Nikon D800/D800E test

REZIME

Možda će delovati izlizano, ali jedno se mora priznati – Nikon je doslovno materijalizovao metaforu iz pepela uzdižućeg Feniksa, vrativši se još jači, uprkos sumornim prognozama koje su pratile rekapitulaciju štete i negativnih finansijskih izveštaja nakon velike prirodne katastrofe, koja je pre nešto više od godinu dana pogodila Japan, sa naročitim naglaskom na Sendai, sedište glavnih pogona velike korporacije. Ne samo da se veliko ime ove industrije ne predaje, već zadaje izrazito žestoke udarce konkurenciji... možda i jače nego ikad! Da sve bude još gore po glavne rivale, čas još nije završen! Kao da D800(E) nije dovoljno težak domaći zadatak, glasine pominju i entry-level FF DSLR pod radnim nazivom D600, ali i čitav niz nadolazećih objektiva koji bi upotpunili nove prilike. Koliko je sve to realno – ne znamo, ali ovo što smo videli od početka 2012. godine, daje dovoljno povoda da u to ozbiljno poverujemo.

Što se samog D800(E) tiče, tj. onog čuvenog pitanja „kome je namenjen?“, jasno je da svaka oprema može biti korišćena za bilo koju namenu, ali ipak, neki modeli svojim specifikacijama jasno ukazuju na sloj korisnika koji će biti glavni kupci D800(E). Mnogi bi mogli profitirati od jednog takvog senzora, i materijalno i nematerijalno. Najpre pejzažni i stock fotografi. Prvi, jer im omogućava da praktično jednim snimkom pokriju količinu detalja za koju bi im do pre par godina bila potrebna čitava serija panoramtskih snimaka, a drugi zbog sve veće gladi za rezolucijom, nezavisno od toga da li je ta glad racionalna ili čisto praćenje mode. Isto tako, ogromna rezolucija daje dovoljno „mesa“ i za kropovanje, a svako od nas ponekad ima potrebe za naknadnim rekomponovanjem kadra. Treća grupa bi bili tradicionalni vlasnici srednjeformatnih aparata, koji danas konačno mogu da imaju i dodatnu mobilniju varijantu velikorezolucijskog aparata, sa ne toliko lošijim rezultatima, sposobnu da izgura i najozbiljnije poslove koji zahtevaju velike formate, a sve to u paketu koji je bitno agilniji, brži, svestraniji i pre svega jednostavniji za rad.

Mnogo ozbiljnija dilema bi bila: D800 ili D800E? I dok potonji ima sasvim očigledne prednosti u pogledu količine detalja i oštrine koju izvlači iz postojeći objektiva, ne bismo bili iskreni ako bismo prećutali da postoje i određeni kompromisi koji prate taj dobitak. Prvobitno se misli na sporadično izražen moiré (“moare”) efekat, ne baš poželjnu pojavu na fotografijama koje će biti korišćene u originalnoj ili tek minimalno smanjenoj rezoluciji. Izbegavanje ovog efekta na fotografijama nije lako, ako nemate prethodnog iskustva, ali nije ni nemoguće. Da je tako, srednjeformatna digitalna leđa, čiji se korisnici već godinama unazad bore sa ovom pojavom, ne bi bila toliko cenjena. A osim toga, sve je više alata i tehnika za uklanjanje moiréa, posebno ukoliko je na raspolaganju RAW format. Izbor kojoj ćete se varijanti prikloniti, ukoliko se smatrate ciljnom grupom ovog aparata, zavisi pre svega od ličnih afinitieta. Pejzažni fotografi nemaju nekog naročitog razloga za brigu, jer uniformne teksture, kakve provociraju pojavu moiréa, retko su prisutne na ovom tipu fotografije, dok bi korporativni koncepti, sa dosta teksturiranih košulja ili odela u kadru, mogli biti prava koska, ukoliko fotograf ne savlada neku od tehnika uklanjanja. S toga je jasno da pojedinci koji nemaju previše vremena za obradu materijala, možda i nisu ciljna grupa D800E. Za njih bi verovatno prikladniji bio obični D800, jer gubitak u detaljima i oštrini nije toliki da bi poništio efekat visoke rezolucije, a svakako bi doprineo kraćem workflow-u, tj. procesu od nastanka, pa do konačne fotografije. Kada je reč o videografima, situacija je tu već kristalno čista. Uklanjanje moiréa bi u videu bilo previše skupa rabota, a pošto na konačnom frejmu i tako nema efekta koji proizvodi 36.3 MP senzor, D800 se nameće kao jedino logično rešenje, i to u meri da čak i nije sasvim jasno zbog čega D800E uopšte nudi video, s obzirom na potencijalno vrlo problematične rezultate?

