Nikon D5100 TEST

8. AF SISTEM

 

Postojala je nada da će Nikon D5100 dobiti revidirani AF sistem, iako postojeći ni po jednom kriterijumu ne može biti tretiran kao nedovoljno dobar. Umesto toga, AF sistem je nasleđen od D5000. Pošto je isti AF sistem nosio i D90, kao skuplji aparat u gami, ali i D3100 kao jeftiniji, ne bi trebalo imati dileme oko njegovog kvaliteta.

 

Aparat o kome pričamo realno ne važi za „sportistu“, pa se od njega i ne očekuju vanserijske performanse u akcionim uslovima. Međutim, pošto se Nikon oduvek ističe kvalitetnim AF sistemima, model D5100 smo testirali i u malo težim uslovima, jer – opšta namena ne znači da se korisnik neće ponekad oprobati i u zahtevnijim zadacima.

Kao i kod svih AF sistema i na Nikonu D5100 je najlakše „loviti“ fokus pojedinačnom tačkom u Single-servo (AF-S/Single-point AF). Preciznost je tada najveća, jer je najlakše kontrolisati poziciju fokusnog polja u prostoru. Međutim, ukoliko je meta pokretna i njena distanca se menja, jedini način za ispravno fokusiranje je korišćenje kontinualnog moda, na Nikon aparatima nazvanim Continuous-servo (AF-C). Nekoliko režima fokusiranja, kao podvarijanti kontinualnog fokusa, omogućiće definisanje preciznosti u zavisnosti od uslova rada i/ili iskustva korisnika. Najjednostavniji režim, direktno okrenut manje iskusnim korisnicima je Auto-area, koji će u zavisnosti od sadržaja scene i blizine objekata u kadru, automatski odrediti prioritete i fokusno polje postaviti u odnosu na njih, proizvoljnim korišćenjem svih AF 11 tačaka. Ukoliko su u kadru prisutni ljudi, ljudska koža će poslužiti kao reper, a na osnovu informacija koje će svetlomer „doturiti“ AF sistemu, fokusno polje će biti pozicionirano na odgovarajuću metu. Ukoliko se u kadru nalazi više potencijalnih ciljeva, aparatu najbliži objekti će imati prioritet. Kada je scena relativno čista, kao ova u nastavku, Nikon D5100 pogađa fokus bez previše kolebanja:

Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Auto-Area režimu sa svih 11 AF tačaka;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @240mm f/5.6)

Naravno, procenat uspešnih snimaka zavisi i od same scene – što je njen sadržaj u okolini željene mete uniformniji, to je lakše i razdvajanje bitnog od nebitnog iz ugla AF senzora/svetlomera, koji i rukovode čitavom „operacijom“. U praksi, bolje je držati se nekog određenijeg dela kadra, jer će uspeh tada biti znatno verovatniji. Kada je scena manje „čista“, Auto-area režim treba maksimalno izbegavati, jer je sva prilika da se njegovi prioriteti najčešće neće slagati sa vašima. U tom slučaju (ali u uopšte), preporučuje se ograničavanje broja tačaka i potpuno manuelna kontrola aktivne. Najveća preciznost se dobija korišćenjem samo jedne izabrane tačke i tada je procenat uspešnih pogodaka najviši:

Primer Continuous-servo (AF-C) fokusnog moda, zaključanog na jednoj tački (Single-point);

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

Situacije koje uključuju brže i nepredvidivo kretanje u kadru, ili teže uslove sa kontra-svetlom, lakše će biti ispratiti pomoću Dynamic-Area režima, koji metu prati jednom (unapred izabranom) tačkom, dok joj nekoliko susednih asistira, u slučaju da je AF tačku teško održati konstantno iznad mete ili kada (na primer) refleksija čini posao AF sistema otežanim:

Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Dynamic-Area režimu;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

Bez obzira što Nikon D5100 nije predviđen za previše zahtevne akcione scene, ne treba se libiti u njegovom testiranju do krajnjih granica! Scena kod koje glavna meta u jednom trenutku zalazi iza opstruktivnih elemenata u kadru (granje u prednjem planu) trebala bi da zbuni AF sistem. Međutim, D5100 se i ovde odlično drži, vešto održavajući distancu na osnovu „dojave“ sa svetlomera, koji prati ranije izabranu metu i dodeljuje joj prioritet:

Primer Continuous-servo AF (AF-C) moda u Single-Area režimu, u ekstremnim uslovima;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

Vrhunac sofisticiranosti Nikon AF sistema čini 3D-Tracking režim, koji metu prati u tri ose, dinamički menjajući aktivnu AF tačku, omogućavajući fotografu da se usresredi pre svega na održavanje mete u okviru fokusnog polja, dok će se tandem AF senzor/svetlomer pobrinuti da meta bude permanentno u fokusu. Režim funkcioniše tako što se kolorit mete beleži pomoću svetlomera, a potom prati u prostoru, menjanjem aktivne AF tačke, tako da ona non-stop bude iza ranije markiranog objekta u kadru:

3D-Tracking režim praćenja u modu kontinualnog fokusa, korišćenjem svih 11 AF tačaka;

