Canon EOS 6D Test

8. AF SISTEM

Canonovo insistiranje na krutoj hijerarhiji nekog modela u gami većinu korisnika izluđuje poslednjih godina, pošto sa strane deluje kao da nedostaje sluha za ono što je konkurencija ponudila u proteklom periodu. Iako je većina očekivala da 6D bude darovan AF sistemom iz EOS-a 7D, budući da je 5D Mark III počašćen najsofisticiranijim AF-om današnjice, pa ne postoji sukob interesa, to se nije desilo i Canon je pribegao verovatno najgorem mogućem receptu. Iznova je reciklirao autofokus koji je svima poznat još sa osnovnog, prvobitnog 5D. Kažemo „reciklirao“, jer autofokus nije isti. Ali, nije ni toliko unapređen, da bi se o tome pisale knjige. 11 AF tačaka je svega za dve više od onoga što poseduje EOS 5D Mark II i, da stvar bude čudnija, projektni tim je odlučio da te dve dodatne budu obične, umesto krstaste, što bi već imalo nekog smisla. Kao kompenzaciju za ovakvo „cicijašenje“, u Canonu su odlučili da ponude centralnu krstastu AF tačku koja će pomeriti standarde i pristati da funkcioniše već na -3EV, što do sada niko nije pokušao. U teoriji – obećava, ali pošto nije retkost da teorija i praksa nemaju dodirnih tačaka, odlučili smo da 6D testiramo do krajnjih limita, kako bismo utvrdili da li iza te priče zaista stoji nešto ili je u pitanju samo klasičan marketing.

Nećemo se baviti modom pojedinačnog fokusa koji je rutinski odradio čak i neke izuzetno mračne scene. Nećemo se baviti ni kontinualnim fokusom u uslovima dobrog svetla i na malim blendama, već ćemo pokušati da isprovociramo aparat da dokaže ono za šta se predstavlja. Dobar objektiv je uslov da negativni faktori budu u startu isključeni, pa smo koristili standardni reporterski objektiv, Canon EF 70-200mm f/2.8L USM, poznatu „ragu“ koja u rukama profesionalaca odrađuje posao na svim meridijanima, u svim mogućim i nemogućim uslovima. Pošto loše svetlo, po našem mišljenju, nije samo po sebi dovoljno da propisno izmuči AF, odlučili smo da fotografišemo pokretne mete po izuzetno slabom svetlu, a noćno klizalište se pokazalo kao idealna prilika. Bočne tačke (što će reći – sve koje nisu krstaste) jednostavno nisu na nivou zadatka. Kada potvrde, retko greše, međutim – u lošim uslovima je jako teško doći do potvrde, a kako u AI-Servo modu potvrda i ne postoji već se fokusna ravan permanentno koriguje sa promenom distance subjekta, procenat greške autofokusa je jednostavno neprihvatljiv. Mada, napominjemo da su uslovi ništa manje od užasnih! Ilustracije radi – na ISO25600 i blendi f/2.8, dužina ekspozicije se kreće u rangu 1/200-1/320 i to sa celom blendom podeksponiranja u nekim situacijama, što se može videti i u EXIF-u priloženih snimaka.

Centralna tačka je ono što nas interesuje, jer se cela fama o povećanoj osetljivosti pravi upravo oko nje. Za početak, klasično horizontalno praćenje (tzv. „paning“), relativno kontrastne i osvetljene mete:

Primer AI-Servo fokusnog moda, zaključanog na centralnoj tački;
Korišćeni objektiv – Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @125mm f/2.8

Nismo posebno iznenađeni. Čak, ovo je očekivano i za većinu drugih aparata, ako izuzmemo zaista, zaista loše uslove rada i nisku temperaturu koja retko pogoduje ovakom radu. Fokus je pogođen bez greške i brzina korekcije fokusa je primetno veća u odnosu na centralnu tačku EOS-a 5D Mark II. Pošto je centralna tačka pozicionirana uglavnom nepovoljno, ukoliko iole brinete o kompoziciji, situacije kao na sledećoj fotografiji će biti veoma česte: 

Primer AI-Servo fokusnog moda, zaključanog na centralnoj tački;
Korišćeni objektiv – Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @200mm f/2.8

Iako se po pravilu na ovakvim fotorafijama treba gađati lice subjekta, zbog brzine odvijanja to često nije moguće, pa se treba dovijati od situacije do situacije. Ovde je tačka bila na crnom delu jakne – dakle na lošem mestu koje ni jedan autofokusni sistem ne voli, a dodatno je i svetlo pozicionirano u nekoj polukontri. Ipak, subjekt je oštar na željenom mestu, mada zbog visoke ISO vrednosti nedostaje jače konturne oštrine. Serija sličnih snimaka dala je istovetan rezultat i ponovnu opomenu da se treba držati centralne tačke, jer bi svaka egibicija van toga donela niz veoma malih, ali vidljivih promašaja i to pod uslovom da se aparat ne uguši lutajući napred nazad. Probali smo i najtežu situaciju, kako za aparat, tako i za fotografa – subjekt u dolasku velikom brzinom, nesnosno kontra svetlo čije rasipanje možete primetiti u vrhu snimka i distanca pri kojoj nije ni malo lako održati metu u fokusnom polju:

Primer AI-Servo fokusnog moda, zaključanog na centralnoj tački;
Korišćeni objektiv – Canon EF 70-200mm f/2.8L USM @145mm f/2.8

A ipak – bez greške! Uspeh nije apsolutan, jer je bilo i promašenih snimaka u seriji dobijenoj rafalnim okidanjem, ali je i to izuzetno dobro, pošto ovakve egzibicije uglavnom završavaju serijom potpuno promašenih snimaka. Iako je ovo odličan rezultat, utisak razočaranosti ipak nije potisnut, jer možemo samo da pretpostavljamo koliko bi zadovoljstvo bilo koristiti aparat sa ovakvim AF-om ali sa, ako ne 19, ono barem sa 11 krstastih AF tačaka. Kome kadriranje pretežno centralnom tačkom ne predstavlja problem, brzina i preciznost AF-a Canona 6D ga neće razočarati.