Nikon D5100 TEST

REZIME

 

Nikon D5100 stiže u idealnom trenutku, prekidajući višemesečnu agoniju potencijalnih kupaca rastrzanih između D3100 kao novijeg i D5000 kao starijeg, ali naprednijeg modela. Međutim, čini to na vrlo čudan način – miksom oprečnosti, koje će vas u jednom trenutku oduševiti, a već u sledećem gotovo izludeti. Opšti dojam često zavisi i od referentne tačke iz koje posmatramo aparat, a utisci su u slučaju Nikona D5100 dosta pomešani.

 

I dok je najjači argument novog aparata senzor nasleđen iz D7000, stiče se utisak da je Nikon sve karte stavio isključivo na njega, gotovo potpuno zanemarujući ostatak. Prirodno bi bilo da je aparat nešto više klase (što D5100 i jeste) poneo sve pozitivne strane manjeg aparata, dopunio ih, i time se jasnije pozicionirao na tržištu. Umesto toga, došli smo do apsurdne situacije u kojoj je D3100 po nekim rešenjima smešten čak i iznad novijeg i skupljeg! Ovakav odnos je, nedavnim povlačenjem D90 sa tržišta, utoliko nerazumniji, jer je nastali jaz u ponudi mogao biti efikasnije popunjen, umesto da imamo dva vrlo slična aparata sa senzorom i displejem kao jedinim ključnim razlikama.

 

Ako ga posmatramo potpuno nezavisno od svega što smo do sada videli na tržištu, bilo u okviru brenda, bilo u okviru klase, nećemo imati posebnih problema u nabrajanju pozitivnih osobina. Pristojna izrada, zavidna brzina, fantastični senzor i isti takav video zapis, učiniće da na trenutke zaboravite da u rukama zapravo ne držite D7000. Senzor je, bez dileme, najveći adut u korist ovog aparata i još jedna stavka u prilog prethodnoj tvrdnji. Svojim kvalitetom ostavlja iza sebe kompletnu gamu Nikon APS-C DSLR-ova, kao i mnoge konkurentske. Osim visoke rezolucije i količine detalja, odlikuje se vanserijskim „low-light“ performansama i širokim dinamičkim rasponom, kao još jednim velikim korakom u približavanju magiji filma. Ali...

 

Da li je sve to dovoljno da nadomesti negativne utiske?

 

Tu dolazimo do onog poređenja koje u jednačinu ubacuje i iskustva sa prethodnim modelima. Nakon višenedeljnog korišćenja, možemo reći da se oseća lutanje u dizajnu novog aparata. Jasno je da oko senzora Nikon i nije imao Bog-zna-kakvog izbora, pošto i konkurencija u istoj klasi nudi senzor iz svojih top modela, a slično važi i za video, barem kada je kvalitet u pitanju. Prva sporna tačka je - video zapis. U doba kada je predstavljen Nikon D5000, video zapis je još uvek bio u povoju, pa njegov kvalitet nije mogao imati ozbiljnijeg uticaja na krajnju ocenu. Danas je situacija kudikamo drugačija, a kombinatorika koja je primenjena u pogledu izvedbe videa na D5100, deluje skoro poražavajuće! Očekivali smo da će D5100 stati na pola puta između nesputane kontrole koju nudi D7000 i gotovo besmislenih ograničenja kojima je odisao D3100. Istina, neka od tih ograničenja jesu prevaziđena, prvenstveno višim kvalitetom audio zapisa i prisustvom konektora za eksterni mikrofon. Međutim, kontrola parametara je praktično u potpunosti preuzeta sa manjeg modela, bez ikakvog sluha za cenovni razred kojem aparat pripada! Na taj način, očigledno se plašeći se da ne ugrozi prodaju skupljeg D7000, Nikon je žrtvovao D5100, napravivši aparat koji snima video vrhunskog kvaliteta, praćen vrhunski zvukom i kvalitetnim obrtnim displejem, ali bez mogućnosti preciznije kontrole! Zašto (?) – verovatno ne znaju ni u samom Nikonu.

 

Pitanje komandi prati određena nedoslednost i kada je u pitanju fotografski aspekt. Rešenje koje smo videli na D3100 i D7000, a koje je podrazumevalo polugu za aktivaciju LV režima sa integrisanim tasterom za otpočinjanje snimanja, zamenjeno je nezgrapnom polugom na gornjoj strani aparata, čiji je smer pokretanja jednostavno nelogičan. Ako i zanemarimo taj nedostatak, pa čak i teško objašnjivo razdvajanje tastera za start/stop videa, mnogo veći razlog za nezadovoljstvo pruža potpuni izostanak mehaničke poluge za setovanje režima okidanja, koja nas je svojevremeno toliko oduševila na modelu D3100! Zbog čega? Nije važno čak i da postoji nekakav logičan odgovor. Mnogo je gore što je unapređenje izostalo i u softverskom delu priče, pa će D5100, baš kao i prethodnik, uporno „zaboravljati“ da ste podesili odloženo okidanje, i to nakon samo jednog snimka! Buljuk pomešanih osećanja dodatno komplikuje i odluka da, i pored zgloba obrtnog displeja izmeštenog na levi bok, uz D5100 ipak ne bude ponuđen originalni baterijski grip, koji ne samo da bi poboljšao autonomiju (pošto je ona i inače prilično dobra), već bi drastično unapredio ergonomiju aparata, kao relativno spornu tačku svih malih DSLR-ova.

