Za razliku od kompakt klase fotoaparata, DSLR-ovi neizostavno posedju RAW format, koji korisnicima obezbeđuje jedan oblik „imuniteta“ na loš kolorit, uz uslov da se eventualne nepravilnosti, bilo po pitanju balansa bele ili opšte kolorne reprodukcije, otklone u fazi obrade. Iako percepcija boja spada u nešto individualno, Canon oduvek ima dobru reputaciju kada je njena reprodukcija u pitanju. 6D ovde nije izuzetak. Boje su dobro balansirane i zahtevaju tek sporadične, minorne korekcije, što je u RAW formatu rutinski posao za verzirane digitalne umetnike.
Potencijalno mnogo veći problem mogu biti boje na koje fotograf ima daleko manje uticaja i uži manevarski prostor po pitanju obrade. JPEG spada upravo u takve slučajeve, kako zbog kompresije koja prelaze čini osetljivijim na kolorne korekcije, tako i zbog 8-bita po kolornom kanalu kojom je ograničen. Zbog toga je jako bitno kakav kolorit aparat obezbeđuje u ovom formatu. To znaju i proizvođači, te zato svaki aparat pored podrazumevanih postavki („default“ obrade, tj. kolornog stila), pruža mogućnost manjih i većih korekcija kolorita, što mogućnošću odabira predefinisanih, što „štelovanju“ postojećih. Canon tradicionalno nudi šest predefinisanih kolornih stilova. Najosnovniji, podrazumevani, označen je kao „standard“, a najbliži je onome što će većina posmatrača prepoznati kao najpoželjnije – bez prevelikih devijacija u tonalitetu, bez „prenapucanih“ boja i kontrasta i sa umerenim oštrenjem. Ostalih pet je namenski orjentisano, spram različitih okolnosti i motiva na kojima će se aparat koristiti. Tu su portrait, landscape, faithful, neutral i monochrome. Sledećih par primera, urađenih korišćenjem standard kolornog stila, možemo smatrati reprezentativnim, a snimljeni su u uslovima koji omogućavaju unutrašnjoj obradi da se pokaže u najboljem svetlu:
Na sledećim primerima možemo uporediti razlike među predefinisanim kolornim stilovima, u kontrolisanim uslovima:
Standard kolorni stil
Portrait kolorni stil
Landscape kolorni stil
Neutral kolorni stil
Faithful kolorni stil
I pored širokog izbora i naizgled pokrivenih svih motiva, kolorni stilovi vam često mogu učiniti medveđu uslugu. Pošto se njihov način promene kolorita drastično razlikuje od onoga što poznajemo korigujući balans bele (WB), sve eventualne kolorne devijacije je izuzetno teško ispraviti u post-procesu, bez ozbiljnijeg iskustva, sve i da stavimo na stranu inače slabiji potencijal 8-bitnog JPEG-a, na koji kolorni stilovi jedino i utiču. S toga je preporučljivo držati se standard stila sve dotle, dok niste apsolutno sigurni da su vam potrebni i ostali. Ukoliko je pak takav slučaj u pitanju i spremni ste na rizik, nekada kolorni stilovi mogu doneti sasvim dopadljive rezultate, bez potrebe da naknadno vršite bilo kakve intervencije. Naravno, sve dok se držite namene pojedinih stilova. U odnosu na standard, još je jedino „neutral“ kolorni stil krajnje benignog karaktera, pošto je njegov kolorni ton zapravo neobrađena verzija RAW-a, nad kojim je izvršena samo WB korekcija, ukoliko je bila uključena.
