Nikon D5100 TEST
7. DINAMIČKI RASPON
Dinamički raspon spada u retke osobine digitalnih senzora koje još uvek nisu dorasle filmu iz analognog doba fotografije. Kao termin, odnosi se na opseg tonova koje digitalni senzor (a nekada film) može da zabeleži na fotografiji, tako da one budu istovremeno prikazane na snimku ili dovoljno otporne na naknadne korekcije, uz očuvanje međusobnog odnosa. U praksi, širi dinamički raspon će obezbediti fotografije bogatijih boja, većeg broja nijansi po kolornom kanalu, kao i lepše prelaze među njima. Dodatno, od dinamičkog raspona (u daljem tekstu – DR) zavisi i ukupan opseg tonova, od najtamnijih do najsvetlijih, koje je senzor sposoban da zabeleži.
Od DR-a takođe zavisi i otpornost RAW-a na agresivniju obradu, mogućnost izvlačenja najsvetlijih i najtamnijih partija na snimku (sa posebnim težištem na „pregorele“ (RGB:255,255,255) i „zapušene“ (RGB:0,0,0) partije), ali i mogućnost simuliranja nedostajućih ISO vrednosti, uglavnom viših od onih dostupnih u aparatu.
Prva na testu DR-a će biti demonstacija izvlačenja teško podeksponiranih, odnosno preeksponiranih snimaka, što se može desiti kada u žurbi zaboravite da korigujete ekspoziciju u manuelnom modu ili blic „zaboravi“ da opali kada je potrebno. Širok DR će vam pružiti dovoljnu odstupnicu da i nekoliko blendi manjka ili viška, pretvorite u korektno eksponiran snimak. Na našem primeru, cele četiri blende podeksponiran snimak, na ISO 100, izgleda ovako:
ISO 100, -4EV podeksponiran snimak
Nakon procesiranja i prosvetljavanja za odgovarajuću vrednost, dobili smo sledeći rezultat:
Podeksponirani snimak na ISO100, naknadno izvučen u obradi, povećanjem za 4 blende
Kako je Nikon D5100 opskrbljen 14-bitnim A/D konvertorom, baš kao i Nikon D7000, širok DR koji je na taj način obezbeđen, čini ogromnu uslugu korisniku, opraštajući izuzetno velike greške u određivanju ekspozicije. Zato i nismo iznenađeni rezultatom koji je u obradi povratio, možemo slobodno reći – 95% snimka, uključujući tu i boje, kontrast, međusobni odnos tonova, pa čak i potpuno tamne partije! Mnogima će samo ovaj rezultat biti dovoljan da u nekoj eventualnoj nedoumici ipak izaberu D5100 pored D3100, i pored nekih sasvim dobrih rešenja na jeftinijem aparatu.
Preeksponiranje dovodi do malo težeg oblika destrukcije konačnog snimka i manje prija digitalnim senzorima. Pogledaćemo kako se D5100 snalazi u situaciji gde trajanje ekspozicije opet promašeno za cele 4 blende, ali ovaj put u plus:
ISO 100, +4EV preeksponirani snimak
Nakon izvlačenja, dobili smo sledeći rezultat:
Preeksponirani snimak na ISO 100, naknadno „izvučen“ u obradi, smanjenjem za 4 blende
Ovde je situacija kudikamo nepovoljnija. Zarad onih koji ranije nisu videli efekat teško preeksponiranog snimka, reći ćemo samo da je ovo izvanredan rezultat i za skoro celu blendu bolji od Nikona D3100, kojeg smo svojevremeno takođe stavili na ovakve muke! Naravno, jako kontrastna scena, poput ove, forsira apsolutno krajnje domete senzora, pa ćete u realnom radu teško biti u prilici da izvlačite baš ovakve ekstreme, Procenat koji je spasen bismo grubo mogli da procenimo na blizu 50%. To znači da će neka uobičajena greška biti sasvim lagodno pokrivena izvanrednim DR-om ovog senzora!
U nastavku ovog testa ćemo probati da ispitamo i neke granične vrednosti tzv. „push“ procesa, zahvata kojim se podeksponirani snimak „izvlači“ do potrebne tačke, te na taj način simulira viša ISO vrednost, što je često korišćeno rešenje za situacije sa malo svetla. Kada se praktikuje ovaj proces, mudrije je izabrati najvišu vrednost baznog raspona, jer one softverski dobijene u aparatu (na D5100 su to vrednosti 8000, 10000, 12800 i 25600) sa sobom već nose određene gubitke, pa ne bi bile od posebne koristi. Zato ćemo primer „natezanja“ RAW-a pokazati na primeru podeksponiranja snimka urađenog na ISO6400 za cele tri, odnosno četiri blende, na taj način simulirajući ISO 51200, odnosno 102400. Prva je ISO 51400:
Softverski dobijenih ISO 51200, podeksponiranjem za 4 EV i i naknadnim izvlačenjem
Drugi pokušaj je podeksponiranje za četiri blende i softverski dobijenih 102400:
Softverski dobijenih ISO 102400, podeksponiranjem za 4 EV i i naknadnim izvlačenjem
Moramo priznati da nam je Nikon na neki način pokvario igru testiranja DR-a, ponudivši softverski push za dve blende (25600) već u aparatu. Na taj način smo bili prinuđeni da testiramo senzor na ekstremne vrednosti, a pokazalo se da to, čak ni sa ovako sjajnom dinamikom, nije nimalo lak zadatak. Podeksponiranje za cele tri blende i softverski „push“ u obradi, proizveo je ISO 51200. Ako i zanemarimo pitanje čemu bi ta vrednost trebala da služi na aparatu ovog kalibra, ipak bi se reklo da je rezultat relativno dobar, u okvirima koji uzimaju u obzir da je u pitanju malo ekstremni zahvat. Ukupni tonalitet je tu, kao i njihov odnos. Ono što ne valja, primetili smo i na ISO testu, na vrednostima 12800, i posebno 25600, a tiče se naročitog plavičasto-magenta prizvuka na tamnijim partijama, koji utiče na celokupan prikaz. Ni uz najjače filtriranje šuma nismo uspeli da eliminišemo ovaj problem, a kao jedino rešenje se javila selektivna desaturacija pomenutih tonova. U svakom slučaju, ako to posmatramo kao kompromis koji se svakako neće javljati u svim situacijama podjednako (imajte na umu da je ova scena ipak ekstrem), ISO 51200 bi u retkim situacijama čak i mogao biti iskorišćen, uz pažljivo čišćenje i balansiranje kolorita.
Na žalost, isto ne možemo reći za rezultat koji smo dobili podeksponiranjem za četiri blende i softverski ISO 102400. Iako vam se na prvi pogled možda čini da 102400 ima manje šuma, nije u pitanju greška. Nivo redukcije koji je primenjen na donjem snimku je vanserijski agresivan i uz ogromnu količinu šuma je odneo još veću količinu detalja, do te mere da se rezultat čini gotovo besmislenim. Na prethodnom snimku smo šum uklonili mnogo uzdržanije, što je rezultovalo i boljim očuvanjem, kako detalja, tako i kolorita. U situaciji gde je neophodno zabeležiti doslovno „bilo šta“, kao nekakav dokumentarni snimak, ovakav ISO 102400 bi mogao da prođe. Možda. U svakom drugom slučaju, ipak ćemo sačekati neku novu generaciju senzora.
Komentari (3)
Hornet
Overkill! ;)
Odlično, kao i uvek
Zarko Silic
Ovo je odlican aparat bez svake sumnje.
Fotke su gotovo savrsene. Bolje od, inace odlicnog prethodnika D5000.
Nema sumnje da ce ljubiteljima Nikona doneti mnogo zadovoljstva.
Inace, odlican test. Ima svega. Ni previse, ni premalo. Motivi su odlicno odabrani. Ima dovoljno porteta i plavog neba. Sasvim dovoljno za zakljucak o kvaliteti JPGa.
Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Nikon D5100 TEST
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
Zoran Rodic
Zoran Rodic | 13. Jun, 2011, 13:57
Ovo jeste kolorit svojstven Nikonu ... ali bih se složio da je manje izražen nego ranije.
Sve u svemu, aparat kojem kao i svima koji su novije generacije ... nedostaje samo dobro staklo i upućen vlasnik.
Mogu da nabrojim par sitnica koje mi ''smetaju'' ... ali ... ;)