Nikon D7000 TEST

fotoTEST

Specifikacije, bez dileme, jesu jedna od bitnijih stavki vezanih za aparat, a posebno kada je potrebno izabrati između dva ili više modela, relativno sličnih klasa. Međutim, one retko kad mogu da ubede potencijalnog kupca da će rezultati biti baš kakvih im zamišljamo gledajući karakteristike na papiru.

Nakon što smo Nikon D7000 istranžirali u pogledu dizajna, rasporeda komandi i ostalih elemenata spoljne „fasade“, ostaje nam da pređemo na praktični deo. Intrigiranost viđenim je tokom celog testa bila konstantna, a posebno je porasla nakon što smo došli do trenutka kada je dobijene rezultate trebalo poređati kraj onih koje je pokazao prethodnik, D90, ali i jedan od glavnih konkurenata – Canon EOS 60D, čiji ste test već mogli da pročitate. To će i biti glavni takmaci novog Nikona u praktičnom delu testa.

Kao i obično, test je grubo podeljen na studijski („laboratorijski“) i praktični, u realnim uslovima. Laboratorijski testovi su urađeni referentnim objektivom, normalcem iz Nikon kuhinje – AF-S Nikkor 50mm f/1.4G, dok je kao primaran format korišćen RAW, zbog već poznatih razloga koje smo i ranije iznosili, a tiču se maksimalnog mogućeg kvaliteta, koji je garantovan jedino prilikom korišćenja ovog formata. Naravno, ni JPEG nije izostavljen, pa će i taj popularni format biti propraćen serijom testova, nakon kojih ćemo moći da donesemo nekakav konačni sud, a vama pružimo validne dokaze, u prilog tvrdnjama koje su iznete ili će to biti u nastavku testa. Na samom kraju je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom...

1. DETALJI, RAW

Praktični deo testa ćemo početi pričom o detaljima. Pošto je RAW neprikosloveni i primarni format na DSLR aparatima, što se posebno odnosi na situacije koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija, na njemu će i u praktičnom testu biti težište. Dok JPEG ponajviše zavisi od kvaliteta internog procesiranja, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja, a temperatura svetla postavljena na 2850K. Izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 0-12), a upotrebljen je loseless krop, kako bi bilo kakvi gubitci bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Nikon D7000 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima, urađenim sa još uvek prilično popularnim prethodnikom, modelom D90, ali i direktnim konkurentom, Canon-ovim EOS-om 60D, što poslednjih meseci figurira kao glavna dilema prilikom izbora neopterećenog pripadnošću nekom brendu.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: Nikon D7000 , D90 i Canon 60D

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

Već na prvom primeru se može videti da je Nikonovo oklevanje, da u APS-C aromi ponudi aparat rezolucije veće od 12 MP, bilo potpuno nepotrebno. D7000 je bez većih problema izašao na kraj sa D90, bez obzira što rezolucijski skok, linearno gledano, uopšte nije toliko enorman (nepunih 15%), koliko zvuči u apsolutnom smislu (31%) i bez obzira što je realan dobitak na prvi pogled tek neznatan. Količina zabeleženih detalja je vrlo visoka, a čak ni konturna oštrina nije preterano manja, što je uobičajeno kada se porede dva senzora različitih rezolucija. Uzgred, možete primetiti i primetno veću kolornu saturaciju D7000 u odnosu na D90.

Mnogo je interesantnije poređenje sa Canon-ovim EOS-om 60D i njegovim odličnim 18 MP senzorom, koji je na tržištu još od pojave 7D. Uprkos manjku od skoro 2 MP, D7000 je uspeo da održi korak i ravnopravno parira Canonovom CMOS-u. Ako 60D i ima neku prednost, ona je vrlo mala i reklo bi se da nije dovoljna da bi se to posebno naglašavalo. Reprodukcija boja je nešto drugačija u odnosu na konkurentski 60D, a isto važi i za poređenje sa D90.

Pošto često možemo čuti da je nefer porediti generacijski različite senzore, prvenstveno zbog razlike u rezoluciji, zbog koje se ne mogu utvrditi realni dobitci, pokušaćemo da „izbrišemo“ te razlike, svodeći rezoluciju jednog, na rezoluciju drugog aparata. Najpre da vidimo kako se ekstrapolirani (uvećani) snimak sa D90, nosi sa nativnih 16.2 MP najnovijeg Nikona:

Detaljne analize su jednostavno nepotrebne, jer se već letimičnim pogledom vidi očigledna prednost koju je D7000 zadržao. To je i razumljivo, pošto ekstrapolacija suštinski ne donosi ništa, osim udvajanja pojedinih piksela, čime se čak stvara privid dodatnog zamućenja. Izjednačavanje rezolucije ćemo izvesti i u obratnom smeru, interpolacijom (smanjivanjem) rezolucije D7000 na rezoluciju 12.3 MP, kojom raspolaže D90:

Bez obzira što je D7000 ovde čak i podređen, jer je žrtvovana njegova primarna prednost, on je ipak uspeo da održi primetno veću količinu detalja, iako na raspolaganju ima manji broj piksela da to i pokaže. Štaviše, čini se da downsize možda čak i naglašava razlike, jer potencira zbijanje detalja i njihovu prividnu dooštrenost.

Rezultati postignuti u kontrolisanim uslovima, ne moraju biti referenca u pogledu mogućnosti nekog tela. Posebno jer se u realnim uslovima u jednačinu mešaju i drugi faktori, poput merenja svetla, reprodukcije boja na prirodnom svetlu, kao i AF performanse. Jedan klasičan snapshot u vanjskim uslovima nije loš način za upotpunjavanje utiska i poređenje sa JPEG formatom, kao uvodom u sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Nakon ovog prvog poglavlja foto-testa, možemo kratko konstatovati da Canon više nije sam u vrhu, kada govorimo o kvalitetu snimaka koje jedan APS-C može da pruži. Nikon D7000 je konkurenciji pomrsio račune i na taj način je možda motivisao da nam u nekoj budućnosti pripremi neka nova iznenađenja. Konstatacija iz studijskog dela prvog testa ostaje – Canon pruža mrvicu više detalja, ali – realno nedovoljno da bismo u nekom krajnjem slučaju to posebno naglašavali. S druge strane, nema nikakve sumnje da je D7000 veliki korak napred u poređenju sa dosadašnjim Nikon DX aparatima.