 

Dugi niz zamerki je, na žalost, obuhvatio i tražilo. Nismo očekivali da bi ono moglo biti unapređeno pentaprizmom umesto pentaogledalom, kao ni da bi moglo biti veće i svetlije nego ranije, ali smo očekivali da ga neće zahvatiti talas štednje, zbog koje smo nedavno jedva prežalili degradaciju koju je D3100 doživeo spram starijeg modela. Tako je i D5100 dobio fiksno fokusno staklo sa graviranim AF tačkama, umesto tražila na koje nas je Nikon navikao u skoro svim klasama, a koje je podrazumevalo selektivni prikaz AF tačaka, pomoćne mreže i simbola upozorenja, potpomognut transparentnim LCD filmom. Šteta!

 

Da li su kao takve, ove zamerke dovoljne da očigledne kvalitete ostave u senci? Ne, definitivno, ali jesu dovoljne da pokvare opšti utisak, ako imate prethodna iskustva!

 

Mnoge recenzije navode Fn/ISO komandu kao problematičnu na Nikonima niže klase. Mi se ne bismo složili. Čak – naprotiv! Fn komanda koja je programabilna, a inicijalno je predviđena za kontrolu ISO vrednosti, zgodno je pozicionirana ispod komande za aktivaciju i kontrolu internog blica i kao takva jasno razdvojena od nasumično razbacanih komandi na zadnjem delu aparata. Ma šta neko pričao, ovo rešenje je daleko svrsishodnije čak i od onoga na modelima više klase, koje ISO komandu ne izdvaja od manje bitnih. U početku se može desiti da prst promaši ISO i aktivira blic, ali samo do sticanja rutine. Dodatno, Nikon se nije libio da malom aparatu pridruži memorijski bafer iz pomenutog aparata, pa smo došli u paradoksalnu situaciju da D5100, usled sporijeg rafala, održava bitno veći niz uzastopnog okidanja u odnosu na D7000, a samim tim i iznad top modela – D300s! Ko god da je odgovoran za ovo, svaka mu se pozlatila!

 

A kome je namenjen?

 

Ukoliko ste vlasnik postojećeg D5000, istina je da lista specifikacija možda i nije dovoljna da obezbedi ubedljive razloge za zamenu. Ukoliko vam, s druge strane, krajnji rezultat nosi veću težinu, D5100 će imati sijaset argumenata da vas ubedi u opravdanost nadimka „mini-D7000“. Ne odnosi se to samo na količinu šuma, upotrebljivost u situacijama koje su ne rešive na D5000, već i u onim svakodnevnim prilikama, na koje će izvanredna detaljnost i dinamika imati sasvim očigledan uticaj. Video, i takav ograničen, beskrajno je bolji od onoga koji nudi prethodnik. Tu je i bolja autonomija, bolji memorijski bafer, ali i neki nedostaci, što nasleđeni sa prethodnika, što novouvedeni.

 

Ukoliko niste vlasnik ni jednog modernijeg Nikon aparata (i DSLR-a uopšte), a razmišljate o prvom ozbiljnijem aparatu – Nikon D5100 bi se mogao nametnuti gotovo kao bestseler – zaista je malo nedostataka koji ga mogu diskvalifikovati iz užeg izbora, a neka softverska rešenja, poput specijalnih efekata, dodatne obrade u aparatu ili HDR moda, mogla bi se ispostaviti ključnim stavkama u privlačenju početnika. Kit objektiv - mali, sjajni AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, pokazao se dostojnim pratiocem halapljivog, 16.2 MP CMOS-a, što svoje očigledne uticaje ima i na finansijski deo kombinacije, a danas to svakako nije mala stvar.

 

 

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo taksativno nabrojati pozitivne i negativne utiske:

 

DOBRO:

-CMOS senzor odlične razlučivosti detalja i dinamike;

-Odlične high-ISO performanse;

-Solidan AF sa 11 tačaka;

-FullHD video visokog kvaliteta;

-ISO raspon u koracima od 1/3EV;

-Pozicija Fn/ISO tastera bolja nego na nekim telima više klase;

-Obrtni displej visoke rezolucije;

-Namenska AF-Assist lampa;

-Brz kontrastni fokus;

-Procesiranje RAW-a u aparatu;

-Real-time korekcija hromatskih aberacija i u JPEG formatu;

-Dobra prilagođenost početnicima;

-Mnoštvo opcija za kontrolu kolornih stilova;

-Odlična realizacija rangefinder funkcije u režimu manuelnog fokusiranja;

-Odlična autonomija;

-Ulaz za eksterni mikrofon;

 

 

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Pomalo „mekši“ snimci na podrazumevanim parametrima;

-Autofokus samo na novijim AF-S objektivima sa „G“ sufiksom, zbog nedostatka „šrafcigera“;

-Nepostojanje namenskog vertikalnog gripa;

-Slabija vidljivost AF tačaka u tražilu i tražilo unazađeno u odnosu na prethodnika;

-Ograničena kontrola u video modu;

-Izostanak simulacije ekspozicije i otežana kontrola otvora blende u LV režimu;

-Slabija izrada vrata memorijskog odeljka;

-Izostanak boljeg rešenja za setovanje režima okidanja;

-Jednokratno trajanje režima odloženog okidanja;

 

 

U nastavku prilažemo originalno uputstvo za Nikon D5100 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

 

Nikon D5100 Uputstvo na engleskom

Nikon D5100 Uputstvo na srpskom