Nikon D7000 TEST

REZIME

Čak i kada bismo D7000 posmatrali kao potpuno novu klasu aparata, budući da naziv nema dodirnih tačaka sa prethodnikom, ono što je doneo, možemo smatrati zaista velikim. A kada se kao reper uzme D90, novine koje nudi dobijaju sasvim novu dimenziju. Od svega što je doneo, Nikonu D7000 skoro da smo jedino ime mogli da predvidimo – sve ostalo je izazvalo osećanja koja su išla od oduševljenja postojećih korisnika D90, pa sve do blage strepnje vlasnika D300(s), jer je u jednom trenutku izgledalo kao da bi D7000 mogao biti naznaka gašenja trocifrene serije Nikon APS-C-a. Sada, kada sa određene vremenske distance možemo sagledati dobijeno, mnogo je lakše odrediti poziciju D7000 u Nikon gami DSLR-ova, a ona je, iako ga nasleđuje, definitivno iznad one koju je „branio“ D90.

A šta smo, osim novog imena, dobili? Pa, rekli bismo da priča iz uvodnika, o trojanskom konju i analogiji sa D7000, dobija svoj epilog upravo u trenutku kada pokušavamo da svedemo utiske na par rečenica! U magnezijumsko telo, koje neodoljivo podseća na D90, upakovano je zaista mnogo. Spisak vrednih unapređenja je podugačak, i bez konsultacije tabele sa specifikacijama, gotovo je sigurno da bismo nešto ispustili. Senzor je, bez dvojbi, jedan od najbitnijih elemenata novog aparata. Ne samo zbog toga što zauzima sam vrh APS-C segmenta, u pogledu detalja, borbe sa šumom ili dinamičkog raspona, već i zbog nepobitne činjenice da je u pitanju Nikon sa drugom rezolucijom po veličini, odmah iza top-of-the-line DSLR tela – D3x. Ko aktivnije prati foto-scenu, zna da Nikon već godinama okleva po pitanju napredovanja rezolucije. Delom je to bilo iz tehničkih razloga, jer Nikon, kao kompanija koja senzore preuzima od Sony-ja (nebitno čijih su projekta delo), ima vezane ruke u tom pogledu, a delom i zbog korisničke baze koja je navikla na dugo eksploatisanih 12MP i koja je na razne načine naglašavala potrebu za boljim low-light performansama, ispred rezolucije, najčešće smatrane istrošenim marketinškim trikom. Srećom, oba razloga su na prečac eliminisana i dobili smo Nikon APS-C DSLR koji nema razloga da strepi od lošeg učinka po pitanju napretka u odnosu na prethodnu generaciju, ali ni po pitanju borbe sa šumom. Nikon ne bi bio Nikon, da se nije potrudio, i odbio da se zadovolji tek konkurentnim rezultatima. Umesto toga, D7000 je još jedan u nizu Nikon DSLR-ova (ovaj put DX formata) koji se do low-light vrha nije probio „na mišiće“, već laktajući se, najblaže rečeno odličnim high-ISO performansama!

Pored stvari koje su samo doterane u odnosu na D90, kao što je na primer displej ili live-view, većina ostalih je skoro potpuno izmenjena. Novi AF sistem sa 39 tačaka je možda i najmanje očekivano unapređenje, a promovisao je D7000 u lidera klase po tom pitanju. Tu su i potpuno novi svetlomer, koji osim određivanja ekspozicije, usko sarađuje sa novim AF sistemom i obezbeđuje još bolji odziv, kao i preciznost svih modova, a posebno 3D-Trackinga. Novo 100% tražilo, sa prikazom virtuelnog horizonta, zaslužno je za udobniji rad i preciznije kadriranje, a ne treba zaboraviti ni redizajn nekih bitnih komandi, kao i neka softverska rešenja, poput intervalometra. Dupli memorijski slot je stavka koju prosečan fotograf uzima gotovo ravnodušno, a iskustva iz prakse kažu da bi, nakon perioda privikavanja, većina korisnika radije odustala od par frejma rafala, neke AF tačke ili statusnog displeja, nego drugog memorijskog slota. On dodaje sigurnost, fleksibilnost, veću brzinu rada i mogućnost baratanja sa svega dve kartice u torbi, bez potrebe da aparat bude van funkcije dok se jedna od njih prazni. Zaista korisna mogućnost, koja celokupni užitak u radu podiže na viši nivo.