Kad več pomenusmo video, treba reći da je Nikon konačno rešio da ponudi nešto sasvim upotrebljivo, bez previše kompromisa i ograničenja, kakva su bila karakteristična za njihove prethodne izlete u ovu oblast. Ne samo u smislu uklonjenih ograničenja iz sistema upravljanja parametrima, već i u smislu širokog spektra primene koji nekompresovani izlaz preko HDMI konekcije može da obezbedi, bilo u vidu velikog potencijala u obradi, bilo u smislu korišćenja specijalizovane dodatne opreme.

E sad, kako se desilo da dobijemo ovako dobar aparat, a da on nije iz jednocifrene serije, čija cena neodoljivo podseća na cenovnik dobrog dela polovnih, pa i novih automobila? To je malo složenija priča...

Budimo iskreni – pravi interes proizvođača zapravo i nije da kupac bude sasvim zadovoljan. Barem ne u smislu da to zadovoljstvo pruža neograničenu upotrebljivost u isuviše dugom vremenskom periodu. Da bi postigao ravnotežu između potražnje i zadovoljstva kupaca, potrebno je naći formulu zlatne sredine: proizvod koji pruža taman onoliko da ne dovede u pitanje poentu predstavljanja novog modela, a da istovremeno ne ugrozi prostor za buduća unapređenja. Najjednostavnije rečeno, zlatna koka dinamičnog tržišta, kakvo fotografsko i jeste poslednju deceniju, jeste ponuditi što manje svakim novim modelom, tako da u budućnosti ostane dovoljno prostora za unapređenja, bez potrebe da se čine neki naročito radikalni zahvati. Katkad se desi da neki proizvođač, namerno ili nehotice, prekorači minimalni nivo potrebnih unapređenja, nakon čega nastaju proizvodi, u engleskom govornom području poznati kao „best bang for the buck“ – skoro revolucionarni u barem jednom segmentu, a za relativno pristojnu cenu. Bez i najmanje sumnje, Nikon D800 upravo spada u takve proizvode. Minimalna količina kompromisa, upakovana u konvencionalno pakovanje, od fotografa traži samo znanje i finansijsku podlogu. A limiti? Njih je vraški teško dostići bez ozbiljnog maltretiranja okidača i ozbiljnog pređašnjeg iskustva. Ne zbog toga što je aparat prezahtevan, već zbog toga što pruža skoro neverovatan potencijal, do nedavno viđen samo u klasi srednjeformatnih digitalnih tela, pri čemu je teško reći da li veće oduševljenje izaziva nivo detalja ili dinamički raspon. Ukoliko iza zadovoljstva stoji još i finansijska korist, osim za proizvođača, Nikon D800(E) postaje zlatna koka i za korisnika. Ako je ovo vesnik nekih novih standarda u svetu high-end fotografije, onda se budućnosti možemo samo radovati, a Nikonu uputiti jedan gromoglasni aplauz.

Ni ovaj put nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:
-Nivo detalja iznad svih dosadašnjih standarda u klasi (posebno kod D800E);
-High-ISO performanse bolje nego što je bilo očekivano;
-Odličan AF, poboljšan u lošim svetlosnim uslovima;
-Novo i preciznije merenje, posebno u Matrix modu koji uzima u obzir prisustvo lica subjekta;
-Svetlo i veliko tražilo;
-Kvalitetna izrada tela od legure Mg;
-Dva memorijska slota;
-Brzina i agilnost;
-Virtuelni horizont;
-Kvalitetan fullHD video zapis sa nekompresovanim izlazom na HDMI (D800 u prednosti zbog klasičnog AA filtera);
-Manuelna kontrola svih parametara u video modu;
-Bežična kontrola bliceva;
-Selektor modova pošteđen suvišnih scenskih modova;
-Odlična autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;
-Mogućnost snimanja u FX, DX i 1.2x FOV-u, kao i u 5:4 odnosu stranica;
-Podrška za APS-C (DX) objektive;

MOGLO JE BITI BOLJE:
-Nedostatak bilo kakvog vida RAW zapisa niže rezolucije;
-U pojedinim situacijama nekonzistentno merenje u Matrix modu;
-Odstupanje pojedinih predefinisanih WB preseta od naznačenih vrednosti;
-Dubina rukohvata je morala biti veća;
-Nemogućnost remapiranja ISO komande;
-Odsustvo tzv. „handheld“ AF moda u LV režimu;
-Prisustvo moiré-a u određenim situacijama (D800E).

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D800(E) u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D800/D800E Uputstvo na engleskom
Nikon D800/D800E Uputstvo na srpskom