Nikon D800/D800E test

6. REPRODUKCIJA BOJA

Pitanje reprodukcije boja, suštinski je mnogo bitnije na aparatima koji ne raspolažu RAW formatom (kakvih je većina u kompakt klasi), dok ovi drugi, među kojima su naravno i svi DSLR- ovi, omogućavaju izvesnu slobodu u dovođenju kolorita u željeni balans. O ovoj temi se najčešće mogu čuti dva suprotstavljena stava – jedan koji potencira potrebu za što realnijom reprodukcijom, tako da se ispravljanje „pogrešnih“ boja svede na minimalnu meru, i onih koji maksimalno relativizuju ovu problematiku, znajući da široka dinamika i dubina kolornog prostora omogućavaju da se iz RAW formata izvuče praktično sve što želimo. Ili barem – skoro sve. Kao i u slučaju mnogih drugih rasprava, istina je negde u sredini. Tačno je da RAW omogućava fleksibilnu manipulaciju materijalom, što se posebno odnosi baš na kolorit, a opet – nije zgoreg imati što bolju polaznu osnovu. Što bi rekli – lakše je pokvariti nešto što je u startu dobro, nego popraviti pokvareno. Zbog toga se proizvođači trude da svoje aparate (odnosno unutrašnju obradu) dovedu do nekog nivoa koji će u najvećem broju situacija doneti optimalan prikaz. U nastavku ćemo videti nekoliko karakterističnih fotografija, koje demonstriraju kolorit u različitim fotografskim žanrovima i uslovima snimanja:

U cilju bolje kontrole kolorita, i ostalih primarnih parametara fotografije, svi proizvođači obezbeđuju nekoliko predefinisanih kolornih stilova (Nikon ih naziva picture control), kojima se reprodukcija boja, kontrast i zasićenost mogu prilagoditi uslovima rada. Na sledećim primerima možemo uporediti razlike među njima:

Standard kolorni stil

Neutral kolorni stil

Vivid kolorni stil

Portrait kolorni stil

Landscape kolorni stil

Za razliku od konkurentskog Canona, Nikon kolorne stilove profiliše mahom im menjajući kontrast i zasićenost, dok je ofset kolornih kanala tek minimalan. U slučaju da imate potrebe za dodatnim korekcijama, implementirani softver daje mogućnost izmene već postojećih, kao i snimanje pod posebnim imenom. Moguće je menjati ih pomoću Quick Adjust opcije, kada se svi parametri pojačavaju ili redukuju balansiranim međusobnim odnosnom, ili pojedinačno, selektivnim podešavanjem oštrenja, osvetljenja, kontrasta, zasićenja, kao i kolornog ofseta (Hue skala). Ukoliko koristite samo JPEG format, treba imati na umu da je učinak kolornih stilova teško moguće popraviti (osim kada je selektovan Neutral stil, koji je polazna osnova i za sve ostale), pa može biti nezgodno ukoliko ne uskladite izbor sa uslovima rada. Rad u RAW-u je dosta opušteniji, jer kolorni stilovi na njega ni najmanje ne utiču, premda se mogu iskoristiti prilikom kasnije konverzije.

Iako kolorna fotografija već decenijama predstavlja mainstream, a i kada se za njom javi potreba, fotografi mohohromatsku konverziju izvode najčešće u post-procesu, digitalni aparati i dan-danas održavaju tradiciju, obezbeđujući mogućnost C/B konverzije u realnom vremenu, korišćenjem odgovarajućeg kolornog stila (mada, odrednica „kolorni“, u ovom slučaju deluje malo apsurdno). Monohromatska konverzija na D800(E) može biti postignuta prostom desaturacijom:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

ali i „provlačenjem“ kroz kolorne filtere, kakvi su nekada korišćeni kada je bilo potrebno neke kolorne kanale naglasiti, a neke umiriti:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Dodatno, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od četiri boje:

Tonirana monohromatska konverzija u 9 ponuđenih varijanti

Naravno, istinski ljubitelji crno-bele fotografije će radije potražiti rešenje u nekom od desetina raznih Photoshop pluginova, kojima se simuliraju različite varijante C/B konverzije, ili prosto posegnuti za ručnom obradom u omiljenoj grafičkoj aplikaciji. Za većinu laika i vikend ljubitelja C/B fotografije, ova varijanta će biti i više nego primamljiva.