Lista pozitivnih stavki nije konačna, ali deo njih pratiti senka nedorađenosti. Jedna od takvih definitivno je video. Na žalost, kao što smo pomenuli u teoretskom segmentu testa, zaključak ukrašen šlagom i trešnjom, Nikon je minirao, najblaže rečeno – unakaženim kontrolama, ograničenim na način koji je nemoguće opravdati! Da li je u pitanju sračunata poslovna politika, kako bi nešto ostalo i za nadolazeće više klase DSLR-ova, ili je u pitanju prosta nezainteresovanost, teško je reći, s tim da mrvica sumnjičavosti ipak tipuje da je prvi scenario verovatniji. Nemoguće je zaključiti drugo do – šteta. Posebno što glavni konkurenti, a tu se pre svega misli na Canon, ali i na Panasonic sa svojom Gxx serijommirrorless aparata, odavno vedre i oblače video scenom na kojoj caruju jeftinija rešenja zasnovana na velikim senzorima. Da li će ovakva izvedba naneti nepopravljivu štetu? Verujemo da ne, ali gorak ukus ipak ostaje, a upravo je pojačan saznanjem da glavni nedostatak nije kvalitet videa, koji briljira na ovom aparatu, već praktično sasvim sporedna stvar.

Pomešani utisci prate i novi svetlomer. Srećom, ne u meri da je nedostatke nemoguće izbeći, ali treba pomenuti da Matrix mod merenja, u uslovima jakog sunca, ume da preeksponira i za celu blendu više od idealnog. Iskusnim korisnicima, koji koriste RAW, ovo neće predstavljati prevelik problem, jer je takve snimke u većini slučajeva relativno lako „popraviti“ u post-procesu, dok će i oni manje iskusni moći da izvrše permanentnu korekciju, opcijom za finu kalibraciju merenja, dostupnu za svaki mod pojedinačno. Kao zamerku, koju je efikasno moguće zaobići korišćenjem pomenute opcije, merenje je kudikamo manji problem od ponovnog izostanka ISO i WB komandi sa liste onih koje je moguće remapirati. I opet se postavlja pitanje zašto su baš najbitnije i (rekli bismo, odgovorno tvrdeći) najlošije pozicionirane komande eliminisane sa ovog spiska, ako ne zbog jasnije distinkcije u odnosu na višu klasu? Jasno je da smo došli do priče o ergonomiji. O njoj je nemoguće doneti iskren sud, a ne biti subjektivan. Vlasnicima D90 (i prethodnih aparata iste serije) D7000 neće predstavljati ništa manje od zgodnog unapređenja novim komandama, dok bi delimičan osećaj nelagode mogli da dožive vlasnici krupnijih aparata više klase, kojima će D7000 izazvati možda čak i bol u rukama, prvenstveno zbog previše plitkog rukohvata. Bilo bi fer pomenuti i sjajno rešenu komandu za prelazak u režim „živog prikaza“, točkić za izbor režima okidanja, kao i bolju poziciju tastera za izbor AF režima. Rekli bismo da je i bafer možda mogao biti veći, možda je i korisnike konačno trebalo počastiti skalom svetlomera na statusnom displeju, ali – šta bi onda ostalo za neki budući D7100?

Da je savršen – zasigurno nije. Ali, postoji li uopšte aparat koji je savršen?

Kada se sve sabere i oduzme, pozitivne stvari postave na jednu, a negativne na drugu, dobija se aparat kod kojeg dobre osobine definitivno odnose prevagu. Idealan je i za sve postojeće vlasnike D90 (ili ranijih aparata ove klase), ali i kao odlična dopuna za torbe vlasnika D300(s) ili čak Nikon FF aparata. Možda na trenutak deluje kao previše krupan zalogaj za početnike, kod kojih bi igrao ulogu prvog DSLR-a, ali ni oni nemaju razloga da ga izbegavaju, osim ukoliko ne planiraju da preskoče detaljnije studiranje korisničkog uputstva, inače obaveznog štiva nakon kupovine jednog vrhunskog, modernog DSLR-a, što D7000 svakako jeste.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Impresivan nivo detalja;

-High-ISO performanse u samom vrhu APS-C klase;

-Najnapredniji AF u klasi;

-Opcija fine kalibracije fokusa;

-Novo i preciznije merenje;

-Svetlo i veliko tražilo;

-Kvalitetna izrada, najvećim delom od legure Mg;

-Dva SD memorijska slota;

-Brzina i agilnost;

-Virtuelni horizont;

-Kvalitetan fullHD video zapis;

-Manuelna kontrola snimanja zvuka u video modu;

-Bežična kontrola bliceva;

-Poboljšan raspored i izvedba pojedinih komandi;

-Selektor modova pošteđen suvišnih scenskih modova;

-Dobra autonomija;

-Procesiranje RAW-a u aparatu;

-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;

-Bolja podrška za objektive bez elektronike;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-U pojedinim situacijama nekonzistentno merenje u Matrix modu;

-Odstupanje pojedinih predefinisanih WB preseta od naznačenih vrednosti;

-Oblik rukohvata je mogao biti nešto bolji;

-Nemogućnost remapiranja ISO komande;

-Ponovni izostanak skale svetlomera na statusnom displeju;

-Odsustvo PC-Sync konektora za spoljnu rasvetu;

-Preterano ograničena kontrola parametara u live-view/video režimu;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D7000 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D7000 Uputstvo na engleskom

Nikon D7000 Uputstvo na srpskom