nije potrebna), dobijamo tek mediokritet, kojem očito treba još mnogo peglanja do koliko-toliko upotrebljive izvedbe. Šteta za rezultat, ali bravo za pokušaj.