Nikon D5100 TEST

2. DETALJI, JPEG

 

Dominantan izlazni format – JPEG, u DSLR svetu se ređe koristi kao polazna osnova, s obzirom da je tek iz RAW formata moguće izvući sam maksimum koji aparat može da pruži. Naravno, daleko od toga da JPEG ne može biti koristan. Manje iskusnim korisnicima će u početku služiti kao osnovni format, dok će onim iskusnijima biti prikladan za situacije u kojima maksimalni kvalitet nije neophodan ili vremena za obradu nema dovoljno.

 

Iz nekog neobjašnjivog razloga, proizvođači i dan-danas nisu došli na ideju da ponude širi izbor opcija kojima bi se kvalitet JPEG-a mogao preciznije podešavati. Sve se mahom svodi na redukciju šuma, osnovne kontrole vezane za kontrast, oštrenje i kolorni ton, dok je nivo kompresije uglavnom grubo podeljen u par nivoa. Kao takav, JPEG predstavlja kompromis, koji je neophodno posmatrati odvojeno u odnosu na RAW, jer svojim ograničenjima nameće slabiji kvalitet, često nedostojan senzora sa koga potiče. Proverićemo kakvo je stanje kod D5100 i njegovog JPEG-a. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Opet ćemo uporediti isečke sa sva tri tela. JPEG maksimalnog kvaliteta iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade (Standard kolorni stil, na default vrednostima, loseless krop):

  

Već na prvi pogled je jasno da su drastične razlike među senzorima skoro isčezle. Prednost novog senzora i dalje postoji, ali je ona, spram onog što smo videli u RAW testu – tek minimalna. Ukupna eksponiranost na ISO 100 je bliža referentnim vrednostima, što je pre svega zasluga nativne bazne vrednosti, u odnosu na simuliranu kod starog modela, čiji je snimak svetliji za oko pola blende. U odnosu na Canon EOS 600D, situacija se promenila na istovetan način – 600D pokazuje neke prednosti, ali one nisu tako jasno uočljive, kakve su bile u RAW formatu.

 

Da bismo konretne gubitke koje JPEG produkuje bolje uočili, ponovo ćemo izvesti poređenje među formatima, ovaj put u studijskim uslovima. Na jednoj strani je RAW konvertovan u ACR-u (default setovanja, uz isključenu redukciju šuma i sa oštrenjem na 50), a sa druge – JPEG iz aparata, urađen Standard kolornim stilom, bez dodatne obrade:

 

Ni ovaj put nema mesta iznenađenju. Pošteno je reći da jedan deo prednosti koji iskazuje RAW potiče i od oštrenja. Međutim, JPEG ni uz jače oštrenje ne bi nadomestio gubitke, koji se javljaju pre svega usled agresivne kompresije i „peglanja“ koje is njega proizilazi. Kad već pomenusmo oštrenje, njime se može postići privid nešto kvalitetnijeg JPEG-a, a na Nikon aparatima se stepen oštrenja može podešavati u 9 koraka (pored nultog, koji označava isključeno oštrenje), pri čemu nivo 4 važi za podrazumevanu vrednost:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3

Nivo oštrenja 4 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Nivo oštrenja 8

Nivo oštrenja 9

Jasno je da oštrina sama po sebi, ukoliko ne potiče sa samog senzora, ne nosi dodatnu informaciju, pa kao takva i ne utiče na povećanje količine detalja prisutne na snimku, već je samo prividno podiže. Pažljivim oštrenjem je, međutim, moguće je istaći finije detalje i mikrokontrast, te na taj način snimak učiniti prijemčivijim. Agresivno oštrenje će, s druge strane, često dovesti do pojave nepoželjnih efekata u koje spadaju nazubljene ivice i osenčene konture („korona“), a u krajnjoj liniji može pojačati i prisustvo šuma. Zbog toga je bitno reći da - ukoliko koristite JPEG format, na koji je oštrenje jedino i primenjivo, stepen dooštravanja treba prilagoditi konkretnoj situaciji i korišćenom objektivu. I kao što smo ranije već pominjali, ni uz maksimalno oštrenje, iz JPEG-a nije moguće izvući količinu finih detalja koju pokazuje JPEG, a pre svega zbog malo jačeg radijusa oštrenja koji aparat primenjuje.

 

Posmatrajući generalnu oštrinu snimaka sa D5100, možemo zaključiti slično kao i u slučaju Nikona D7000 – Konturna oštrina je nešto slabija, što je rezultat i veće optičke zahtevnosti i jačeg AA (Anti-Aliasing) filtera, koji se brine za ublažavanje nazubljenosti, uklanjanje moiré efekta, ali suzbijanje vidljivog šuma. Naravno, mala količina šuma je osobina po kojoj je Nikon D7000 postao svojevrstan hit u trenutku promocije, a mi ćemo se u narednom testu podsetiti šta je to dotični aparat obezbedio svojim korisnicima, a što je sada dostupno i u jeftinijem pakovanju.