Nikon D5100 TEST

6. REPRODUKCIJA BOJA

 

Kod aparata koji raspolažu RAW formatom, a posebno onih koji poseduju veliki senzor (u koje i DSLR-ovi spadaju), reprodukcija boja je nešto manje bitna u odnosu na one čije je funkcionisanje bazirano isključivo na JPEG-u. RAW omogućava bitno veću slobodu kreiranja kolornih profila, izmene inteziteta i odnosa boja, a bez većih gubitaka u kvalitetu. Tu je i vrlo precizno određivanje balansa bele, ali i širok dinamički raspon senzora, kojim je obezbeđen još veći prostor za naknadne korekcije. Međutim, najveći broj korisnika preferira što vernije boje kao polaznu osnovu, čak i ako koriste RAW. Ukoliko se koristi JPEG, utoliko je ova tema bitnija, pošto je ovaj format značajno manje fleksibilan u smislu doterivanja kolorita.

 

Kao i svi današnji aparati i Nikon D5100 nudi nekoliko predefinisanih kolornih preseta, kojima se reprodukcija boja, kontrast i stepen oštrenja, mogu prilagođavati konkretnim situacijama. Kolorni stilovi su profilisani tako da obuhvate neke od najbitnijih oblasti fotografija, a po potrebi se mogu prilagođavati sopstvenim potrebama i snimati pod posebnim imenom u memoriju aparata. U praksi, kolorit kojim se Nikon D5100 može pohvaliti možemo podvesti pod „klasičan nikonski“. To znači da mesta iznenađenjima neće biti, te da će ga korisnici naviknuti na reprodukciju boja tipičnu za ovaj brend, prepoznati i na sledećim snimcima:

Kao i u slučaju poređenja D7000 sa D90, i D5100 krase nešto toplije i zasićenije boje u odnosu na prethodnika. Razlike nisu prevelike, ali ih trenirano oko može primetiti. Automatsko određivanje balansa bele je slaba tačka većine digitalnih aparata, što važi i za D5100. Veštačko osvetljenje, a to posebno važi za sijalice sa užarenim vlaknima, poseban su problem sa AWB algoritam, koji najčešće setuje višu od potrebne temperature. Ručno setovanje WB-a je zbog toga i dalje najsigurnija varijanta određivanja temperature svetla, dok određene probleme može izazvati jedino plejada podvarijanti raspoloživih u grupi WB preseta za fluorescentno svetlo, koje nisu obeležene temperaturom, već nedovoljno sugestivnim nazivom, doduše karakterističnim i za sve ostale Nikon aparate.

 

Ukoliko postoji potreba za prilagođenim koloritom u odnosu na trenutne uslove ili žanr fotografije, funkcija Picture Control će poslužiti za finije podešavanje kolorita rezultujućih JPEG snimaka. Uticaj pet predefinisanih kolornih stilova možete videti na narednim snimcima:

Standard kolorni stil

Neutral kolorni stil

Vivid kolorni stil

Portrait kolorni stil

Landscape kolorni stil

Za razliku od konkurentskog Canona, Nikon svoje kolorne stilove profiliše mahom im menjajući kontrast i zasićenost, dok je ofset kolornih kanala tek minimalan. U slučaju da imate potrebe za dodatnim korekcijama, kontrole u aparatu daju mogućnost izmene već postojećih parametara. Moguće je menjati ih pomoću Quick Adjust opcije, kada se svi parametri pojačavaju ili redukuju međusobno balansiranim odnosom, ili pojedinačno, selektivnim podešavanjem oštrenja, osvetljenja, kontrasta, zasićenja, kao i kolornog ofseta (Hue skala). Ukoliko koristite samo JPEG format, treba imati na umu da je učinak kolornih stilova teško moguće popraviti (osim kada je selektovan Neutral stil, koji je polazna osnova i za sve ostale), pa može biti nezgodno ukoliko precizno ne znate šta radite. Rad u RAW-u je dosta opušteniji, jer kolorni stilovi na njega ni najmanje ne utiču, premda se mogu iskoristiti kao početna tačka prilikom kasnije konverzije u namenskom softveru, bilo da je u pitanju besplatni Nikon View NX2 ili komercijalni Capture NX2.

 

Iako kolorna fotografija već decenijama predstavlja mainstream, a fotografi monohromatsku konverziju izvode najčešće u post-procesu, digitalni aparati i dan-danas održavaju tradiciju, obezbeđujući mogućnost C/B konverzije u realnom vremenu, korišćenjem odgovarajućeg kolornog stila (mada, odrednica „kolorni“, u ovom slučaju deluje malo apsurdno). Monohromatska konverzija na D3100 može biti postignuta prostom desaturacijom:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

 

...ili korišćenjem simuliranih kolornih filtera, kakvi su nekada korišćeni kada je bilo potrebno neke boje naglasiti, a neke umiriti:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

 

Pored toga, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od devet boja, sa mogućnošću određivanja saturacije:

Tonirana monohromatska konverzija u 9 ponuđenih varijanti

Naravno, istinski ljubitelji crno-bele fotografije će radije potražiti rešenje u nekom od plejade raznih Photoshop pluginova, kojima se simuliraju različite varijante C/B konverzije, ili prosto posegnuti za ručnom obradom u omiljenoj grafičkoj aplikaciji. Za većinu laika i vikend ljubitelja C/B fotografije, ova varijanta će biti i više nego primamljiva. Posebno ako uzmemo u obzir da u eri videa, kolorni profili imaju daleko veću upotrebnu vrednost, na taj način obezbeđujući i laicima određenu slobodu u kreativnom izražavanju, bez potrebe za zahtevnim video procesiranjem.