(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

U praksi, 3D-tracking režim dobro funkcioniše dok god je scenu relativno lako kontrolisati. Kada je scena dinamičnija, a pokreti aparata žustriji, 3D-Tracking ne uspeva da se snađe, a razloge za to treba tražiti pre svega u broju tačaka koji pokrivaju kadar. I dok je AF sistem na većim aparatima, poput D7000 ili D300s, takav da je u svakom trenutku barem jedna tačka u nivou željene mete, mali broj tačaka i njihov međusobni razmak na D5100 čine ovaj režim nedovoljno prilagođenim, pa će i krajnji rezultati biti adekvatni tome. U prevodu, svaka situacija u kojoj se meta bude našla između dve tačke, biće ispraćena promašajem. Pošto Nikon D5100 ne poseduje opciju kojom bismo mogli regulisati vremensku zadršku nakon koje AF sistem vrši korekciju fokusne distance, na tačnost nije moguće preciznije uticati, pa 3D-Tracking preporučujemo pre svega za relativno predvidive situacije, poput ove na našem test snimku.

 

Jedan aspekt AF sistema kojim se manji modeli Nikona ističu u odnosu na veće je funkcija rangefinder-a. Iako se oslanja na AF senzor, ova funkcija zapravo asistira korisniku prilikom manuelnog fokusiranja, bilo da je u pitanju namera ili neophodnost usled korišćenja objektiva koji ne poseduju sopstveni AF motor. Kako smo u teoretskom delu testa već pominjali, potpuna funkcionalnost objektiva na D5100 obuhvata samo najnovije AF-S modele koji poseduju sopstveni motor, jer ovaj aparat ne raspolaže popularnim „šrafcigerom“ za pogonjenje fokusnog mehanizma na starijim objektivima. Umesto proste potvrde fokusa kojom raspolažu veća tela, manji Nikoni poseduju naročit grafički prikaz pozicije fokusne ravni u odnosu na cilj ispod selektovane AF tačke. U suštini se ta dva načina potvrde ne razlikju mnogo, ali rangefinder pruža udobnost u radu, jer permanentno ukazuje i na smer u kojem je potrebno okrenuti fokusni prsten. Korišćenje Tokine AT-X 11-16mm f/2.8 Pro DX (koja u verziji za Nikon nema sopstveni motor) je zbog toga bilo izuzetno lako:

Manuelni fokus sa potvrdom, korišćenjem integrisane rangefinder funkcije

(Tokina AT-X 11-16mm f/2.8 Pro DX @16mm f/5.6)

AF sistem Nikona D5100 ne pruža prostor za nekakvu opširniju elaboraciju. Uprkos tome što nismo dobili unapređenje u odnosu na prethodnika i uprkos samo jednoj (centralnoj) krstastoj AF tački, teško je bilo šta mu zameriti. Brzina varira u zavisnosti od korišćenog objektiva, što je i normalno, a preciznost je na vrlo visokom nivou. Delimičnu kolebljivost smo primetili u lošijim svetlosnim uslovima, na objektivima veće svetlosne moći, poput AF-S Nikkora 50mm f/1.4G, kojima ugrađena AF-assist lampa ne pomaže na bočnim AF tačkama, a koji i inače ne važi za šampiona loših uslova. Lažnih potvrda je vrlo malo i takođe se svode na loše svetlosne uslove, što nije strana pojava i na većini drugih aparata. Stvar popravlja prisustvo AF-assist lampe, čije usluge značajno unapređuju efikasnost, uz obavezu korišćenja centralne AF tačke, budući da je samo ona pokrivena snopom svetlosti. Akcione scene nisu domaći teren za ovaj aparat, ali nas je (kao što ste mogli da vidite) kao i D3100 svojevremeno, vrlo prijatno iznenadio odličnim rezultatima, koji dosežu same limite korišćenih objektiva. Zbog većeg razmaka među AF tačkama jedino 3D-Tracking režim može izazvati određene probleme, u slučaju kada je praćena meta isuviše sitna.

 

CDAF sistem fokusiranja, koji za svoj rad koristi usluge LV režima, i inače važi za vrlo tačan, a na Nikonu D5100 nije ništa manje do – izvanredan. Ovaj epitet se ne odnosi samo na preciznost, koja je odlična u odgovarajućim uslovima, već i na brzinu, koju su Nikonovi inženjeri još na prethodna dva aparata (D7000 i D3100) doveli na vrlo visok nivo, možda i najviši u DSLR kategoriji! Očekivano, tu je i Full-time Servo AF (AF-F), prvi pokušaj potpuno kontinualne korekcije fokusa, namenjen najpre snimanju video zapisa. Njime ni ovaj put nismo bili zadovoljni, jer zasad nije pronađen efikasan način za izbegavanje učestalih korekcija, čak i u situacijama koje su relativno statične. To kao krajnji efekat ima vrlo „nervozan“ fokus, što sugeriše da ćemo još morati da pričekamo kako bi video bio opremljen kvalitetnim autofokusom, a bez korišćenja neke hibridne tehnologije, poput one koju je Sony primenio na svojoj SLT seriji aparata sa fiksnim, polupropusnim ogledalom. U svakom slučaju, kapa dole za pokušaj, dok ćemo izvedbu i ovaj put ipak ispratiti bez aplauza.