Nikon D800/D800E test

fotoTEST

Nemamo apsolutno nikakvih sumnji da mnoge najviše interesuje ovaj deo testa. I specifikacije D800(E) su sasvim dovoljne da izmame vrlo širok osmeh i nateraju čoveka na pravljenje raznih finansijskih konstrukcija i mentalne gimnastike u cilju nabavke, a praktični test bi utiske mogao samo dodatno da zacementira.

Poređenje smo vršili između običnog D800 i D800E, zbog specifičnih razlika izmeđutih tih varijanti, koje direktno utiču na krajnji kvalitet izlaza. Nema sumnje da će ovo biti i najzanimljivije za porediti, posebno zbog toga što će njihove međusobne razlike činiti i najveću dilemu potencijalnih kupaca.

Kao i obično, test je grubo podeljen na studijski („laboratorijski“) i praktični, u realnim uslovima. Laboratorijski testovi su urađeni referentnim objektivom, normalcem iz Nikon kuhinje – AF-S Nikkor 50mm f/1.4G, dok je kao primaran format korišćen RAW, zbog već poznatih razloga koje smo i ranije iznosili, a tiču se maksimalnog mogućeg kvaliteta, koji je garantovan jedino prilikom korišćenja ovog formata. Naravno, ni JPEG nije izostavljen, pa će i taj popularni format biti propraćen serijom testova, nakon kojih ćemo moći da donesemo nekakav konačni sud, a vama pružimo validne dokaze, u prilog tvrdnjama koje su iznete ili će to biti u nastavku testa. Na samom kraju je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom...

1. DETALJI, RAW

Baterija standardnih testova, kao i uvek, počinje sa detaljima u RAW formatu, koji važi za neprikosloveni i primarni format na DSLR aparatima, što se posebno odnosi na situacije koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija, na njemu će i u praktičnom testu biti težište. Dok JPEG ponajviše zavisi od kvaliteta internog procesiranja, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade. U slučaju D800(E), RAW postaje jedini logičan izbor, zbog nivoa finih detalja i dinamike koju je jedino moguće iskoristiti ako se očuva maksimalna količina inicijalno zabeleženih informacija.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR) verzije 6.7, podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja, a temperatura svetla postavljena na 2850K. Izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 0-12), a upotrebljen je loseless krop, kako bi bilo kakvi gubitci bili potpuno suzbijeni.

U svetlu činjenice da D800(E) zasad nema konkurenciju u smislu rezolucije senzora, možda će i najveća zanimljivost biti međusobno poređenje dve podverzije, „običnog“ D800 i D800E. Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D800 i D800E

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje (levo D800, desno D800E):

Preko 36 miliona piksela je na mah delovalo zastrašujuće. Očekivali smo da će nekakav dobitak postojati, ali da će biti nesrazmeran rezolucijskom skoku. Međutim, D800 je prevazišao sva očekivanja i ponudio kvalitet uz minimum kompromisa. Međusobne razlike D800 i „E“ podverzije su na ovim primerima relativno male. Mogu se registrovati, ali ne u meri da će upotreba jednog ili drugog biti presudna u većem broju slučajeva. Ipak, ne treba relativizovati prednost D800E! Količina detalja je tolika da čak i konvencionalni oblik štampe, kao što je ofset, otkriva sve svoje manjkavosti koje se golim okom ne mogu uočiti, poput CMYK kolornih prolaza. Ništa manje do – impresivno!

Izostanak konvencionalnog Low-pass filtera na D800E je, kao što smo ranije u testu pomenuli, osim očiglednih dobitaka, uzrokovao i pojavu jednog nepoželjnog efekta, poznatog još i kao moiré. Njegov uticaj se ne može uočiti uvek i potrebno je da se poklopi nekoliko uslova, kako bismo ga uočili na fotografijama. Ipak, studijska scena koju redovno eksploatišemo, uspela je da isprovocira njegovu pojavu, kao što se iznad može i videti. Srećom, Adobe se pobrinuo da korisnici D800E ne budu kažnjeni zbog želje za što boljom iskorišćenošću senzora, pa će uz vrlo malo truda, ova neželjena pojava biti sasvim efikasno uklonjena korišćenjem Adobe Camera RAW-a verzije 7 ili Lightroom-a verzije 4, kao što se iz priloženog vidi:

Moiré se ponekad javlja i u sasvim uobičajenim situacijama, a najčešće je to prisustvo „gustih“ jednoličnih tekstura, čestih na tkaninama i sličnim šrafurama. Kako ova pojava izgleda, videćemo na nešto većim isečcima:

Međutim, treba znati da uklanjanje ipak nije potpuno „besplatno“. Na isečcima na kojima je izvršena intervencija, može se videti određen stepen kolorne devijacije, što znači da ćemo za maksimalni kvalitet uklanjanja ovog efekta morati još malo da sačekamo. S druge strane, pohvalno za Adobe-ov algoritam, tekstura je sačuvana bez ikakvih manjkavosti i čak bi se moglo reći da se vidi i bolje nego što je očekivano. Bez obzira na sve, činjenica je da je procenat snimaka koji boluju od moiré efekta prilično mali, tako da ne bi trebao biti predmet brige budućih vlasnika D800E, baš kao što to nije bio ni sa srednjeformatnim aparatima.

Rezultati postignuti u kontrolisanim uslovima ne moraju biti referenca u pogledu mogućnosti nekog tela. Posebno jer se u realnim uslovima u jednačinu mešaju i drugi faktori, poput merenja svetla, reprodukcije boja na prirodnom svetlu, kao i AF performanse. Jedan klasičan snapshot u vanjskim uslovima nije loš način za upotpunjavanje utiska i poređenje sa JPEG formatom, kao uvodom u sledeće poglavlje testa. Napominjemo da naredni snimci nisu napravljeni u isto doba godine, pa stoga nisu relevantni za međusobno poređenje dveju verzija D800!

Snimak u punoj rezoluciji (RAW konvertovan u JPEG): D800 i D800E

100% kropovi sa D800 (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Isto to i sa D800E (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Momci iz Nikona su se očigledno dobro potrudili da JPEG ne učine neupotrebljivim, bez obzira što će najveći broj budućih vlasnika D800(E) kao osnovni format koristiti RAW. RAW snimci su bez sumnje detaljniji od JPEG na obe verzije aparata, ali moramo reći da JPEG algoritam sjajno radi posao! RAW obiluje finim detaljima, ali da biste ih uočili u svakodnevnoj upotrebi, neće biti dovoljno samo prosto provlačenje kroz RAW procesor. O JPEG-u ćemo više u narednom poglavlju.