Nikon D5100 TEST

4. ISO TEST, JPEG

 

I dok RAW ISO test najčešće posmatramo kao polaznu osnovu koja omogućava određeni stepen redukcije šuma u obradi, za JPEG važe neka druga pravila. Kao format čiji kolorni prostor od 8-bita po kanalu ne sadrži dovoljno informacija kojima bi se moglo lagodno manipulisati u obradi, JPEG je manje raspoložen i za naknadnu redukciju šuma. Posebno ako je bitno očuvati i najfinije detalje. Naravno, određena sloboda je svakako moguća, ali ne u meri u kojoj to dozvoljava RAW, kao izvorni format.

 

Međutim, JPEG ima jednu neporecivu prednost, a to je brzina rada. Kao format koji sadrži mnogo manje informacija, odlikuje se kompresijom, te je iz tog razloga i fizički manji, JPEG obezbeđuje veću agilnost aparata, brži upis, a time i pražnjenje bafera. Tu je bitno kraći „workflow“ (proces od snimanja do konačnog rezultata), što kao krajnji efekat ima odmah upotrebljive fotografije. Kao takav, JPEG jepredmet interesovanjapre svega manje iskusnih korisnika, ali i onih kojima nedostatak vremena ne dozvoljava naknadnu obradu. Zbog toga je bitno videti šta Nikon D5100 može da obezbedi u ovom formatu. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa sva tri tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma (levo D5100, u sredini D5000 i desno 600D):

Konačni rezultat je malo drugačiji ovaj put. U RAW testu smo primetili male probleme koje D5000 ima sa šumom u plavom kolornom kanalu, a na JPEG-u vidimo da je Nikon sa tim problemom izašao na kraj maksimalno suzbivši plavu boju, tako da je deo snimka koji obiluje teget tonovima,postao gotovocrn. Po ostalim kriterijumima je D5000 i dalje konkurentan, premda D5100 i Canon 600D bolje čuvaju kolorit na višim ISO vrednostima, balansirajući između količine detalja i šuma. Nezavisno od toga što JPEG na šum utiče relativno povoljno, usled kompresije peglajući jedan njegov deo, primećujemo da ni to nije pomoglo u suzbijanju dominantnog plavog prizvuka na najvišoj ISO vrednosti koju ispoljava Nikon D5100. Prednost u kontroli šuma je gotovo potpuno izostala i u odnosu na direktnog konkurenta, a na momente se čak čini da Canon bolje čuve detalje, na šta uticaj ima i malo jači stepen unutrašnjeg oštrenja na podrazumevanim podešavanjima. Ta prednost je očigledna do ISO 3200, dok na 6400 biva manja, da bi na poslednjoj vrednosti kojom 600D raspolaže, potpuno isčezla.

 

Još jedna prednost kojom se JPEG može pohvaliti je i mogućnost unutrašnje redukcije šuma.Ukolikoje scena zahtevna i forsira tamnije tonove, nekad će biti zgodno posegnuti za ovom opcijom (Noise Reduction, u daljem tekstu „NR“), koju Nikon D5100 nudi u tri stepena, a primenjuje tek na vrednostima od ISO 1600 pa naviše. Ponovo ćemo upotrebiti poznatu noćnu scenu:

100% kropovi sa D5100 – JPEG; levo NR isključen, desno NR uključen:

Ukoliko se redukcija šuma koristi uz određen oprez, tako da njen stepen bude prilagođen okolnostima, može biti odličan saveznik u postizanju brzine rada, u smislu vremena koje protekne od snimanja do konačne fotografije. Idealno bi bilo uopšte ne koristiti redukciju šuma, jer ona po definiciji svojeg delovanja, pogotovo kad je količina šuma prevelika, ne može razlikovati detalje od nepoželjnog šuma. Nikon je njen uticaj pametno ograničio na vrednosti od 1600 pa naviše, pa nusefekti algoritma redukcije neće pokvariti i snimke urađene na nižim vrednostima, koje su i inače vrlo čiste. Najniži stepen redukcije vrlo uzdržano čisti kolorni šum sve do vrednosti 3200, dok se blag uticaj na detalje primećuje do ISO 4000. Drugi stepen redukcije je već agresivniji, pa će na detalje vidljivo uticati već od ISO 2500. Najviši stepen redukcije ne pokazuje respekta ni prema čemu, pa iskreno savetujemo izbegavanje njenog korišćenja, osim u situacijama koje se mogu kvalfikovati kao „bolje išta, nego ništa“, jer je agresivno čišćenje praktično načisto upropastilo krajnji rezultat.