Nikon D800/D800E test

4. ISO TEST, JPEG

Bez obzira na očigledne prednosti RAW formata, jedan deo korisnika je s razlogom okrenut JPEG-u, kao formatu koji obezbeđuje daleko brži „workflow“, odnosno – kraći period od okidanja do konačnog snimka. Jedan deo otpada na fotografe kojima je brzina od ključnog značaja u radu, dok drugi, mnogo već deo, JPEG koristi kao lakši format za manipulaciju, s obzirom da je gro parametara već u startu definisano u skladu sa prosečnim potrebama. Tu je i brzinska, ali i prostorna zahtevnost, koja je znatno niža u slučaju korišćenja JPEG-a, pa i to može biti jedan od razloga u korist ovog popularnog formata. Posebno kada se radi o akcionim scenama, koje u slučaju korišćenja RAW-a mnogo brže napune bafer, čineći aparat na momente neupotrebljivim. U takvim situacijama, JPEG može biti dobar saveznik, pa ćemo u nastavku testa pokazati kako se aparat bori sa šumom prilikom korišćenja ovog formata.

Zbog ograničenog manevarskog prostora vezanog za naknadnu obradu, poželjno je da JPEG u startu bude dorađen tako da broj potrebnih dodatnih intervencija bude minimalan. Kada je šum u pitanju, njegov uticaj je u JPEG formatu drugačiji, što je zasluga određenog stepena unutrašnje redukcije, ali i nivoa kompresije. Pogledaćemo kakve rezultate D800 obezbeđuje na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma – uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo D800, desno D800E):

Na celom baznom rasponu (ISO 100-6400) D800E pokazuje određenu prednost u količini detalja, iako je nivo šuma praktično identičan. Razlike nestaju na ISO 8000 (H0.3) i tako je sve do poslednje vrednosti – ISO25600 (H2.0), što znači da je JPEG svojom kompresijom u značajnoj meri devalvirao potencijal oba senzora. Ukoliko je scena zahtevna i forsira tamnije tonove, nekad će biti zgodno posegnuti za unutrašnjom redukcijom šuma (Noise Reduction, u daljem tekstu „NR“), koja je u aparatu dostupna u tri nivoa. Ponovo ćemo upotrebiti poznatu noćnu scenu i prikazati isečke od 1600 ISO pa naviše, jer je redukcija značajno vidljiva tek na višim vrednostima:

100% kropovi sa D800 i D800E, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high (prvi red svake vrednosti su isečci sa D800, a drugi sa D800E):

Pošto smo u prethodnom delu testa već pomenuli da su razlike među aparatima u vanjskim uslovima znatno manje, te da JPEG anulira i to malo prednosti jednog u odnosu na drugi aparat, nema potrebe dalje elaborirati tu temu. Što se same redukcije šuma tiče, treba znati da taj zahvat već u startu predstavlja kompromis. Kao takvu, redukciju treba upotrebu treba balansirati spram potreba u određenim okolnostima, jer isti nivo NR-a, primenjen na istim osetljivostima, ali na snimcima načinjenim u različitim uslovima, prosto neće dati isti rezultat. Zbog toga je treba koristiti ciljano, kako uz šum redukcija ne bi bespotrebno odnela i detalje.

Kao i u slučaju većine drugih aparata, i na Nikonu D800(E) su prva dva stepena redukcije relativno uzdržana po pitanju peglanja detalja, dok je treći već prilično agresivan, pa ga nije preporučljivo forsirati bez preke potrebe. Osim ove, na raspolaganju je i „Long exposure Noise Reduction“, redukcija šuma koja se primenjuje prilikom snimanja ekspozicijama dužim od 8 sekundi, zbog dodatnog šuma, generisanog zagrevanjem senzora. Zbog temeljne primene ovakve redukcije, zapis će nakon okidanja (po Nikonovim specifikacijama) trajati u proseku do dva puta duže, što će biti naznačeno i na statusnom displeju.Na žalost, Nikon, kao ni Canon, ne nudi mogućnost setovanja različitog stepena redukcije za svaku ISO vrednost, što bi, uzimajući u obzir kvalitet senzora, bilo sasvim zgodno rešenje, jer bismo redukciju mogli da primenimo samo na najvišim osetljivostima.