Nikon D800/D800E test

3. ISO TEST, RAW

Sve do nedavno, visoka rezolucija je važila za glavnog kočničara napretka u domenu high-ISO performansi modernih senzora. Argumentima ili bez njih, ovakvo stanovište je branjeno skoro bez realnih dokaza, ili neadekvatnim poređenjima „piksel na piksel“. Pojavom Canonovog EOS-a 5D Mark II, ali i predstavnika najviše klase Canon tabora, poput EOS-1Ds Mark II, 1Ds Mark III i Nikona D3x, ta teorija je delimično razvejana, jer se pokazalo da visoka rezolucija, osim veće količine detalja, pruža i odličnu marginu kojom se šum može vrlo efikasno suzbiti u postprocesu, a posebno ukoliko se radi interpolacija na manji format.

U svakom slučaju, jak marketing učinio je poslednjih godina ISO performanse gotovo najpoželjnijim segmentom modernog DSLR-a, i ne samo DSLR-a. Naravno, cela ta tematika i nije toliko bez osnova, ako imamo u vidu da su „ratnici svetlosti“ oduvek borbu borili sa manjkom svetlosti, a dobre ISO performanse su tu kako bi fotografu amateru, ali i profesionalcu, omogućile kasnije pakovanje aparata u torbu, posebno u situacijama koje isključuju upotrebu blica, ili je barem čine manje poželjnom.

Pogledaćemo kako se sa šumom bori rekorder maloformatne klase DSLR-ova, naravno, u obe varijante. Ista studijska scena i dalje će nam služiti kao reper. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D800, desno D800E):

U međusobnoj borbi, D800 i D800E se relativno malo razlikuju u pogledu šuma. Očekivano, ISO 50 i ISO 100 su sasvim čisti, dok 200 ima ekstremno malu količinu šuma. Vrednosti od 400 do 1000 ga imaju tek u tragovima, a prvi ozbiljan uticaj kolornog šuma se može primetiti tek na ISO2000. Interesantno je da epilog sučeljavanja dve verzije ovog aparata nema ishod kakav smo očekivali! Iako minorna, prednost je zapravo na strani D800E, umesto na strani D800, a ovo možemo (u teoriji) objasniti odustvom tzv. Wave filtera, koji odnosi određenu količinu svetlosti, te na taj način zahteva unošenje određenog stepena kompenzacije ulaznog signala. Poznato je da se ta kompenzacija može izvesti jedino pojačanom osetljivošću, što implicira i povećanu ekspresiju šuma, mahom kolornog.

Nezavisno od podverzije aparata, moramo primetiti da smo impresionirani viđenim. D800(E) ne samo da se nije obrukao u ovom testu, nego je postavio izuzetno visoke standarde. Možda ne na najvišim ISO vrednostima (posebno ne na rasponu od 8000 do 25600, kao softverski postignutim), ali svakako u domenu baznog raspona, sa težištem na njegovom donjem delu.

Kako studijska scena i kontrolisani uslovi uopšte, nisu univerzalni reper za poređenje kvaliteta senzora, probali smo D800 i D800E i u našoj standardnoj vanjskoj sceni, koja kombinuje i lošije svetlosne uslove, sa jakim kontrastima, ali i atmosferskim uslovima, koji najčešće nisu dobar saveznik u postizanju najboljih rezultata. Na žalost, zbog ograničene raspoloživosti aparata, nismo bili u mogućnosti da ovaj segment testiranja odradimo istovremeno. Kao posledicu toga možete primetiti različit kolorit uprkos istoj temperaturi svetlosti i setovanjima aparata. Ipak, srećna okolnost je što prikazani rezultat nije time ugrožen, pa zato pogledajmo kako to izgleda:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D800, desno D800E):

U ranijim testovima smo često konstatovali kako se isti aparati, sa istom optikom vrlo često mogu bitno drugačije ponašati u različitim uslovima. Ovde je ta pojava možda izraženija nego ikad. Zimsko, hladno vreme, koje je bilo aktuelno u trenutku snimanja sa D800E, očigledno je isprovociralo pojavu kolornog šuma, i to u meri da je sada D800E u zaostatku, iako je u studijskim uslovima pokazao nešto bolji rezultat. Kao krajnji zaključak ovoga se može izneti samo jedno: potpuno je nebitno koji ćete od ova dva aparata izabrati, ukoliko je high-ISO rezultat ono što vas pretežno interesuje. Istina je da će oba biti sposobna za više nego sjajne snimke u uslovima lošeg svetla, a da će, kao i u slučaju svih drugih aparata, taj kvalitet malo varirati, u zavisnosti od okolnosti u kojima ga koristite.

Ono što nije isto je (opet) oštrina. D800E se i ovde pokazao nešto boljim, pa je uz nešto veću oštrinu zabeležio i snimak sa nešto više detalja. Ne mnogo, ali toliko da je razlika ipak merljiva i vidljiva golim okom. Naravno, ukoliko pod terminom „golo oko“, smatrate 100% uvećanje.

Raspon ISO vrednosti kojim D800 raspolaže je u najvećoj meri upotrebljiv i bez posebne redukcije šuma.. Kada se u priču uključi redukcija šuma u post-procesu, otvaraju se sasvim nove mogućnosti iskorišćenja potencijala novog senzora. Ako i dalje niste ubeđeni, možda će vam narednih par primera pomoći u sagledavanju sposobnosti senzora u kombinaciji sa pažljivom redukcijom šuma, kao i interpolacijom na nekoliko nižih rezolucija, kojom se isti dodatno desetkuje. Primeri su provučeni samo kroz Adobe Camera RAW verzije 7.1 i interpolirani korišćenem Adobe Photoshopa CS6 i snimljeni u kvalitetu 11:

Nikon D800E + Nikkor AF-S 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 3200, (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP

Nikon D800E + AF-S Nikkor 105mm f/2.8G VR Micro @105mm f/8, ISO 6400, (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP

Nikon D800 + AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 36MP, 12MP, 6MP, 2MP