Canon EOS 6D Test

3. ISO TEST, RAW

Canon poslednjih godina baš i nije na glasu kada su u pitanju inovacije u domenu razvoja senzora. Praktično se svega dva senzora, jedan APS-C i jedan FF, veoma malim koracima unapređuju iz godine u godinu, bez nekih većih pomaka, kako u pogledu dinamičkog raspona, tako ni u pogledu ISO performansi, i onda ugrađuju u praktčno celu ponudu DSLR-ova. To ih naravno ne čini lošima, ali stvara nekakav utisak inertnosti, koja je posebno naglašena poslednjih godinu dana, kada je najveći suparnik, Nikon, javnosti predstavio čak nekoliko udarnih modela koji, jedan za drugim, obaraju rekorde u svojim kategorijama.

Baš iz ovih razloga, senzor koji poseduje Canon 6D izaziva posebnu vrstu znatiželje – da li se Canon konačno probudio i odlučio da povrati makar deo popularnosti stečene dominacijom svojih proizvoda tokom protekle decenije? Moraćemo da proverimo...

RAW, kao osnovni format snimanja, u startu daje snimke sa evidentno više šuma u odnosu na JPEG, ali zauzvrat nudeći mogućnost znatno lakšeg uklanjanja, uz bolje očuvanje detalja. Uz očekivanja da slična situacija ostane aktuelna i sa 6D, proverićemo kako stoje stvari, a sučeljavanje ćemo opet izvesti sa glavnim suparnikom, Nikonom D600. Ista studijska scena i dalje će nam služiti kao reper. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo 6D, desno D600):

Iako je u pitanju ISO test, ono što prvo „upada u oči“ je vidljivo veća oštrina sa Canona EOS 6D, premda su snimci sa oba aparata bez ikakve obrade. To ukazuje na nešto jači Low-pass filter na Nikon D600, mada bi se u teoriji ta razlika mogla pripisati i objektivu. 

Kada govorimo o ISO performansama, u opsegu koji će najčešće biti korišćen, a to je neki raspon od ISO 50 do otprilike ISO3200, oba aparata su vrlo slična, da ne kažemo – identična. Kako se pomeramo ka višim stupnjevima, pomalja se jedva primetna prednost EOS-a 6D, dok se tek na opsegu ISO 5000 do ISO 10000 može reći da Canon ima nekakvu opipljivu prednost. Canon dobija na prednosti kako se bližimo maksimumu Nikona D600, što je i logično, zbog većeg baznog ISO raspona koji 6D poseduje. Na ISO12800 održava nešto bolju definisanost detalja, dok je na ISO25600 već u značajnoj prednosti. Naravno, sve to ukoliko po strani stavimo činjenicu da se ta vrednost, iako sada upotrebljivija nego ikad ranije, ipak ne može koristiti bez ikakvih bojazni i da je uvek bolje poslužiti se stativom, ukoliko trenutak dopušta, nego se kasnije boriti sa šumom u obradi. No, bez obzira na sve, oba aparata daju vrlo čiste snimke, zahvalne za dalju obradu i nimalo teške za uklanjanje najnezgodnije vrste šuma – kolornog. Render detalja je sjajan na oba aparata, a mala margina koju D600 ostvaruje zahvaljujući rezoluciji, 6D nadoknađuje nešto boljim ISO performansama, pa im je količina zabeleženih detalja u lošijim svetlosnim uslovima sasvim uporediva, bez očiglednih prednosti ijednog od njih.

Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo 6D, desno D600):

U ovom slučaju ponovljeni test ipak ne odstupa previše od onoga što smo mogli videti na isečcima iz studija. Ponovo su razlike više nego suptilne u većem delu raspona, a tek se na ISO 8000 uočavaju minimalne prednosti EOS-a 6D, da bi na 12800 i 25600 jasno bile na njegovoj strani. Ponovo potvrdujemo nešto jaču eksponiranost isečaka sa Nikona D600, što ukazuje na minimalno veću osetljivost, ali treba reći da i ta nekonzistencija oko praćenja referentnih ISO vrednosti može uneti blagi zaostatak kada je borba sa šumom u pitanju. To u krajnjem slučaju može značiti da su po ISO performansama, barem na većem delu raspona, oba aparata praktično jednaka, sa jasnom prednošću EOS-a 6D tek na, za D600 poslednje dve – ISO 12800 i maksimalnih 25600. Posebno zbog bendinga koji primećujemo i u ovom slučaju. Sve u svemu, izuzetan rezultat za oba aparata. Ono što je jedan pokazao u testu detalja, drugi je uradio u ISO testu. Što se tiče softverski dobijenih ISO vrednosti, iako se u manjim rezolucijama čak i mogu upotrebiti u retkim slučajevima, ipak je u pitanju više marketinška, nego realno upotrebna vrednost, pa na njihovo prisustvo više treba gledati kao demonstraciju dometa današnjih aparata. U krajnjoj liniji, to zaista dokazuje da je ISO25600 sve češće moguće upotrebiti, više nego ikad pre! Da li će se neko pronaći u tome, tema je za neku drugu priliku, a ako je i bilo sumnji oko napretka koji 6D donosi čak i u odnosu na neke top-modele iz iste kuće, sada je sasvim jasno da su bile neosnovane!

Da se potvrda odličnih ISO performansi ne bi zadržala samo na suvoparnim isečcima, pogledaćemo i par snimaka koji su načinjeni kako bismo stekli jasniji uvid u potencijal senzora 6D. Naredni primeri su snimljeni u RAW formatu, potom uzdržano obrađeni korišćenjem 7.3 verzije Adobe Camera RAW-a i na kraju snimljeni u više različitih rezolucija. Na taj način se može naslutiti potencijal high-ISO performansi, u paketu sa čišćenjem šuma i interpolacijom:

Canon EF 16-35mm f/2.8L II USM @35mm f/14, ISO 6400, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP



Canon EF 50mm f/1.4 USM @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP



Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @140mm f/2.8, ISO 25600, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP