Nikon D800/D800E test

7. DINAMIČKI RASPON

Jedna od najbitnijih karakteristika senzora jeste dinamički raspon, tj. njegova širina. Za manje upućene, dinamički raspon predstavlja sposobnost senzora (i filma, naravno) da zabeleži što širi opseg tonova, od najtamnijih, do najsvetlijih. Osim što širi dinamički raspon čini krajnji rezultat prijemčivijim za oko, čineći ga vizuelno sličnijim realnom viđenju, može značiti i bolju otpornost RAW snimka na jaču obradu, izvlačenje najsvetlijih i najtamnijih partija (sa posebnim težištem na „pregorele“ (RGB:255,255,255), odnosno „zapušene“ (RGB;0,0,0) površine), ali i mogućnost simuliranja ISO vrednosti, viših od onih dostupnih u aparatu.

Jedan vid iskorišćenja šireg dinamičkog raspona je i „izvlačenje“ snimaka koji su iz nekog razloga nepravilno eksponirani. To se najčešće dešava kada u žurbi ne promenite aktivni mod, ne prilagodite parametre ili blic „zaboravi“ da opali. U takvim situacijama, snimak može biti podeksponiran ili preeksponiran za nekoliko blendi, a mi ćemo najpre videti kako se RAW fajl novog aparata nosi u slučajevima podeksponiranja, odnosno preeksponiranja za cele četiri blende, na baznoj ISO vrednosti (ISO100). Pošto je za ovaj aspekt testiranja nepotrebno raditi poređenje (jer je senzor ipak isti), test dinamike smo sproveli korišćenjem samo jednog od dva aparata, a izbor je pao na D800.

Snimak iz aparata inicijalno izgleda ovako:

ISO 100, - 4EV podeksponiran snimak

Nakon procesiranja i prosvetljavanja za odgovarajuću vrednost, korišćenjem Adobe Camera RAW-a verzije 7.1, dobili smo sledeći rezultat:

Podeksponirani snimak, naknadno izvučen u obradi, povećanjem za 4 blende

Izvlačenje iz podeksponiranih snimaka nikad nije bio naročit problem za digitalni senzor. Po tome su poznati. Ali, D800 je ovde odradio odličan posao i sačuvao praktično 99% snimljenih informacija, iako je bilo potrebno ozbiljno natezanje da se snimak dovede do pravilne eksponiranosti. Drugi, mada znatno ređi slučaj, je jako preeksponiran snimak, kada najveći deo svetlijih partija biva nepovratno izgubljen:

ISO 100, +4EV preeksponirani snimak

Već na prvi pogled se vidi da je u pitanju bitno veći zalogaj od prethodnog, ali izvlačenje je ipak moguće:

Preeksponirani snimak, naknadno „izvučen“ u obradi, smanjenjem za 4 blende

Procenat povraćenih informacija nije veliki kao u slučaju podeksponiranog kadra, ali je izrazito velik, a bez posebne dvojbe možemo reći da je i najveći od svih koje smo sada testirali, bez ikakve sumnje! Dinamika ovog senzora je najblaže rečeno izvanredna. Naravno, nekih 15-ak procenata kadra je izgorelo i bespovratno izgubilo informacije, ali je ipak fascinantno što je najveći deo ipak sačuvan. Uporedite rezultate sa prethodnim testovima (iako to nije u potpunosti relevantno poređenje, zbog uslova koji neminovno variraju) i videćete da je postignut rezultat ništa manji od sjajnog!

Još jedan vid „ceđenja“ dinamičkog raspona u žargonu se zove „push“, a praktikuje se korišćenjem najviše ISO vrednosti iz baznog raspona, podeksponiranjem za odgovarajući broj blendi i zatim dosvetljavanjem u obradi. Pošto Nikon D800(E) raspolaže maksimalnom nativnom ISO vrednošću 6400, podeksponiranjem za jednu i dve blende bismo dobili, u aparatu već dostupne, softverski dobijene ISO12800 i 25600, tako da ćemo početi podeksponiranjem za tri blende i time simulirati već dovoljno ambicioznih ISO51200:

Softverski dobijenih ISO 51200, podeksponiranjem za 3 EV i i naknadnim izvlačenjem
Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP

Uz nešto gimnastike u vidu selektivne desaturacije i čišćenja šuma koji se neizostavno mora javiti prilikom ovakve teške obrade, uspeli smo da dobijemo snimak koji možda nije sjajan kao dosadašnji, ali je odlična demonstracija sile od strane novog senzora, koji pokazuje da je sposoban i za više, kao i da se od Nikona u budućnosti može očekivati još. Što se samog snimka tiče, ne bismo se baš odlučili za nekakvu praktičnu upotrebu u maksimalnoj rezoluciji, ali za to itekako ima prostora kada se odradi interpolacija na 12MP. Još nižih 6MP je prilično čisto i bez nekih naročitih strepnji bi se mogao upotrebiti u štampi kao dokumentarni materijal.

Idemo dalje... Rezultat koji ćemo dobiti „natezanjem“ za cele četiri blende, predstavlja softverski ekvivalent ISO 102400:

Softverski dobijenih ISO 102400, podeksponiranjem za 4 EV i naknadnim izvlačenjem
Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP

Ovde je situacija već dosta jednostavnija za analizu. Osim što je izraženi plavičasto-magentni kolorni prizvuk „pojeo“ praktično sve tamne partije, postoji i pojava koja nije direktna posledica šuma, a užasno ju je teško kontrolisati – bending, koji možete prepoznati u horizontalnim pojasevima šuma različitog inteziteta, a prostire se po celom snimku. Nije da je bending na ovako „nategnutim“ snimcima nešto naročito bitan, posebno jer ga nema na osnovnom ISO rasponu (iako moramo reći da ga je bilo pre intervencije prvim naknadnim firmware-om), ali ljubiteljima ovakve torture nad fotografijama može pokazati gde su limiti. Još jednom treba reći da je test dinamike na nas ostavio najblaže rečeno sjajne utiske!