Kao što svi digitalni aparati već godinama nude, tako i 6D raspolaže monohromatskim stilom, kojim se simulira C/B fotografija. Varijacija u unutrašnjoj obradi C/B fotografije ima nekoliko, a variraju od proste desaturacije:
Obična C/B („monohrom“) konverzija
...do provlačenja kroz kolorne filtere, kakvi su nekada korišćeni, kada je bilo potrebno neke kolorne kanale naglasiti, a neke umiriti:
C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera
Dodatno, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od četiri boje:
Tonirana monohromatska konverzija
Premda ovakva vrsta C/B konverzije jeste ograničena u značajnoj meri, bez obzira na spektar podešavanja, početnicima može biti dobra odskočna daska za eksperimentisanje, barem dok ne posegnu za ručnom obradom u omiljenoj grafičkoj aplikaciji.
Pitanje balansa bele u uslovima veštačnog osvetljenja, oduvek važi za slabu tačku digitalnih fotoaparata. Vremenom se to kretalo na bolje da bi danas aparati grešili mahom i prostoru osvetljenom sa toplom rasvetom, koja svojom temperaturom gravitira u okvirima od 2000-3500 Kelvina. Canon 6D se ovde snalazi osrednje, u zavisnosti od inteziteta svetla i ujednačenosti svetlosnih izvora u prostoriji. Kao ni većini drugih aparata, ne prija mu mešano svetlo različitih temperatura i tada se najčešće dešavaju greške sa automatskim balansom bele (AWB). Tada je najbolje posegnuti ručnim podešavanjima pomoću niza od 6 predefinisanih WB profila, kojima se aparat brzo može prilagoditi konkretnoj situaciji. Tu su: Daylight (5200 Kelvina; dnevno svetlo), Shade (7000 Kelvina; senka), Cloudy/Twilight/Sunset (6000 Kelvina; oblačno, sumrak, zalazak), Tungsten (3200 Kelvina; sve vrste sijalica sa užarenim vlaknima), White Fluorescent Light (4000 Kelvina; fluorescentna svetla, neonke itd) i Flash, koji je namenjen snimanju sa blic rasvetom svih vrsta. Pored predefinisanih, Canon 6D nudi i Custom temperature - ručno setovanje balansa bele, merenjem sa postojeće fotografije, ali i Kelvin skalu, omiljenu alatku verziranih fotografa. Ako ni sve ovo nije dovoljno da biste postigli ispravan balans bele, u meniju je ponuđena i WB Shift funkcija, kojom se balans bele dodatno može korigovati u četiri kolorna smera (crvena, zelena, plava i magenta), ukoliko snimci poseduju primesu neke boje.
^Na žalost, radi toliko dobro koliko je i rasprostranjeno. Podršku imaju manje/više svi aparati od 550D pa na ovamo, ali je po nekim iskustvima veza nepouzdana i sklona padovima, što onda više dođe za zajebanciju, nego za bilo šta iole ozbiljno. I pritom, funkcionalnost je ograničena na prost transfer u ad-hock varijanti konekcije, koliko sam upućen.
Inače, Wi-Fi dodaci su i za Canon jako skupi, ali se izgleda menja pristup (na sreću), pa ćemo zaboraviti na te dodatke u nekom budućem periodu. 6D je probio led, 1Dx takođe nudi nešto iz tog domena (UTP konekciju, što je ranije bilo isključivo dostupno preko WFT gripova i eksternih modula), pa se nadam da nećemo dugo čegati da to postane redovna stvar, makar u srednjoj i višoj klasi aparata. Stvarno je neviđeno zgodno i mnogi su skloni da to olako odbacuju (me included)... ali sve to dobija drugu dimenziju kad se jednom proba. :)
Pozdrav
Da, moja greška. Mislio sam na wireless kontrolu bliceva tj. na radio kontrolu. I tu je po meni računica vrlo prosta jer se ne radi o 50 ili 100€ više već o preko 500€ razlike na sistemu od 3 blica uz istu funkcionalnost. Nebitno da li je reč o C ili N sistemu. Svejedno. To uopšte nije zanemarljivo.
King inače funkcioniše sjajno i moja preporuka dobavljačima ovde bi bila da što pre naprave neki dil sa proizvođačem i da krenu sa uvozom ovih proizvoda. Znači puna TTL kontrola, 1/8000 sinhronizacija, mogućnost firmware apdejta, funkcioniše savršeno pouzdano. Imam, znam, radim s tim.
