Nikon D7000 TEST

10. KIT OBJEKTIV

Uprkos tome što je DSLR sistem, i kao takav predviđen za prilagođavanje u odnosu na potrebe fotografa, aparati niže i srednje klase se obavezno nude u barem jednoj kit varijanti, koja podrazumeva finansijski povoljniji paket tela i objektiva, obično nekog od standardnih zumova. Nikon D7000 je svoj kit objektiv nasledio od D90, a kako pobedničku kombinaciju ne treba menjati, drugo nismo ni očekivali.

Proverićemo zbog čega je AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G VR jedan od najpopularnijih kit objektiva. Poznata scena hrama će poslužiti i ovaj put:

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji - LINK

Izabrana scena možda ne može poslužiti kao reper za sve moguće situacije (što u suštini i predstavlja glavni problem testiranja objektiva), ali će u najvećem delu iskazati optičke kvalitete, kao i anomalije objektiva. Za razliku od testova Canon aparata, da bismo na Nikonu videli prisustvo hromatskih aberacija, naročitih kolornih „senki“ na kontrastnijim površinama, koje nastaju usled disperzije svetlosti (razlaganja na kolorne komponente), moramo posegnuti sa RAW formatom, jer Nikon raspolaže vrlo zgodnom korekcijom hromatskih aberacija na JPEG snimcima, čime se eliminiše glavni izvor nezadovoljstva objektivima. Sledeći isečci će demonstrirati prisustvo hromatskih aberacija (CA) na snimcima urađenim kit objektivom (levo), naspram unutrašnje korekcije koju aparat izvodi u realnom vremenu (desno):

Priloženi isečci savršeno demonstriraju koliko jedna, naizgled prosta funkcija, može imati uticaja na krajnji rezultat. Hromatske aberacije, koje očigledno postoje na kit objektivu, eliminisane su praktično i bez znanja korisnika i time znatno poboljšali efektivnu upotrebnu vrednost. Tačno je da se hromatske aberacije najčešće lako eliminišu u post-procesu, ali – jedan dobar deo korisnika nikada neće posegnuti sa RAW formatom, tako da je ova funkcija i više nego dobrodošla. I RAW snimak pokazuje neke pozitivne strane ovog objektiva, u pogledu kontrole hromatskih aberacija, jer njih, čak i u ovako provokativnim scenama, nema previše, što je zasluga optičke kontrukcije, koja upošljava poseban ED (Extra-low dispersion) element.

Još jedna od bitnih optičkih kvaliteta je oštrina. Njen značaj se često potencira i preko svake potrebe, jer ona nije jedino što čini fotografiju. Ipak, pogledaćemo kako stvari stoje na karakterističnim delovima raspona i otvorima blende. Prvo ćemo videti kako se 18-105 nosi na najširem delu, širom otvorene blende:

Širi kraj raspona je najosetljiviji, jer se na njemu najlakše registruje pad oštrine, a istovremeno ga je i najteže realizovati, pogotovo na najvećim otvorima blende. Nikkor 18-105 se ovde nije obrukao. Oštrina svakako nije najbolje što ovaj objektiv može, ali uz dobru kontrolu hromatskih aberacija (zaslugom već pomenutog ED, kao i dodatnog asferičnog elementa, ali i interne korekcije), isti može biti korišćen kao dosta pristojan partner u turističkoj fotografiji, ali i u svim svakodnevnim situacijama, koje nameću potrebu za što većim rasponom. Činjenica da privrtanje blende ne proizvodi nikakav poseban dobitak, zapravo je pozitivna stvar, jer su snimci pristojno oštri već na najvećim vrednostima. To dokazuje da je kod 18-105 optički kvalitet uniforman, te da nije neophodno tražiti neki poseban „sweet spot“. U prilog tome, pokazaćemo kako 18mm izgledaju na blendi f/5.6:

Širi deo raspona je često ugrožen nešto lošijom perifernom oštrinom. Njen pad na 18-105 nije značajan:

