Nikon D800/D800E test

2. DETALJI, JPEG

Senzor D800 (E) kod mnogih izaziva toliko strahopoštovanje, da bismo JPEG, posebno imajući u vidu dostignuća ovog formata na većini drugih aparata, mogli smatrati gotovo za jeres. Međutim, kao što smo mogli videti iz prethodnog poglavlja, JPEG sa ova dva aparata nikako nije za potcenjivanje. Štaviše – sjajan je!

RAW se u ovoj klasi, ali i DSLR-ovima uopšte, smatra primarnim formatom, jer jedini može da izvuče esenciju kvaliteta senzora. Međutim, kada su brzina rada i isporuke fotografija bitni, uz manji manevarski prostor oko obrade, JPEG postaje skoro savršen izbor. Pogledajmo kako stvari stoje na tom terenu:

Snimak u punoj rezoluciji (JPEG iz aparata, standard stil): D800 i D800E

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Kod JPEG-a se ponavlja sličan odnos u kvalitetu, kao i u prethodnom testu. Nešto oštriji snimci sa D800E ukazuju na odsustvo klasičnog Low-pass filtera, što se odražava i na nivo detalja, ali i na prisustvo moiré-a, koje se može uočiti na prvom isečku. Iako je ova pojava manje izražena nego u slučaju RAW-a, ne treba zaboraviti da je JPEG ipak teže korigovati, zbog vrlo ograničene količine informacija sa senzora, uslovljene 8-bitnim kolornim prostorom.

Uporedićemo i razlike među formatima. Na jednoj strani RAW konvertovan u ACR-u, a sa druge – JPEG iz aparata, urađen Standard kolornim stilom, bez dodatne obrade. Najpre D800:

A onda i D800E:

Kao i u prvom testu, opet možemo da konstatujemo viši nivo finih detalja u RAW-u, naravno kod oba aparata, s tim što su razlike sada izraženije, a potiču od rada u kontrolisanim uslovima. Na osnovu ovoga možemo konstatovati da će od rešenja kakvo promoviše D800E, najviše profitirati fotografi koji pretežno rade u studijskim uslovima, što obično podrazumeva vrhunsku optiku, male radne distance i studijska rasveta. U svakom slučaju, koliko god JPEG bio pristojan, RAW jednostavno pruža više. Ukoliko se, pak, snimci često šalju u štampu, moglo bi se reći da, ukoliko ne zahtevaju posebnu obradu, neke naročite prednosti RAW-a neće biti, a razlozi su vrlo očigledni – u toliku će se rezoluciju sve nesavršenosti prosto utopiti.

Odstupnicu za JPEG aparat pruža u kolornim stilovima, koji omogućavaju definisanje stepena oštrenja po želji korisnika. Nikon aparati ih tradicionalno nude u 10 koraka (od 0 do 9), pri čemu je podrazumevani nivo četvrti. Kakav uticaj oštrenje ima kod ova dva aparata, pogledaćemo na sledećim isečcima. Levo je Nikon D800, a desno D800E:

Koliko je D800E superiorniji u pogledu oštrine, najbolje se vidi na prvom primeru, gde je stepen oštrenja 0, tj. bez dodatnog dooštravanja. Naravno, veća oštrina pojačava i količinu zabeleženih detalja, koju ne treba zanemariti prilikom evaluacije senzora. Međutim, kada ona dolazi iz JPEG algoritma, sa njenom upotrebom treba biti oprezan. Svakako da oštreni JPEG može delovati krajnji utisak, ali može izazvati i negativne posledice, poput nazubljenih ivica ili (još gore) pojačanog šuma, čak i na nižim ISO vrednostima. Zbog toga oštrenje JPEG-a treba svesti samo na neophodan nivo, bez preterivanja i uvek u skladu sa korišćenim objektivom i uslovima rada. Posebno zbog toga što će jači stepen oštrenja na D800E dovesti i do pojačanog moiré efekta. Zbog toga, ne preporučujemo da stepen oštrenja na D800 pojačavate iznad nivoa 6, dok je za D800E dovoljno ići do podrazumevane vrednosti – nivoa 4.