Što se tiče Wi-Fi-ja, kad smo se već dotakli... da, lepa mogućnost. Nikon nudi WT-4 ali je papreno skup. Meni se recimo ovo rešenje http://www.eye.fi/ veoma dopada ali je pitanje kako se pokazuje u praksi. Ako se pokazuje kako treba (a trebalo bi) onda je problem veoma elegantno rešen. ;)
Pobrkao si nešto druže... iako se ne slažem za cenovnu dijagnozu, pošto mi nije poznato da je ovde moguće nabaviti Pixel-King, Wi-Fi ne služi za kontrolu bliceva. :) 6D to i nema, pošto nema blic uopšte.
Radi se o WiFi kontroli aparata, prenosu slike na udaljeni displej, razmeni snimaka sa drugim aparatima, tethering okidanju grupe istovetnih aparata, remote LV-u, pa i onome što Bati nedostaje, a zove se intervalometar, čija se funkcionalnost lako nadomešćuje tabletom, smartfonom ili nekim laptopom u okolini. A tu je i bežični transfer fotki na odgovarajući storage. Ne znam koliko sve to ima smisla u astronomiji, ali u studijskom radu sam probao i to je jednostavno - NEPROCENJIVO! Okineš, proveriš na velikom displeju monitora ili TV-a i kad utvrdiš da je sve do-jaja, teraš dalje. U suprotnom žongliraš karticama ko u cirkusu, što meni oduzima neviđeno mnogo vremena. ;)
Što se računice oko bliceva tiče, malo mi je nejasna, jer u startu podrazumeva kupovinu skupog alata. A ako je nešto alat, onda par stotina evra gore/dole ne bi trebalo igra neku ulogu kada se radi o takvim setovima gde će se gruvati top-of-the-line blicevima negde na terenu. Postoji tu i nešto što se zove pouzdanost, a sistem sa manje činioca UVEK biva pouzdaniji, nego bućkuriš sa 300 raznih džidža koje vise okolo i pritom zahtevaju i dodatne setove baterija, paralelna podešavanja itd. Ja sam konformista, ali znam još dosta njih koji slično razmišljaju. I na Nikonu uvek radije koristim integrisanu IC kontrolu kroz CLS sistem, jer je prosto lakše raditi kada se sve kontroliše bez dodatne opreme.
Pozdrav
Oprostićete mi ali ja ne kapiram to oko wifi bliceva na Canonu.
Recimo ovako... gradim sistem sa 3 ili 4 blica. Aj neka bude 3 blica u 2 zasebne grupe. Uzmemo recimo cene naše domaće, svejedno. Negde u inostranstvu je jeftinije ali je razlika uvek tu negde...
3 x SB-910 (350€) = 1.050€ + Pixel King radio okidač 120€ = 1.170 + dodatni risiver za II grupu 50€ = [b>1.220€[/b>
Sa druge strane imamo
3 x 600EX-RT (577€) = [b>1.731€[/b> sa praktično potpuno istom funkcionalnošću.
Pazite, ovo je mali, skromni blic sistem sa 3 blica. Zamislite razliku sad na recimo ozbiljnijem sistemu sa 5 ili 6 bliceva u 3 grupe? Razlika sitnica. Nema šta :-\
Možda sam ja nešto propustio obzirom da se nisam previše udubljivao u ovaj wifi fazon ali ako je ovako, ne vidim ama baš nikakvu matematiku. Ispravite me ako grešim.
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Canon EOS 6D Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.
DuxX
DuxX | 18. Apr, 2013, 15:12
Slažem se. Definitivno vredi probati ove jeftinije varijante i videti kako stvari funkcionišu pošto će proizvođači svakako pobati da naplate to kao suvo zlato. Barem u naredne dve generacije aparata. A da je elegantno - definitivno jeste. Ima li ovde negde da se pazari ova eye-fi kartica. Da se to proba pa šta bude.