Odličan rezultat, koji još jednom potvrđuje opravdanost odluke da 18-105 VR bude ponuđen i kao kit uz najnoviji aparat. Dalji rast žiže prati tek minimalan rast ionako solidne oštrine:

... i nastavlja se i na 35mm:

Blagi pad oštrine se može uočiti na širom otvorenih 50mm, ali samo ukoliko ciljano tražite razliku, upoređujući sa ostalim blendama:

... dok na 70mm nastavlja da demonstrira razlog svoje popularnosti:

Kao i kod nekih drugih kit objektiva (poput Canonovog EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS) primetili smo blago odstupanje skale žižnih daljina koje su naznačene na zum prstenu, u odnosu na ono što EXIF kasnije prijavi. Naravno, odstupanja nisu drastična, ali postoje, a jedino iritantno deluje činjenica da, baš kao i kod konkurencije, odstupanje nije isto od primerka do primerka, što pokazuje da proizvođači baš i ne pridaju naročito pažnju baždarenju najjeftinijih objektiva u ponudi. Suprotno očekivanjima, kit se nije obrukao ni na najdužih 105mm:

Ako izuzmemo blende manje od f/11, koje gubitak oštrine duguju uticaju difrakcije, 18-105 VR se može pohvaliti skoro neverovatnoj uniformnosti optičkih kvaliteta, na koje otvor blende jedva da ima uticaj. Zato je praktično svejedno koji ćete otvor izabrati, sve dok nije potpuno otvoren ili previše privrnut. Kad već pomenusmo difrakciju, tj. pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrijim uglom u odnosu na ravan senzora, ona počinje već privrtanjem na f/11 (uzgred, ne zavisi od objektiva, već od zakona fizike), a postaje izražena na f/16:

Primer pada oštrine i mikrokontrasta usled difrakcije na blendi f/16 (desno) u odnosu na f/5.6 (levo)

Pošto difrakcija prikazuje svoj očigledno loš uticaj, preporučljivo je držati otvor blende u rasponu do f/8, eventualno do f/11, kako biste izbegli pad kvaliteta, osim u situacijama koje iz nekog razloga zahtevaju maksimalnu dubinsku oštrinu (DOF). Da ne ostane sve samo na monotonim test scenama, sledeći primeri (više informativnog karaktera) vam makar površno mogu dočarati mogućnosti kit objektiva, ali i slabosti u pojedinim kritičnim momentima:

Nekoliko primera sa AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR kit objektiva (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nikon AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR, kit objektiv koji je prvi put predstavljen u paketu sa D90, s razlogom se nametnuo kao kvalitetno univerzalno rešenje za većinu prosečnih korisnika. Zbog cene, koja je u paketu sa telom povoljnija, važi sa jednog od najprodavanijih, a nema previše razloga da se isti trend ne nastavi i nakon promocije D7000, u svetlu onoga što smo od njega ponovo videli. Bojazan da će senzor visoke rezolucije učiniti ovaj kit slabo upotrebljivim, nije se obistinila, iako bismo mogli da potvrdimo da oštrina na 100% uvećanju nije jednaka kao na prethodniku.

Realno, ovom objektivu se malo šta može zameriti – solidan raspon, uniformna oštrina duž celog raspona žiža i otvora blende, kvalitetna optička stabilizacija i više nego solidna izrada (ako zažmurimo na plastični bajonet) čine sve što je prosečnom korisniku potrebno za početno upoznavanje sa aparatom, ali i svakodnevno fotografisanje. Čak je i širi kraj dovoljno kvalitetan, tako da nema potrebe libiti se ni snimanja pejzaža, što je inače glavni problem za većinu kit objektiva. Hromatske aberacije, kojih i inače nema mnogo, dodatno su uklonjene internim procesiranjem, pa nije ni čudo što Nikon nije zvanično ponudio ni jednu drugu kit kombinaciju. Da li je dovoljan za izvlačenje maksimuma iz novog senzora? Ne, naravno, ali pravilo da se za maksimum mora imati ozbiljan arsenal, optike je oduvek važilo, a sa senzorima više rezolucije njegov značaj postaje još veći.