Nikon D800/D800E test

8. AF SISTEM

AF sistem koji D800(E) poseduje spada u vrh ponude Nikona i kao takvom mu se malo šta (ako išta) može zameriti. Broj modova i režima fokusiranja je takav da praktično ne postoji situacija koju ovaj aparat ne može pokriti, uključujući i amaterske, ali i one najzahtevnije, poput sportskih dešavanja i ostalih reporterskih zadataka. Kakve su njegove performanse, probaćemo da „izmerimo“ u ovom poglavlju praktičnog dela testa.

U preciznost pojedinačnog okidanja jednom tačkom ne treba imati sumnje, posebno sada kada su sve tačke u centralnoj zoni krstaste. Određeni problemi se mogu javiti kod sistema automatske selekcije tačaka (AF-S/Auto), gde se od tandema AF sistem-senzor merenja očekuje da automatski odredi ravan fokusa, u odnosu na objekte u kadru. Iako se često javljaju poteškoće u smislu poklapanja želja fotografa i tumačenja istih od strane aparata, ponekad se, kada su situacije „čiste“, mogu dobiti i prihvatljivi rezultati. Međutim, nekad to ume da bude i prilično problematično:

Primer pogrešnog pozicioniranja fokusne ravni u Auto režimu sa svim tačkama;
(Tamron 70-200mm f/2.8 Di LD IF Macro SP AF @200mm f/2.8)

Problem je vrlo jednostavno objasniti. Pošto aparat koristi sve AF tačke za fokusiranje, na osnovu informacija iz svetlomera, koji potencira ton kože, određuje i koja će tačka dobiti prioritet. On na snimku iznad tehnički gledano i nije pogrešio. Ton kože je pogođen, s tim da je drugi nivo prioriteta (blizina objekta) prevagnuo, pošto sadrži i ton kože. Tako smo dobili fokus na kolenu maratonca, a lice je ostalo van fokusa. Srećom, Auto režim skoro niko ne koristi, pa nema razloga za paniku.

Single-servo AF mod, u režimu fokusiranja sa jednom tačkom (AF-S/Single-point AF), važi za najpouzdaniji način rada na svim DSLR aparatima, a od njega se mogu očekivati odlični rezultati čak i u apsolutno ekstremnim situacijama, poput sledeće, gde je izraženo kontra-svetlo, a osim toga i korišćeni objektiv nije iz reda namenjenih ovakvom radu:

Primer Single-servo AF (AF-S) moda u Single-point režimu, u ekstremnim uslovima;
(AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/5.6)

Bez obzira na „kosku“ koju smo mu podmetnuli, D800E se ovde pokazao izvanrednim, sa tačno pogođenim fokusom na 7 od 8 napravljenih sličnih snimaka. Ujedno, treba napomenuti da je donji isečak i prosvetljen, kako bi se položaj fokusne ravni lakše video, a to je još jedna demonstracija dinamičkog raspona senzora, vanserijskog u klasi kojoj pripada. Ovako dobro snalaženje u kontri poput ove je posledica unapređenog MultiCAM-3500FX autofokusnog modula, koji je preuzet sa D4, a raspon u kojem radi je širi za jednu blendu u odnosu na D3s i D700. Zbog toga ga je u kritičnim situacijama mnogo teže zbuniti, što se iz priloženog i vidi.

AF-C servo mod (kontinualno praćenje mete) je dosta zahtevniji, a sa njim nismo imali statistički značajan broj promašaja. Najmanje zahtevan je Single-point režim, kojim se praćenje vrši jednom, unapred definisanom tačkom:

Primer Continuous-servo (AF-C) fokusnog moda, zaključanog na jednoj tački;
(Nikon AF-S 70-300mm f/4.5-5.6G VR @300mm f/5.6)

Za dinamičnije scene, koje uključuju i objekte u senci, potrebno je posegnuti za širim fokusnim poljem, za šta se dobrim pokazao Dynamic-area AF sa 9 AF tačaka:

AF-C/Dynamic-9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

Manje predvidivo kretanje je lakše pokriti zonom od 21 tačke:

AF-C/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21 tačke;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

... a tu je i zona koju čini svih 51 tačaka:

AF-C/Dynamic-area-51, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 51 tačke;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @270mm f/5.6)

Vrhunac kompleksnosti autofokusnog sistema u D800(E) predstavlja demonstracija 3D-Tracking režima, iako se njegove performanse ne mogu meriti sa prethodno prikazanim režimima:

Primer AF-C/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @300mm f/5.6)

Objektivno, AF sistemu novog FF Nikona se malo šta može zameriti. Možda bismo mogli raspredati o nekakvoj potrebi da se redefiniše broj AF tačaka (s posebnim osvrtom na broj krstastih), ali kada vidimo kakve rezultate beleži, možemo samo zaključiti da bolje od ovog zaista malo kome treba. AF je agilan, prašta i greške, može se prilagođavati situacijama koje zahtevaju brže ili sporije korekcije, a ono što je zajedničko za sve kombinacije režima i modova (izuzev gorepomenutog Auto režima) je – tačnost. Jednostavno, AF-u Nikon D800 (E) se može verovati. Neće vas izneveriti čak ni kada ga bacite na ozbiljne muke, a realno, kada sagledamo aparat kao celinu, drugo nismo ni očekivali. Istina, njegova pouzdanost itekako može zavisiti od korišćenog objektiva, ali kada je ta stavka zadovoljena u smislu kvaliteta, greške možete tražiti samo u sebi i svome znanju.

Kada govorimo o CDAF sistemu fokusiranja, koji nije vezan za glavni AF senzor, već za poseban softverski algoritam, njega tradicionalno krasi precizan fokus. Do skora su na konto CDAF-a iznošene dve zamerke. Prva, koja je ostala i danas, tiče se ograničene upotrebljivosti u uslovima lošeg osvetljenja, jer se koncept funkcionisanja zapravo i bazira na merenju kontrasta među susednim površinama u kadru (na šta ukazuje i naziv), dok je druga delimično eliminisana, imlementiranjem nešto bržeg kontrastnog fokusa, nego što je to do sada bio slučaj sa Nikonovim DSLR-ovima. Svakako da se ta brzina ne može porediti sa šampionima ovog sistema fokusiranja, ali za relativno mali broj situacija u kojima će biti potreban, ovo je i više nego solidno! Ono što je zgodno kod CDAF-a je provera preciznosti fokusiranja – kako CDAF radi na totalno drugačijem principu u odnosu na klasični fazni fokus, biće imun i na sve AF probleme koji eventualno mogu pratiti neku kombinaciju tela/objektiva. S tim u vezi, ni AF-Fine-tune opcija nema uticaja tokom korišćenja ovog načina fokusiranja, ali ćete zato eventualne probleme sa mašenjem fokusa vrlo lako uočiti i otkloniti korišćenjem dotične opcije.

Na žalost, iste pohvale ne možemo izneti i za AF-F, model CDAF-a koji je svoju premijeru doživeo na D3100/D7000, a kojim je pokušano rešavanje problema fokusiranja u toku snimanja video materijala. Kažemo „pokušano“, jer ono što smo dobili teško možemo nazvati „autofokusom“. Ako izuzmemo sporadično poklapanje fokusnih ravni sa željama korisnika, AF-F retko kada obezbeđuje funkcionisanje koje neće iritirati. Što zbog buke koju proizvodi, što zbog kolebanja koje proizilazi od načina funkcionisanja, koji mora da prošeta fokusnu ravan ispred/iza mete, kako bi ustanovio validnu poziciju. Ako tome dodamo i učestalo skakutanje radi korekcije (čak i kada ona nije potrebna), dobijamo tek mediokritet, kojem očito treba još mnogo peglanja do koliko-toliko upotrebljive izvedbe.