Nikon D5100 TEST

Pogledaćemo kako stoje stvari kada se isti trio uporedi na otvorenom, u situaciji koja uključuje i neke dodatne faktore, poput oštrih prelaza i jačeg kontrasta. Za to će nam poslužiti već poznata scena Hrama Svetog Save, koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima. Razvijanje RAW fajlova je obavljeno korišćenjem Adobe Camera RAW (u daljem tekstu – ACR) konvertora verzije 6.4, a opet smo koristili podrazumevane parametre, izuzev balansa bele (3200K). Oštrenje i redukcija šuma su, naravno, isključeni.

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (levo D5100, u sredini D5000 i desno 600D):

Situacija na terenu otkriva sličan odnos kao i u više puta pomenutom poređenju D7000, D90 i 60D. Razlike u količini šuma među aparatima su vidljivo manje i sada se svode na svega 1/3 blende. Razloge treba tražiti upravo u uslovima u kojima je test izveden. Kao što smo više puta ponovili i u prošlosti, ispoljavanje šuma ne mora uvek biti istovetno i može se razlikovati u zavisnosti od temperature svetla, njegovog položaja i sličnog tome.Zbog togase može desiti da razlike nekad budu skoro neprimetne, a da nekad budu i čitavu blendu!

 

D5000 je iz ovog testa uspeo da izađe kao potpuno ravnopravan konkurent, bez nekog vidljivog zaostatka, ako izuzmemo rezolucijsku prednost druga dva aparata i pojavu malo izraženijih kolornih „pečata“ na maksimalnoj ISO vrednosti. Reklo bi se čak da je šteta što D5000 ne raspolaže sa barem ISO 12800, jer se čini da bi i tada uspeo, ako ne da parira, ono da barem pokaže da je još uvek konkurentan.

 

Poređenje sa 600D prati isti zaključak. Vidljiva prednost iz studijskog dela testa je praktično nestala i sada se skoro sve svodi na razlike u detaljima. Ipak, određenu marginu D5100 održava na softverski dobijenih 12800, što pripisujemo odličnom dinamičkom rasponu. Čak i ako zanemarimo podatak da D5100 raspolaže sa ISO 8000 i ISO 10000 kao međukoracima, na 12800 pokazuje nešto manje šuma u odnosu na direktnog konkurenta, ali uz izvesne poteškoće, praćene prisustvom plavog kolornog prizvuka. Njegova pojava potiče od jačeg kolornog šuma, a višestrukim testiranjem smo utvrdili da je vrlo teško ukloniti ga u post-procesu, osim selektivnom desaturacijom plavih tonova.